Нуридин Ибнул-Хаџер – Из пламених, српских груди

ПОДЕЛИТЕ

Нуридин Ибнул-Хаџер је аутор песме „Пјесми“која позива на уздизање из „пламених, српских груди“ и храбар лет кроз крајеве у којима гуслар гуди. То га смешта у контекст муслиманских песника који су током 19. века и у првој половини 20. века писали и певали о српству.

Гуслар (Србадија. Часопис за забаву и поуку, 1881.); фото: Википедија (бојено)

Хаџер је објављивао у публикацијама које славе српско национално јединство.

Иако је његово стваралаштво ређе помињано у савременим антологијама, Нуридин Ибнул-Хаџер је део српско-муслиманске књижевне културе.

Нуридин Ибнул-Хаџер: Пјесми

Уздижи се, пјесмо моја,
Из пламених, српских груди,
Смјело лети кроз крајеве,
Ђе год сл’јепи гуслар гуди!

Уз гусала гласе миле,
Ђегод чујеш да се поје,
Ту слободно спусти крила,
Ту ћеш наћи браће моје…

Ал’ међ’њима ако видиш,
Ко те кривим оком гледи,
Тог се клони! Изрод то је,
Тому демон стопе сл’једи.

Уздижи се пјесмо моја,
Из пламених, српских груди,
Смјело лети кроз крајеве,
Ђе год сл’јепи гуслар гуди…

Украс 1

Песма „Пјесми“: Упућује на летење кроз српске крајеве, слави „српске груди“ и позива на братимљење и одбацивање увреда.

Карактеристичан детаљ у трећој строфи упућује на оне који желе да поделе и заваде род и попреко гледају на део своје браће. Њих песник назива изродима којима демони следе стопе.

Ова песма део је антологије муслиманских песама о Србима, што указује на књижевну струју која је повезивала локални муслимански идентитет са српским националним осећањем.

Приредио: Далибор Дрекић