Хуритска химна – најстарија песма на свету

Поделите

Послушајте најстарију до сада пронађену песму на свету. Хуритска химна стара 3.500 година ископана је у краљевској палати древног града Угарит у данашњој Сирији.

Хуритска химна; фото: Гемини ВИ

Хуритске песме су збирка тридесет и шест химни исписаних клинастим писмом на глиненим плочама ископаним из Краљевске палате древног аморејског – хананског града Угарита (данашњи Рас Шамра) у северној Сирији. Песме датирају из приближно 1400. године пре нове ере.

Једна од ових плоча, која је скоро комплетна, садржи Хуритску химну древној блискоисточној богињи Никал (или једноставно „Х6“), што је чини најстаријим познатим, суштински комплетним делом нотне музике у свету.

Старија је читав миленијум од других сачуваних музичких дела (нпр. Сикилов епитаф из првог века пре наше ере и Делфске химне из 138. пне. до 128. пне).

Иако су имена композитора неких фрагментарних комада позната, химна у целини је анонимно дело.

Плочица садржи и упутства за певача уз пратњу харфе или лире са девет жица.

Њена транскрипција остаје контроверзна, делом због несавршеног разумевања хуритског језика, а делом због малих празнина услед недостајућих љускица глинене плоче.

Чини се да је језик локални угаритски дијалект, који се значајно разликује од дијалеката познатих из других извора.

Упркос бројним потешкоћама, то је очигледно религиозни текст који се односи на понуде богињи Никал, жени бога месеца.

Текст је представљен у четири реда, са посебношћу што се седам завршних слогова сваког од прва три реда на полеђини таблице понављају на почетку следећег реда на полеђини.

This slideshow requires JavaScript.

Хуритска химна

Ја ћу (донети?) у виду олова на десној нози (божанском престолу)
Ја ћу (очистити?) и променити (грешност).
(Када греси) више нису покривени и више их не треба мењати,
Осећам се добро пошто сам постигао жртву.
(Једном кад будем) заволео (божанство), она ће ме волети у свом срцу,
жртва коју доносим може у потпуности покрити мој грех
доношење сусамовог уља може радити у моје име
са страхопоштовањем могу…
Неплодно нека учини плодним,
Жито нека роди.
Она, жена, родиће (децу) оцу.
Нека их носи она која још није родила.

Најстарију познату музичку мелодију изводи Мајкл Леви на лири.

Пошто тачно значење оригиналних речи остаје нејасно, ова верзија садржи поетску адаптацију, са циљем да одрази мистични, ритуални дух химне — сада оживљен гласом Зозане, женског вокалиста са вештачком интелигенцијом.

О, света светлости, пламену небеса,
Зовем те у тишини, о, божански пламену.
Са подигнутим рукама, нудим свој глас,
Зовем из града, из срца, изнова и изнова.
Ти која чујеш чежњу душе,
Нека се твоја ватра уздигне унутра, о, блистава.
У твоје име, певам древне речи,
Песму ношену ветром, сећањем, љубављу.
О, светлости, о, ватро, о, вечни повратку.