Двор краља Милутина у Приштини
Значајна државна проширења и повећања прихода омогућила су Милутину да свој владарски двор са скромног претвори у раскошан и велелепан двор
Значајна државна проширења и повећања прихода омогућила су Милутину да свој владарски двор са скромног претвори у раскошан и велелепан двор
Мушутиште красе и чувене Матоске испоснице које се налазе у подножју Црног Врха, после Куле, на левој страни
У метохијском манастиру Високи Дечани налази се једина фреска на свету на којој Исус Сведржитељ има у руци мач уместо књиге.
Натпис погинулим ратницима представља похвалну песму у форми апострофе и у њој се види утицај црквене поезије и далеки одјеци витешке епике.
Икона Богородица Кикоска из Мушутишта је копија чудотворне иконе Богородице из манастира Кикос на Кипру, коју је насликао Свети Лука у I веку
Филм Ви идите, ја нећу, заснован на књизи „Љетопис Новог Косовског Распећа“ митрополита Амфилохија, открива истину о косовско-метохијском страдању
Богиња на трону је фигурина од теракоте пронађена на локалитету Предионица, код Приштине, 1956. године за време радова стручњака београдског Народног музеја
17. марта 2004. десио се Мартовски погром српског и неалбанског становништва на Косову и Метохији – највеће етничко чишћење у Европи у 21. веку
Запис на Диоптри је један од најстаријих записа о Косовском боју. Књига о Диоптри је изгорела приликом немачког бомбардовања 1941.
Познато је да су Шопови, који су без сумње наши земљаци, у пркос својим протестима спојени 1878. са Кнежевином Бугарском (Спиридон Гопчевић)
Између брда и долина прошараних рекама и потоцима протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности.
При улазу у село дочекали су нас сви Арнауташи из истог села. Код куће Бајрамове све беше спремљено за наш дочек и ручак.
Од српске границе код Буштрања до Козјака, чете су морале да прођу кроз појас арбанашких села, па су четници били обучени у ношњу тог краја
Испосница Светог Петра Коришког и рушевине цркве Свете Богородице налазе се под планином Русеницом, на двадесетак километара од Призрена.
Студенички Крст и Студенички орао представљају два широко позната обележја овог манастира. Оба су исклесана у 12. веку,
Већина људи зна да Швајцарци већ вековима израђују најквалитетније сатове на свету, али је мало коме познато да су Срби почели да се баве часовничарством – најмање 200 година пре Швајцараца. Тако...