Елизабет Хил

Енглеска научница Елизабет Хил је писала послије Другог свјетског рата:

Сабор у Призрену пред косовску битку. (Стеван Тодоровић, 1899.); Фото: Википедија

„Тај исти дух Косова је нагонио Србе да учине избор у 1914 години, један избор који је на крају створио Југославију, тај исти дух је нагонио Србе да учине свој избор и 27 марта 1941 године. Било је много Косова од 27. марта.

Дух Косова који и данас живи и носи једну поруку за све нас не само за све Србе, све Југословене и све народе на Балкану – то је подстрек за све нас да не правимо компромисе, нити да правимо оно што је привремено, привидно, опортунистичко, него да се држимо по сваку цијену доживотно оних убјеђења за које је српски кнез Лазар жртвовао и свој живот.

Ми сви одговарамо једни за друге и имамо заједничку одговорност. Ми смо били по избору савезници у рату који се тек завршио али је наша заједничка дужност да осигурамо мир оживљавањем косовског духа.

И уколико учествујемо у оживотворењу овог духа, утолико ће бити већи и трајнији наш допринос духовној реконструкцији Европе.

Елизабет Хил

Лазо М. Костић, Спољни изглед Срба, Срби у очима странаца 1-2: Колектанеја, Швајцарска 1968-1972.

Елизабет Мери Хил (Рођена као Јелисавета  Фјодоровна Хил, 1900-1996) била је енглески лингвиста (слависта) и академик руског порекла. Водила је славистичке студије на Лондонском универзитетском колеџу, Кембриџу и била је директор Џоинт сервисне школе за лингвистику (JSSL). Са седамнаест година, 1917. са породицом је избегла у Енглеску пред опасношћу од бољшевика. За време другог светског рата (1939-45) радила је у министарству информисања Велике Британије као стручњак за словенске језике.