КЊИЖЕВНОСТ Archives – Страница 10 од 12

Писмо Чехова: Ових 9 особина чине културне људе

Културни људи не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене“, зато што су то јефтини и вулгарни трикови.

„Умеће стиха“је Борхесова књижевна исповест у којој открива кључни тренутак свог уметничког сазревања – када је први пут истински доживео поезију

Овај одломак из романа „Пешчаник“ представља Кишову уметничку и филозофску борбу против апсолутног ништавила и смрти.

Сасвим заслужено, Дилан је добитник бројних награда, међу којима су Оскар, Златни Глобус, Греми награде за најбољи музички албум, али Нобел???

Расени су своје писмо звали „елемента“. Били су духовити, писали су на врчевима за вино шаљиве поруке, на фрескама, чак у гробницама.

Кочићеве „Мисли о Отаџбини“ снажно и емотивно изражавају суштину националног и моралног идентитета, као и однос појединца према својој домовини

Чедомиљ Мијатовић приповеда о српском јунаку који на Вујан планини наилази на светогорца Теодосија, чувара крунског блага Немањића и Бранковића

Кроз песму Плач Сербији Орфелин изражава антиаустријски дух и која изражава тежње српског народа за слободом.

„Велика је ствар ћутање“ је есејистички текст Исидоре Секулић посвећен феномену ћутања, који она види као врхунску духовну суштину човека.

Дучић је поседовао много боље знање о повести Хрвата од већине српских политичара који, кад се радило о Хрватима нису знали с ким имају посла

Пред Вама је једна од њених родољубиих песма, необјављена песма „У ропству,“ због које је, као и још неких, била и затварана.

„Хорда” је снажна родољубива песма Јована Дучића написана 1916. године поводом бугарских злочина у југоисточној Србији

Песма „Сви моји преци“ Добрице Ерића дубоко је укорењена у традицију, православље и свест о непрекинутом ланцу генерација које чине српски народ

У песми Наши дани лирским језиком је сажета црна хроника почетка двадесетог века. Како песник сведочи, били су то дани великих разочарања.

Радослав Братић никада се није декларисао као постмодерни писац, нити је дозвољавао да га сврстају у било који књижевни правац.

Тадашњи српски писци, обдарени жицом хумора и сатире, стварали су махом у форми комедије и шаљиве приповетке

Песма „Балканац“ у којој је Десанка Максимовић опевала наше врлине и ширину душе у Бугарској је исто толико популарна колико и код нас

У свом роману „Тврђава“ Селимовић власт пореди са алкохолом и коцком, али истиче да је она неупоредиво гора јер се од ње не може излијечити

Милан Младеновић је направио музику и отпевао песму „Између два дана“, Бранка Миљковића. за никад одиграну представу „Киклоп“ Филипа Гајића.

Драган Николић је у серијалу „Нешто лепо“ говорио текстове које је драмски писац Слободан Стојановић својевремено писао за Љубу Тадића.