Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција
Фјодор Достојевски често је помињао Србе на страницама свога „Пишчевог дневника” у коме је износио погледе на свет и на актуелне догађаје.
Фјодор Достојевски често је помињао Србе на страницама свога „Пишчевог дневника” у коме је износио погледе на свет и на актуелне догађаје.
Ерлангенски рукопис је настао у Београду, у време аустријске владавине, око 1720. године, а затим је тајновитим путевима стигао до Ерлангена
Усред пропасти српског царства и народа Инок из Далше страхује да капи воска и зејтина не оштете његов рукопис.
Графити представљају незаобилазни део урбаног окружења. Замислити град без графита било би исто као замислити град без аутомобила.
Тесла и Змај срели су се приликом једине Теслине посете Београду, 2. јула 1892. године, када је у Београду организован свечани дочек.
Душан Васиљев пева против рата, указујући на то да рат не разара само градове, већ и дух, морал и саму суштину човечности
„Бденије у манастиру Раковици“ кроз интимни доживљај манастирског богослужења отвара универзалне филозофске и духовне теме.
Рилке саветује младог песника да пригрли и заволи своју усамљеност, посматрајући је не као изолованост, већ као простор у којем се гради сопствено биће.
Драма Војвода Мицко Поречанин Надежде Петровић објављена је у издању Библиотеке града Београда 2005. године.
„Здравица народу српском“ представља једну од најснажнијих и најлепших модерних химни животу, опстанку и породици
Молитва је дубоко емотиван вапај и тужбалица за несрећним, потлаченим српским народом у Босни и Херцеговини под аустроугарском окупацијом.
Врати се у своју јазбину Осрамоћени Хроми вуче И тамо спавај Док се не саледи лавеж И зарђају псовке и цркну бакље Свеопште хајке.
Кроз филозофску сатиру „Гледано из угла мајмуна“, Бећковић се на ироничан начин бави људском озбиљношћу и релативношћу свега што нас окружује
Песма „Србин Србима на части захваљује“ представља снажну и емотивну манифестацију братске љубави, гостопримства и српског народног јединства
Стремљења њене душе, определила су је да крене путем монашког живота. С монашком ризом, деспотица Јелена добија ново име – Јефимија.
У делу „Госпођица“ (1945) Андрић описује атмосферу у Сарајеву после атентата на Франца Фердинанда 1914. године.
Преносимо први српски православни цртани филм за децу о Растку Немањићу, Светом Сави како би га видело што више деце
Целокупно Његошево песничко дело прожето је, без сваке сумње, српством, које је у функцији конституисања националне идеологије.
Културни људи не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене“, зато што су то јефтини и вулгарни трикови.
„Умеће стиха“је Борхесова књижевна исповест у којој открива кључни тренутак свог уметничког сазревања – када је први пут истински доживео поезију