Прво што треба објаснити да данашња албанска ношња и није толико албанска.

Детаљ прве фреске на којој су приказани четници. Овде видимо чету војводе Вука на данику (одмору) на планини Козјак изнад манастира Свети прохор Пчињски југоисточно од Врања.
-
-
Глигор Соколовић као комита ВМРО и учесник Илинденског устанка. Многи Срби су пре стварања србског комитета прилазили у ВМРО да би се борили за слободу, све док нису Бугари почели масовни покољ над Србима после пропасти Крушевске републике.; фото: КМ Новине
-
-
Србски четник (комит) у белој ношњи. Ђорђе Ристић Скопљанче (беле панталоне са црним гајтанима); фото: КМ Новине
-
-
Шиптар у Италији; фото: КМ Новине
Арнаути су у српским крајевима све до средине 19. века уместо панталона носили фустанеле, такозвани балкански килт, наборану сукњу до изнад колена. И дан данас, Тоске, Албанци из јужне Албаније сматрају фустанелу својом ношњом. Опредељење Сулиота епирских арбанашких православних племена ка грчкој народности довела је до тога да грчка гарда евзона и данас носи фустанелу.
Срби су за разлику од Арбанаса носили беле панталоне са црним гајтанима (такозвани бечви), као Глигор Соколовић на фотографији.
Ношња се разликовала и по капама. Срби су носили ћелапоше или кече малу, црну или белу поткапу на темену која се од турског доба опасивала пешкиром, док су Арнаути носили бели фес, такозвани скадарски фес.
Временом Арбанаси који су живели измешани са Србима примили су панталоне и кече тако да су српска и арбанашка ношња изједначила на Косову и Метохији и у Македонији.
Српским четницима основни циљ при поласку из Србије био је да до опредељеног места дођу без губитака, односно да избегну беспотребно сукобљавање са турском војском и локалним Арнаутима.
Од српске границе код Буштрања до Козјака, чете су морале да прођу кроз појас арбанашких села близу којих су били стационирани турски жандармеријски одреди, па су четници на том потезу били обучени у ношњу краја кроз који су пролазили да не би били узнемиравани и пријављени Турцима од локалних Арбанаса.
У Скопској Црној Гори четници су се преодевали у локалну ношњу утапајући се изгледом у сеоско становништво што је омогућавало да се током јачих потера успешно издају за сељаке.
Српски војвода Илија Лукић Скадарац био је Србин из Враке, српске области околине Скадра и његови четници, такође Врачани, били су обучени у фустанеле са скадарским фесом, јер су се под оружјем до Пореча пробили издајући се за банду качака.

Оригинална шиптарска ношња. Ову ношњу користе и грчки гардисти..; фото: КМ Новине
-
-
Србско племе Мијаци или Брсјаци. Капа са 4С на црној галичкој капи – први човек лево; фото: КМ Новине
-
-
Српска (поречка) ношња која се користила на Косову и Метохији и Македонији. Шиптари је данас својатају.; фото: КМ Новине
Извор: Историја Четничког покрета 1903-1918.
Србска земља Македонија
Преузето са: КМ Новине, Србски.weebly