Косово и Метохија

Песма руске групе Кипелов – Косово поље

На концерту руског рок бенда “Кипелов“, у Москви 2014. године, Валериј Кипелов је први пут отпевао песму “Косово поље“. Текст је написала Маргарита Пушкина, позната руска ауторка за хеви-метал групе.
Кипелов – Косово поље

Кипелов – Косово поље

Валериј Кипелов, легенда руског хард рока, први је вокалиста групе „Арија“ и оснивач групе „Кипелов“. Валериј је православни хришћанин, што се одразило и у његовом стваралаштву. И поред тога што га привлачи хеви метал, ипак су многе његове песме доста лиричне и подсећају на баладе. У том стилу је компонована песма „Косово поље“, коју је Кипелов први пут извео 2014. године. На јесен група „Кипелов” планира да објави нови албум. На њему ће бити и песма „Косово поље”, први пут квалитетно снимљена у студију.

Текст је написала култна руска рок песникиња Маргарита Пушкина. Она каже да је одавно дошла на идеју да напише песму о Косовском боју, али никако није могла да је реализује. „Две или три године су ми се мисли врзмале по глави, бирала сам потребне речи. Импресионирала ме је слика крвавог боја 1389. године између Срба и Турака Османлија. Поред тога, желела сам да причом о далеким временима направим мост између тадашњих догађаја и бомбардовања Југославије 1999. године од стране НАТО-а, као и распарчавања те предивне земље. Светска Историја је велики манипулатор који се поиграва нашом уобразиљом. Све је међусобно повезано све проистиче једно из другог…”, рекла је Пушкина. Речи о националној српској трагедији саставила је, како каже, за само петнаест минута, а инспирацију је пронашла у делима српског фолклора.

Косово поље

Поље моје у бескрај се разлегло,
поље моје, крвљу натопљено.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.

Ја те, света земљо, нећу оставити:
као звезда падалица сијаћу над тобом,
бићу сенка ветра који шуми
над разнетим срцима твојих јунака.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Овде се светло с тамом сукобило,
са силама жигосаним знаком ђавола.
Ту, где су за крст, за земљу нашу пали,
у пролеће црвени макови ће да процветају.
Пашћемо овде за крст, за нашу земљу
и расцветаће се опет црвени макови.

Нека се небо над пољем отвори,
нека нам оно суди како је право.
Ти ми, драга, ниси била суђеница,
буди зато другоме јунаку млада.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Кипелов – Албум 2015.

У програму „Осма нота” на Радио Русији, где је у априлу 2017. године изведена премијера студијске верзије песме, Валериј Кипелов је причао о томе како је настала мелодија, а такође о тексту Маргарите Пушкине:

„Дирнула ме је тема трагедије словенског народа. То је у неку руку био експеримент. Код нас је, наиме, увек све обрнуто: најпре се појави музика, а затим наша песникиња Маргарита Анатолијевна Пушкина пише текст уз ту музику. Сада је најпре написан текст, и он се мени веома допао. Рекао сам да би било добро компоновати музику уз тај текст. Пушкина је била одушевљена том идејом, али је музику почела да компонује са другим аутором. Мени се резултат није много допао, па сам ја компоновао своју верзију”, рекао је Кипелов.

Кипеловљева верзија се свима допала. Стварајући песму рок музичар је био инспирисан народним стваралаштвом, између осталог и козачким песмама.

Онима који су на концертима већ чули „Косово поље” Кипелов саветује да обрате пажњу на нове нијансе. На пример, у снимању песме је учествовао хор, захваљујући чему је композиција, по речима руског рокера, постала „монументалнија”.

Песма је посвећена догађајима из 1389. године, али је сада актуелнија него икада, уверен је Валериј. Он је изразио наду да ће нова песма моћи да уједини Русе у овим сложеним временима.

„Косово поље” је монолог ратника који умире на бојном пољу. Он предвиђа будућа страдања српског народа на Косову, где је и сам он погинуо за своју веру и где ће једнога дана „процветати кроз црвене макове”. У последњој строфи ратник се обраћа својој вољеној: „Нисмо се венчали, вољена. Буди невеста другоме ратнику”. Кипелов каже да је у почетку текст садржао још један фрагмент, у коме монолог поменуте девојке подсећа на плач Јарославне у „Слову о походу Игореву”, али се на крају од њега морало одустати.

 

 

 

Извор: Руска Реч, Српска.ру

Сродни текстови:

Алиса – Небо Словена
Пољаци свим срцем уз браћу Србе: Косово је српско – било и биће
Шведски метал бенд “Сабатон“ опевао херојску одбрану мајора Гавриловића
Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге

Студенички крст и орао из 12. века

„Студенички Крст“ и „Студенички орао“ представљају два широко позната обележја овог манастира. Оба су исклесана у 12. веку, први изнад северних врата Немањине Богородичине цркве и други, такође на улазу у главну Студеничку Цркву  Оба ова мотива манастира Студеница верно репрезентују Србију и времена Стефана Немање.
Студеница

Студенички крст (Снимио: Илија Рамић, фотографију обрадио: Владан Златић) и Студенички орао (око 1190.) фото: manastirstudenica.rs

Познати „Студенички Крст“ је исклесан током две последње деценије 12. века. Налази се изнад северних врата Немањине Богородичине цркве. Овај Крст је постао препознатљиви знак градитељства, културе и доба Стефана Немање. Он представља комбинацију две символике: ранохришћанске символике сидра, тј. спасења и сигурности у Царству Божијем, и символике раста и напретка која се види у биљно декорисаним завршецима Крста.

„…И као неки небопарни орао… који се истргао и у вис узлетео…“

Овако Преподобни Симон Монах (српски краљ Стефан Првовенчани), почетком 13. века, описује свога оца – Преподобног Симеона Немању.

По старом монашком предању из Манастира Студенице, исклесани мермерни Студенички орао из 12. века на улазу у главну Студеничку Цркву представља Стефана Немању, српски народ и државу која се чупа из свих метежа овога света да би се развила и узлетела ка вечном пристаништву – Царству Христовом.

Извор: manastirstudenica

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања1190. године.

Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века.

Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

Видовдан до Лазара и од Лазара

Видовдан (15. јун по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) је непокретни верски празник кога празнују Српска и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара као Видовден или Видов ден.
Кнез Лазар

Портрет владарске породице кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице Немањић чешког сликара Јарослава Чермака (1831-1878).

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих српских мученика. Овај дан су често бирали вође српског народа да би заједно са народом обавили важне ствари (Косовска битка Видовдански устав…), а од 1889. проглашен је државним празником.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Vitus_CXXVr.jpg

Свети Вид (St. Vitus), Илустрација из 1493. године; фото: Википедија

НЕДОУМИЦЕ ОКО ВИДОВДАНА

О пореклу народног назива за овај празник постоји више теорија. Према једној, ради се о наставку слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог.

По другој интерпретацији су поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву.

То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Такође, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе Хришћана на православце и католике. 

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:German_Martyrdom_of_Saint_Vitus.jpg

Мучеништво Светог Вида (Немачка, око 1450.) Народни музеј у Варшави; фото: Википедија

Видовдан је фиксни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду (лат. Sanctus Vitus), а сам култ св. Вида је био врло јак на Јадранском приморју. И данас тамо постоје топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке која Видовдан обележава као дан града.

Треба имати у виду да су у Полабљу где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.

ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА У ВЕЗИ СА ВИДОВДАНОМ

На Видовдан се, према књигама и веровањима староставним, не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне. Тога дана ваља и окусити зрело воће. Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење. Претходно се пошкропећи по очима водом у којој је одлежала трава видовчица, млађе жене и девојке узвикују:

Види, Видо како плетем,
Види, Видо како везем,
Видовчице, по богу сестрице,
што очима ја видела,
то рукама и створила.

У Шумадији и још неким крајевима био је обичај и да се на Видовдан износе ствари из куће да се „проветре ради мољаца“. Изношене су и тапије и облигације да би се разгледале и проветриле. У Качеру подно Рудника на Видовдан су изношене и кесе с новцем – да се види и изброји…

СВЕТОВИД

Божанство, о чијем је месту на Словенском Олимпу, и о чијим је особинама и својствима као и култусу, најмање потребно нагађати, јесте Световид. Световид је у словенској митологији један од најважнијих богова, бог рата и заштитник плодних њива, који види и прошлост и садашњост и будућност.. Средиште његовог култа било је Аркона, на острву Рујну (Риген), а веома је био поштован и код Срба на Балкану… Хелмолд Световида ставља на врх пантеона, код Словена у Аркони и међу Балтичким Словенима (Helmold: Chron, Slav. I 52.). Могуће је да је Световид био познат у свим словенским покрајинама, које су биле близу покрајина Балтичких Словена…

У центру Арконе налазио се дрвени храм посвећен Световиду, украшен обојеним дрворезом, са двоструком оградом. Спољна ограда била је покривена дрвеним кровом, док се унутрашња састојала из застора и четири стожера. У храму је био постављен идол натприродне величине са четири врата и четири главе. У десној руци држао је рог израђен од разних врста метала, који је сваке године свештеник пунио пићем и на основу испарења предсказивао родну или неродну годину. У левој руци, спуштеној низ тело, налазио се лук. Покрај идола постављена је узда, седло и други атрибути, посебно џиновски мач, са канијом и балчаком од сребра.

Једанпут годишње, у време жетве, приношене су жртве испред храма и светкован је велики празник, који се завршавао великом гозбом. Свештеник је тада пред народом прорицао обиље или оскудицу у наредној години и призивао Световида да отаџбини подари славу, а поданицима богатство. Затим је испред идола стављан висок колач премазан медом, иза кога је стајао свештеник и питао народ да ли га види. Присутни су одговарали да га виде, а он је тада изражавао жељу да га догодине не виде, како би наредне године жетва била обилнија. Сви су били обавезни да дарују светилиште, које је било чувено пророчиште. Све што се добије крадом или оружјем припадало је светилишту, као и дарови који су стизали из целог словенског света и из суседних крајева.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Bishop_Absalon_topples_the_god_Svantevit_at_Arkona.PNG

Бискуп Абсалон уништава храм бога Световида у Аркони, на острву Рујну, на Видовдан 1168. године. Фото: Wikipedia/hopegallery

У светилишту је чуван бели коњ, за кога се веровало да припада Световиду. Веровало се да сам бог, јашући на њему, предводи свој народ у борбама са непријатељима. Световидово светилиште у Аркони разорено је 1168. године. Археолошки је истражено 1921. године.

Византијски извештаји наводе да је Василије I приликом покрштавања Срба у Неретљанској области 873. порушио сва светилишта и кумире осим највећег посвећеног Световиду. Световидово светилиште је „прочишћено“ (претворено у цркву) и посвећено светом Виду.

СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР И ВИДОВДАН

…За неке особе, нарочито ако нису српског порекла, битка на Косову пољу је само једна од хиљаде битака забележених у историји, а Видовдан, дан када се битка одиграла, а кнез Лазар само феудални владар који је предводио српску војску и изгубио живот у борби са Турцима. Ово је, стварно, чињенична истина о кнезу Лазару, Видовдану и бици на Косову пољу. Међутим, ова чињенична истина није цела истина о кнезу Лазару, Косову и Видовдану.

Сама историја не може објаснити стварност и значај Косова и Видовдана и њиховог неизбрисивог утицаја на националну свест Срба. Саме чињенице не могу објаснити зашто се битка на Косову, утиснута и у појединачну и у националну свест Срба прославља сваке године већ шест стотина година, а друге битке које су Срби водили су заборављене и не прослављају се. „Чињенична истина“ нема одговора зашто је Видовдан укључен у српски национални и верски календар као верски и национални празник и зашто је косовска етика постала стално наследје свих српских генерација до дана данашњег…

Далибор Дрекић

извори:
Сретен Петровић, Хришћанство и древна словенска религија,
Радост Иванова, Видовдан у Бугара и Срба
Википедија – Видовдан,
Васељенска,
Википедија – Световид,
Манастир Лепавина
Тахјуг/Блиц/БКТВ

Етно група Траг – Црвен цвете

Етно група „Траг“ је вокално-инструментални састав који његује традиционалну музику Балкана. Групу чини десет чланова: четири женска вокала и шест инструменталиста. Акценат је на традиционалним гласовима и инструментима (фруле, гајде, кавал, тарабуке, тапан), али у саставу су и класични инструменти – гитара и виолина, као и модерни (електронски) – клавир (stage piano) и бас-гитара. На репертоару групе налазе се пјесме из Републике Српске (Босне и Херцеговине), Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, те циганска музика.
Етно група Траг

Етно група Траг

С обзиром на то да „Траг” често и радо наступа у Русији, на репертоар су уврстили и неколико руских пјесама.

Група наступа на многим значајним манифестацијама у БиХ и иностранству. Покушавајући да традиционалну музику отргне од заборава, слиједећи трагове народног предања, група „Траг“ је у народне пјесме удахнула свој лични израз, као и дух нашег времена, оживљавајући их тиме, али и остављајући, суштински непромијењеним и увијек народним, у аманет будућим генерацијама.

текст преузет са званичног сајта вокално-инструменталног састава “Траг“

Црвен цвете

Хеј црвен цвете, прерасла те трава,
Пет годиница нисам тебе брала.
Косово ми пиле крилом сузу крије,
Дадоше те питао ме нико није.

А ја молим те…

Због поноса јунака,
Због славе српског рода,
Због среће девојака,
И Божјег благослова.
Ти недај да ти одем,
Без крста и без Славе,
Ти недај Видовдане
Да име ми нестане.

Цвете мој…

Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле,
Да с небеса сјајну звезду спусти доле.
Да обасја чистом вером сина Христа
Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта.

Да се вратим…

На Паштрик на планину
Да јагањци изјаве,
На Дриму да их појим
Да драгог ми поздраве.
Што мач истине носи
А љубав му је име,
На облаку цркву зида
Да у њој запроси ме
Цвете мој…

Еј, анђели ће црквицу да спусте,
На сред стара Душанова бела града,
Метохија сјајна звездо биће моја
Оче наш нек буде опет воља твоја.

Мoј Божуре,
И живот бих дала,
Кад бих тебе овом руком брала.

 

Пут понижења и увреда – Евроатлантски окултизам

Поред окултног значаја, датуми имају велики симболички значај јер се бирањем одређених датума шаљу недвосмислене поруке и симболички поништавају или релативизују неке националне или међународне тековине и историја.
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A1%D0%A0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0.jpeg

Графити на новосадским улицама током НАТО бомбардовања; фото: Википедија

28. јун – Видовдан

Када желе да вас понизе, моћници то раде веома прорачунато и без трунке случајности, када су датуми у питању. Тако ћете, на пример, изручивање свог бившег председника Хагу одрадити ни мање, ни више, него на Видовдан (28. јуна 2001.). Милошевић је тада изјавио: „Знате ли да је данас Видовдан, Срби?“. Бивши председник изручен је мимо одобрења Врховног суда чије судије нису хтеле да потпишу документ о изручењу. Потписао га је помоћник тадашњег министра правде, чиме је прекршена сва правна регулатива, а изручење се може сматрати неуставним, а учесници кривично одговорним.

Тајна конвенција коју је Србија под утицајем Аустроугарске и Хабсбурга потписала 1881. потписана је 28. јуна на инсистирање Аустроугарске да буде баш тај датум. Била је то срамотна капитулација без рата, јер су Србији наметнута ограничења и рестрикције да не сме да се меша у односе преко Дрине, Саве и Дунава. Такође, Србија је у тој конвенцији прихватила услов по којем не сме да постоји заједничка граница између Србије и Црне Горе, а Србија не сме да шири своје границе јужно од Косовске Митровице. Српска власт је пристала да ни у ком облику неће пристати на помоћ треће стране у случају рата.

Новијег датума је видовданско понижење Срба од стране суседних Хрвата: Устав Хрватске у којем су Срби избачени као конститутивни народ донет је 28. јуна 1990. године.

И конференција „Западни Балкан и НАТО пре и после Варшавског самита“, на којој је било речи о процесу евроатлантских интеграција у региону и о сарадњи у суседним државама, одржана је у Београду 28. јуна 2016., у организацији Центра за евроатлантске студије.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Belgrade_durnig_NATO_bombing_of_Yugoslavia.jpg

НАТО бомбардовање Београда

Годишњице и верски празници

Многима тада није упало у учи да је тачно на стогодишњицу анексије БиХ, на Огњену Марију, Радован Караџић изручен је Хагу. Случајност или не?

За ову тему је итекако важно поменути савезничко бомбардовање цивилних циљева у Србији и Црној Гори на дан православног васкрса 1944. године. На једној неексплодираној бомби писало је: Срећан ускрс!“ на српском језику. Из тога и из циљева који су гађани можемо закључити да су те бомбе биле упућене српском цивилном становништву, више него немачкој војној сили. Тада је бомбардован само простор Србије и Црне Горе и ниједна друга бивша република Југославије.

Узгред да поменемо да се овакви датуми не бирају само у случају Срба, него се народи широм света понижавају на њихове највеће верске и националне празнике или се догађаји планирају на важне датуме сатанистичких ритуала. Тако је, на пример, Садам Хусеин обешен баш у време великог муслиманског сунитског празника.

Довођење Срба у ред – насловница Тајм Магазина поводом масовног бомбардовања Срба, 11. септембар 1995. године

Да долазак Тонија Блера у Србију 2015. године није био само ради испијања бесплатне кафе показују догађаји који су потом уследили.

Велика понижења српски народ морао је да истрпи на њему значајне датуме. То је тактика затирања сећања кроз постављање дуплих или тродуплих годишњица. Тако је укидање суверенитета Републике Србије на Косову и Метохији и добијање умањеног Ахтисаријевог плана у преговорима српске Владе, Хашима Тачија и представника ЕУ (Кетрин Ештон) и САД (Филип Рикер), изведен у две фазе.

Прво је 17. априла, на годишњицу капитулације Краљевине Југославије од 1941. године, у деветој рунди преговора Влада Србије усмено прихватила 15 тачака које је Брисел предложио. Затим је Влада прихватила споразум и писмено 22 априла, на годишњицу када је у Бечу 22. априла 1941. постигнут је Немачко-Италијански споразум о подели окупиране Југославије којим је највећи део Косова и Метохије припао италијанском протекторату Албанији.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ab/Master_RTS.jpg

Радио-телевизија Србије, у нападу је страдало 16 новинара; фото: Википедија

Следило је заседање Скупштине 26. априла на годишњицу понуде потписивања Лондонског уговора од стране сила Антанте 1915. којим је наводно нуђена тзв. Велика Србија.

Такође је интересантно што је за датум састанка премијера Србије Александра Вучића и председника Албаније Исе Мустафе у Бриселу 2016. да преговарају о Бриселском споразуму изабран баш празник Светог Саве.

Ивица Дачић је 18. марта 2015 у Бриселу потписао „Индивидуални акциони план са НАТО, који је један корак до уласка. По том плану подразумева се потпуна приватизација свега и пропаганда у корист НАТО.“

Зашто баш 18, марта? Осамнаестог марта 1999. у Рамбујеу је завршена конференција за Косово, а потписивањем албанске стране отворен је пут за бомбардовање Србије.

Демократија се доводи бомбама

Можда некоме није познато да се канцеларија НАТО налази баш у згради министарства одбране Републике Србије. А сећамо се и да је за потписивање војно-техничког споразума изабрано баш Куманово због места у којем је извојевана одлучујућа битка за ослобођење старе Србије (Рашке, Косова и Метохије и Македоније)

Сви знамо када је Дан Државности Републике Србије – 15. фебруара на Сретење. Тај 15. и 16 фебруар се празнује државност коју је овај народ остварио. Али многи можда не знају да је Европска унија баш 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисију владавине права Европске уније на Косову и Метохији – такозвани ЕУЛЕКС КОСОВО“ и тиме управо нарушила државност Републике Србије. Дан касније, 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД, озваничили су то једностраном одлуком о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије.

Од 31. марта до 02 априла 2015. године у Скупштини Републике Србије одржана је седница Парламентарне Скупштине НАТО.

Мета

Зашто баш од 31. марта до 02. априла?

У јеку злочиначког бомбардовања тих дана српска војска је заробила три нато војника на македонско-српској граници.

Бесомучно су рушени мостови (срушен Петроварадински), бомбардовани српски градови (Пећ, Београд, Куршумлија…), рушени верски објекти и убијани цивили.

02. априла, између осталог, у селу Ногавац, општина Ораховац, погинуло је 11 лица а 5 је задобило тешке телесне повреде. Током напада на Куршумлију погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из 12. века…

Сатанистички ритуали

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута. Многима вероватно није познато да је 24. март један од најважнијих датума у календару сатанистичких ритуала. То је Дан младе Сатанине (The Bride Of Satan Ritual) – изигравање свадбе Сатане, сексуално терорисање женске особе.

Пресуда Радовану Караџићу била је заказана за 24. март 2016. Да ли је и то случајност’? Можда наизглед није у складу са темом да је први ресторан Мекдоналдс у Београду отворен 24.03.1988. године.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%BE_%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%83_%D1%83_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpeg

Мост слободе у Новом Саду након бомбардовања

До дна

Да ли би адекватан одговор на понижења био да се 31. марта у згради срушеног генералштаба организује манифестација „Радост Европе“, у срушеној згради РТС-а трибина о новинарским слободама, а у Буђановцима изложба стелт технологије? Можда и нека конференција о култури касетних бомби или о лековитим својствима осиромашеног уранијума?

Остаје нам да видимо какве су нам ритуалне увреде и понижења припремили наредних година.

Хронологија НАТО злочина над Србијом
Хронологија НАТО бомбардовања Србије
Хронологија НАТО бомбардовања Београда

Извори:
Восток Вести
Србски ФБ репортер
NATO PARLIAMENTARY ASSEMBLY