Смедерево Archives

Kао што је за деспота Стефана у Манасији напредовала Ресавска школа, тако је за Бранковића Смедерево било средиште ондашње књижевне делатности српске. Деспот Ђурађ је био велики књигољубац, сем тога што је био врло побожан.

Смедеревска тврђава

Зна се, на пример, да је Константин Философ своју биографију о Стефану написао по жељи деспота Ђурађа и на заповест патријарха Никодима (1431) и како је, извесно, Ђурађ желео да разне књиге које је читао на грчком види преведене на наш језик. По његовој наредби преписане су у Хиландару, 1434, Рајске лествице од Јована Лествичника.

Слични послови врше се затим у Смедереву. Стефан Ратковић, доместик, преводи у два примерка – један за деспота Гргура, други за брата му Лазара Шестодневник Јована Златоуста између 1457. и 1458. године.

Од домаћих дела позната су нам само три, и она су постала поводом догађаја који су се десили у Смедереву. Тако је, најпре, састављена Служба Св. Луки, вероватно одмах по преносу свечевих моштију. Она није сачувана. Постоји запис да ју је, 1641, преписао за манастир Раваницу пећки патријарх Пајсије.

Трећи пренос (моштију) апостола и евангелиста Луке из Рогоса у Богом чувани град Смедерево је саставни део већег рукописа неког “блаженог Теодорита“, вероватно калуђера при смедеревској митрополији. Спис је на сву прилику из 1453. Изворно по предмету, самостално по обради, то дело је значајно још и због тога што је писано чистим народним језиком тадашњим.

Најзад, амо спада и чувена Похвала Ђурђу Бранковићу, од непознатог писца, врло дирљива и пуна података о савременим догађајима.

Текст преузет из Споменице петстогодишњице смедеревскога града деспота Ђурђа Бранковића

ЗАНИМЉИВОСТИ / ИСТОРИЈА

Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања

Од времена када су се појавиле у трећој четвртини 19. века, па до данашњих издања, разгледнице – „илустроване поштанске карте“ – представљају веома распрострањен визуелни материјал, и чине значајан део визуелне културе модерног доба. Оне припадају корпусу нових визуелних медија који су се појавили током 19. века.

Поздрав из Београда (Панорама града, Железничка станица, Народно позориште), Београд, 1898. Издање Књижаре Велимира Валожића, Цртеж: Владислав Тителбах, Хромолитографија, Музеј примењене уметности, инв. бр. 23467

Настанак разгледница у нашој средини практично кореспондира с појавом филма, док им је велика претходница и основа у 19. веку била фотографија.

Прва права разгледница на свету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.

Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа „Змај “ у Бечу 1871. године

Раздобље 1895–1914. обухвата појаву и продукцију разгледница у првом периоду њиховог постојања у Краљевини Србији, односно време њиховог настанка, развоја и широког распростирања. Прва серија разгледница у Србији, у издању београдске књижаре Велимира Валожића, појавила се 1895. године, а ускоро су је пратиле бројне серије овог и других издавача.

Издавање илустрованих дописница, односно разгледница, почело је приватном иницијативом и није везано за одлуке званичних органа. Већ 1896. године, разгледнице су у целој Србији постале веома популарне, а следеће године донет је „Правилник за израду дописних карата од стране приватних лица”. У почетку је предња страна разгледнице била намењена и за илустрацију и за саопштење, а реверсна само за адресу, да би од 1906. године и слика заузела целу аверсну страну.

This slideshow requires JavaScript.

Између два рата

Данашњег посматрача помало изненади често коришћење француског језика између два рата, уместо толико популарног енглеског, али то је била уобичајена појава после Првог светског рата.

Новонастала Југославија под Карађорђевићема била је интересна сфера француског капитала и утицаја, а овај језик је дуго пре тога словио за дипломатски, пре него што је англосаксонски глобализам коначно освојио планету.

Старе разгледнице биле су дело најбољих фотографа, а после снимања уследио би део који је био познат као врло деликатан занатски посао, а то је додавање колорних површина. Снимку је требало пажљиво додати боју, и то, ако је икако могуће, верно као што је било у стварности.

Омиљени кадрови београдских варошких сниматеља била су здање Старог двора, Улица краља Милана, кадрови са Београдске тврђаве, Теразије, Улица кнеза Милоша, као и Железничка станица и зграда Поште поред ње. Плато испред станице звао се Вилзонов трг, али то није спречило савезнике да на њега баце смртоносни товар током ускршњег бомбардовања 1944. године, па су драгоцене фасаде жестоко оштећене и зграда је после добила други, соцреалистички облик.

Разгледнице омогућавају проучавање урбаног развоја града, праћење промена изгледа његових делова, уличних фронтова, претварања појединих амбијенталних целина друге половине 19. века у структуре савременог града, односно омогућавају проучавање историје архитектуре града.