Медијске слободе по НАТО стандардима
На Светски дан слободе медија 03. 05. 1999. Нато Пакт је новинарству честитао слободу до темеља срушивши медијску кућу Телевизије Нови Сад.
На Светски дан слободе медија 03. 05. 1999. Нато Пакт је новинарству честитао слободу до темеља срушивши медијску кућу Телевизије Нови Сад.
Преовлађује мишљење, да су се Буњевци доселили у Угарску из Херцеговине са Буне реке и околине јој и из Далмације.
Како се изјашњавало, осећало и говорило становништво Винковаца 19. века показује чланак листа Дом, којег је уређивао Антун Радић.
У борбу између двојице супарника умешао се и загонетни српски војсковођа Јован Ненад (1492-1527), кога су савременици називали и Црни човек
И у Банату има Срба католика. То су Срби Крашовани који станују у Крашо-Северинској жупанији између Вршца, Лугоша и Оршаве, има их 20.000.
Приликом доласка на простор Бачке Мађари су овде затекли Србе, попримили од њих културу, многе речи,установе (жупаније), а у почетку и веру.
Пејин наводи да су већ тада Мађари све крајеве насељене Србима звали на свом језику Raszuorsuag – што значи: Србија.
Један од највећих физичара и најзначајнијих личности у историји света Алберт Ајнштајн, допутовао је у лето 1905, у Каћ, надомак Новог Сада.
Драгиња Ружић (Врањево, 2. октобар 1834. – Вуковар, 6. септембар 1905.) била је глумица Српског народног позоришта. Сматра се првом српском професионалном глумицом код нас. Драгиња је рођена у Врањеву данашњем Новом Бечеју...
Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад).
Марија Трандафил називана је највећом српском добротворком, а поред хуманитарног рада, дала је велики допринос у културно-просветном развоју нације
Тврђава Бач или Бачка тврђава је средњовековно утврђење изграђено у месту Бач на меандру реке Мостонге, леве притоке Дунава. Представља најзначајније и најбоље очувано средњовековно утврђење на подручју Војводине. Материјални остаци, пронађени током...
Прва права разгледница на свету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша...
Пролазећи Масариковом улицом у Сремској Митровици, велика већина становника овог града није ни свесна да се испод њих налазе остаци некада највеће грађевине ван Италије, сирмијумског хиподрома, који је саграђен почетком четвртог...