Херцеговина Archives

Натпис Вигња Милошевића – Српски споменик код Широког Бријега

Натпис Вигња Милошевића је средњевековни надгробни споменик хумског племића исписан западносрпском ћирилицом.

Преовлађује мишљење, да су се Буњевци доселили у Угарску из Херцеговине са Буне реке и околине јој и из Далмације.

Стражевица је господарица и доминантна “стражарица” херцеговачког крша. Изнад плодоносног Дабарског поља, у коме леже Берковићи

Опис налаза приликом Цвијићеве посете манастиру Добрићево 1911. пружа драгоцене податке о манастиру који је измештен због изградње Билећког језера.

Натпис је нађен у Благају у тамошњем католичком гробљу. Народно предање каже да је у близини Благаја постојао манастир Кузмана и Дамјана

Управо на том простору смештена је и радња стрипа, рекли бисмо и илустрованог романа, Понори зла који је настао из пера Јована Братића.

Црква Светог Илије се налази на врху Илијиног брда у селу Месари, сјеверно од магистралног пута Требиње – Мостар.

Овако је писао Никола Томазео, чију књигу држимо. Реч је о делу Србина католика из Далмације, који се у 19. веку прославио својим „Искрицама“

Предања камене столице називају судачке и судијске столице. На њима су сједили средњовјековни феудалци док су обављали јавна суђења

заборављени српски херој, мученик Илија Шакота, коме се исте 1941. године родио син јединац и који је као посмрче понио очево име.

Херцеговина уз Косово и Метохију и Црну Гору, представља средиште српског народа, врело с којег се напајамо вијековима.

Радослав Братић никада се није декларисао као постмодерни писац, нити је дозвољавао да га сврстају у било који књижевни правац.