Најчешћи руски називи за палиндромну форму изражавања, „палиндром“ и „палиндромон“, утемељени су у чувеном „Речнику старе и нове поезије“ Николаја Ф. Остолопова (1783–1833) из 1821, године. Писац и преводилац Александар Фомич Вељтман (1800-1870) је 1837. у енциклопедијском алманаху „Слике света“ такође употребљавао појам „палиндром“.
Руски књижевници – Хлебњиков, Фет, Вељтман
Руска терминологија познаје и неколико, више или мање раширених назива, које су увели руски писци који су том формом писали. Најраширенији је „перевертень“, термин Велимира Хлебњикова (1885-1922) из 1913., а следе „саморифма“ Семена Кирсанова (1906-1972) из 1966., „амфирифма“ Владимира Рибинскога (1952-2004) из 1992. године и израз „рецидивирующий“.
НОВИЈЕ РУСКЕ ПАЛИНДРОМНЕ КОВАНИЦЕ
„робосодоводособор“ „збор невољника квашених у сода-воду.“
„котокололокоток“ „коленско-лакатни сагибни систем мачјих шапа у гипсу.“
„тананатотананат“ „царство Таната, тј. Танананта.“
Поједине руске палиндромне фразе и изрази сежу у дубоку старост, због чега им се често придаје и магијски значај.
Према речима В. Калмикове палиндром се у руском фолклору појављује првенствено у виду заклињања „О, Вод, ово!“, „О! Бог, Обо!“, „Уведи у вора корову и деву.“
Многи истраживачи истичу магијске и молитвене особине појединих руских палиндромних израза које упућују на њихову употребу у магијским ритуалима, гатањима и молитвеним обредима.
Тако се, на пример, сматра да је сврха и порука израза „уведи у вора корову и деву“ била да правда мора да превлада.
Традиционални руски палиндромни изрази јављали су се и у многим другим контекстима.
Изрази „На в лоб, болван.“, „Анна лежала желанна.“, „Нагло Бог оболган.“ имали су главну улогу да засмеју.
„Нагло Бог оболган.“ јесте један од најстаријих руских израза, за који се претпоставља да је настао најкасније почетком средњег века.
Руски речници палиндрома
У 17. веку у Русији је веома популарно било писати палиндромне или, како су их тада звали „рачје“ стихове. Један од песника ове епохе написао је похвалне стихове посвећене царевићу Алексеју, који су могли бити читани са свих страна: с почетка, с краја, озго и оздо.
Један од првих познатих књижевника који се опробао у овој форми био је просветитељ Симеон Полоцки (1629-1680).
Из тог века датирају и први познати записани стихови:
„Аки лев и та мати велика,
Аки лот и та мати толика.“
(„Аки лав и та мајка велика,
Аки грудва и та мајка толика.“)
Најпознатија изрека у руском језику је фраза класицистичког песника Гаврила Р. Державина (1743-1816): „я иду с мечем, судия“ (ја долазим с мачем судија), која се 1805. године појавила у склопу његове загонетке (чија одгонетка је „Бог“).
Я разуму уму заря, – Ја сам разуму уму свитање
Я иду с мечем, судия. – Ја долазим с мачем судија,
С начала тот же и с конца – од почетка исто као и од краја
И всеми чтуся за Отца. – И свима словим за Оца.
Иако се 1805. године палиндром први пут појављује у руској поезији, као година рођења руског палиндрома најчешће се наводи 1913., јер је тада поставангардни песник и представник експерименталне поезије Велимир Хлебњиков написао „Перевертень“ („Заокрет“), прву палиндромну песму на руском језику.
СЕМЈОН КИРСАНОВ „ГАСТРОНОМСКИ ЗАОКРЕТ“ (1966.)
Кулинар Лео ел ранний лук,
сырки и крыс.
Лакомо макал
бел-хлеб
в
уху
и ел клей.
Лукулл |
Кувар Лео јео је млади лук,
сирчиће и пацове.
лакомо је умакао
бели хлеб
у
рибљу чорбу
и јео лепак.
Лукул! |
Развој руског палиндрома русиста Ерика Гребер повезује са револуционарним периодима: временом комунистичке револуције и бољшевичког преврата, владавином Никите Хрушчова, перестројком и постсовјетском културном револуцијом.
В. ХЛЕБНИКОВ: ПЕРЕВЕРТЕНЬ (ЗАОКРЕТ, 1913.)
Кони, топот, инок,
Но не речь, а черен он.
Идем, молод, долом меди.
Чин зван мечем навзничь.
Голод, чем меч долог?
Пал, а норов худ и дух ворона лап.
А что? Я лав? Воля отча!
Яд, яд, дядя!
Иди, иди!
Мороз в узел, лезу взором.
Солов зов, воз волос.
Колесо. Жалко поклаж. Оселок.
Сани, плот и воз, зов и толп и нас.
Горд дох, ход дрог.
И лежу. – Ужели?
Зол, гол лог лоз.
И к вам и трем с смерти мавки. |
Коњи, топот, монах,
Но без гласа, али црн је он.
Идем млад, бакарном долином.
Чин назван косим мачем.
Глад за дужином мача?
Он је гневан и худе нарави, а његов дух је чељуст
Али шта? Јесам ли лав? Божија воља!
Отров, отров стриче!
Иди, Иди!
Хладноћа у чвору, гмижем погледом.
Њик дората, кола од длаке.
Кола. Жао ми је због товара. Проба.
Саонице, плот и кола, вика гомиле и нас.
Град је умро, поворка мртваца.
И ја лежим? Доиста?
Од голих мртваца су јаруге винограда
И вама и трима од смрти вештице. |
До данас су изашла два речника: „Први палиндромни речник“ (Первый палиндромический словарь русского языка. – Елена Кацюба. – М.: ЛИА Р. Элинина, 1999.) са 8000 одредница и „Нови палиндромни речник“ („Новый палиндромический словарь“) са много примера и објашњења.
Руски језик дозвољава бесконачност палиндрома, нпр:
„Я дядя! А я тётя! А я дядя! А я тётя! А я дядя!:..“ („Ја ујак! А ја тетка! А ја ујак! А ја тетка! А ја ујак!…“);
„Коростели летели, летели, …, летели лет сорок.“ („Прдавци су летели, летели, …, летели четрдесет година.“);
„Но те ему: „Скоро сорок, скоро сорок, скоро сорок…“ сумеет он?“;
„У рояля ля-ля-ля-…-ля ору.“ итд.
„А роза упала на лапу Азора.“ („А ружа је пала на Азорову шапу.“), израз који се налази у чувеној књизи за децу „Златни кључић“ Алексеја Толстоја (Толстой, Алексей Константинович, 1817-1875) приписује се Афанасију Фету (Афанасий Афанасьевич Фет, 1820-1892). Забележена је и варијанта израза која гласи: „А роза упала не на лапу Азора.“ („А ружа није пала на Азорову шапу.“);
„Аргентина манит негра.“ („Аргентина мами црнца.“) – Н. Булгаков;
„Дорого небо да надобен огород.“ („Драго је небо, али је врт неопходан.“) – Дмитри Авалијани (Дмитрий Авалиани, 1938-2003);
„Кулинар, храни лук.“ („Кувар храни лук.“);
„Кит на море – романтик.“ („Кит на мору – романтик.“) – А. Земель (и у српском преводу такође је палиндром);
„Министр отлично кончил торт синим.“ („Министар је одлично завршио колач плавим.“);
„Он вор, но мил. Но и мы не лезли, пока не накопил „зелеными“ он „лимон“ ровно.“ („Он је лопов, али добар. Но и ми га нисмо узнемиравали док није накупио тачно милион долара.“);
„Он дивен, палиндром: и ни морд, ни лап не видно.“ („То је диван палиндром: и не види се ни њушка, ни шапе.“) – Кирилл Решетников (Решетников, Кирилл Юрьевич). Варијанта израза гласи: „Палиндром – и ни морд, ни лап.“ („Палиндром – и ни њушка, ни шапе.“);
„Ранил укусом осу кулинар.“ („Кувар је осу ранио укусом“);
„Раб, введи дев в бар.“ („Робе уведи девојку у бар.“) – Сергеј Прокофјев (Прокофьев, Сергей Сергеевич, 1891-1953);
„Сенсация! Поп яйца снес!“ („Сензација! Поп је снео јаја!“) – В. Софроницкий;
„Тени нет.“ („Нема сенке.“) – Александр Вострокнутов;
„Тень опять: я память! Ель опять: я – поле!“ („Сенка опет: ја сам успомена! Јелка опет: ја сам – поље!“) – Валериј Брјусов (Брюсов, Валерий Яковлевич, 1873-1924);
„Я ем змея.“ („Једем змаја.“) – Елена Каћуба (Елена Кацюба. 1946).
Руски писци авангарде били су понети снажним импулсом тренутка свог доласка на књижевну сцену, уз пресудан утицај Јакобсоновог књижевног концепта.
У раду највећих стручњака, Велимира Хлебњикова и Владимира Набокова, као и код неких њихових следбеника у постмодерни, иначе забаван и смешан, палиндромни жанр је блиско повезан са насиљем, смрћу и канибализмом.
Д. Авалијани је неговао и посебан вид палиндрома – амбиграмски палиндром – заснован на двосмерном читању речи и стихова при њиховом обртању од 180 степени. Нарочито прилагођеним рукописом добијао је другачија, најчешће супротна значења речи и стихова, као у случају назива књиге прве књиге „Пламя в пурге“:
Представник руског симболизма Валериј Ј. Брјусов и представник футуризма В. Хлебников писали су у овој форми читаве песме и поеме
Главни лик Хлебникове поеме Разин (1920.) од четиристо палиндромних стихова је козак Стењка Разин као симболичка фигура револуције.
После пораза комунистичког режима, ова поема је интерпретирана као рани предосећај наступајуће ревизије историје.
Визуелна палиндромна поезија Елене Кацјубе
Песму „А луна канула“ („Месец је ишчезао“) Андреј Вознесенски (Вознесенский, Андрей Андреевич 1933-2010) је 1969. објавио у Њујорк Тајмсу уз објашњење да ју је написао тако да може да путује, слово по слово, до Месеца и назад.
Алуна канулА (Месец је зашао)
Поред Хлебникова, Брјусова и Вознесенског палиндроме су писали Александар Бубнов, Александр Карпов, Александар Кондратов, Александар Туфанов, Арсеније Тарковски, Борис Голдштајн, Борис Гринберг, Борис Левин, Валентин Хромов, Владимир Гершуни (1930-1994), Владимир Паљчиков, Владимир Софроницки, Георгиј Шенгели, Герман Лукомников, Дмитриј Авалијани, Елена Кацјуба, Иван Чудасов, Иља Сељвински, Константин Кедров (1945), Михајл Крепс, Николај Лађигин (1903-1975), Павел Нагорски, Роман Адрианов, С. Сигеј, Савељиј Гринберг (1914-2003), Семен Кирсанов (1966), Сергеј Бирјуков, Сергеј Федин и бројни други руски писци и песници.
Главне групе руских писаца палиндрома данас су сконцентрисане углавном у два књижевна центра, Москви и Курску, где се организују бројни фестивали, конкурси и дискусије на ову тему.
(Преводи палиндрома: Далибор Дрекић)
Далибор Дрекић
Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.
