Сунчани сат из Сирмијума (100. г. н. е.)

Сунчани сат из Сремске Митровице, данас вредан експонат сталне поставке лапидаријума Музеја Срема, изграђен је 100. године нове ере по захтеву Кратила Папија, једног од најбогатијих грађана Сирмијума. 

Сунчани сат; фото: pixabay/aitoff

Сунчани сат пронађен је на западном римском гробљу у Сирмијуму, најстарији је споменик своје врсте у источној Европи и као такав има значајан научни и културни значај.

Деду Кратила Папија је сам Октавијан Август послао из Рима да по провинцијама шири римски утицај и културу. Тако је и доспео у Сирмијум.

Кратило Папије је наручио бели мермер са острва Брача, а ангажовао је вајара и астронома из Грчке који је дошао у Сирмијум.

Вајар је, у људској величини, израдио Атласа који на леђима носи сунчани сат (небески свод), а иза његових леђа браћу Херкула и Ификла.

Скулптура је јединствена у свету, јер је једина која приказује Херкуловог брата Ификла.

Ификлов лик се, до открића ове скулптуре, налазио само на вазама, а те вазе су поседовали музеји Метрополитен и Лувр.

Сунчани сат је израђен у облику шкољке са урезаним радијалним линијама које означавају часове, а од казаљке је остао очуван само корен гвоздене шипке.

Оно што овом монументалном сату даје практичну вредност је хоризонтална линија урезана по лучној линији шкољке. На ту линију пада сенка сваког 21. марта и означава да је прошла једна година.

Астрономске и математичке анализе су показале да је та хоризонтална линија урађена веома прецизно и да је у савршеном складу са географском ширином Сремске Митровице, а да је сат буквално непогрешив.

Извори: Википедија, Sirmium

Сродни чланци:

Сунчани часовник манастира Студеница
Лазар Хиландарац – први српски часомерник из Призрена
Темпларски крст на цркви у Сремској Митровици
Сирмијумски хиподром – Највећа римска грађевина ван Италије
Откуд Срби знају какве су уши биле у римског цара Трајана?
Трајанов мост – 1000 година највећи на свету

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома