Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан
Песма српског песника Јована Дучића „На царев Аранђеловдан“ посвећена је српском цару Душану Силном, а по први пут објављена је у Америчком Србобрану 30. децембра 1942. године. На царев Аранђеловдан За твоју...
САТИРАЊЕ
Деце је све мање, а паса све више
Дошла су друга времена. деце је све мање, а паса све више. Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља. Дошла су друга времена. деце је све мање, а...
Мекушац – лекција о страху од побуне
Антон Павлович Чехов (1860-1904) један је од највећих драматичара модерног доба . Између осталих, освојио је и награду Пушкин и познат је по својим кратким причама и представама , често комбинирајући елементе...
Бранислав Нушић: „Свет“ о свету
Ако бисмо на једноставан начин покушали да опишемо Бранислава Нушића онда бисмо то могли урадити са свега две речи – наш биограф. Зашто? Постоји ли неко ко нас је тако добро дефинисао...
Милован Глишић: Сигурна већина
СИГУРНА ВЕЋИНА (САН ЈЕДНОГ МИНИСТРА) Седница министарска трајала је до неко доба ноћи. На дневном реду била су питања о „претходним мерама“ које би могле осигурати влади извесну већину на новим изборима....
Баците коску да Шарпланинци постану нација!
Подржите покрет Шарпланинаца, аутохтоне врсте рођене на Шар-планини! Шарпланинци имају много елементата за нацију. Од нас се разликују језиком, њушком, длаком и улогом у друштву. Вековима чувају овце, лају на вукове, завијају...
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја
Јован Јовановић – Змај (1833-1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих...
Каламбури и сатирични епиграми Лазе Костића
Лаза Костић је, кажу, облачио бело одело пре него што би сео да пише. Стваралачки чин је морао бити свечан, слика је морала имати барокни рам. Можда је то бело одело аналогон...
О љубопитљивости и питољубивости
Ишла шала од уста до уста, све док није (пре тачно 230 година) дошла и до Орфелина, па је он турио у свој „Славено-српски магазин“. После је све ишло лакше: Змај и...
Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.
Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад). Злогласни афоризам гласио је: „Ко је несретњии од новинара кои се...
Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре
У занимљивој студији „Час описа часописа VI“ Жарко Рошуљ анализира афоризме и карикатуре, два најпопуларнија и најприсутнија жанра у српској шаљивој периодици (1830-1918). У том периоду афоризме је штампало 69 листова и...
Иво Андрић о брбљању
У својој збирци знакова поред пута Иво Андрић се осврнуо на веома раширену појаву монолошких дијалога у којима свако од саговорника слуша смо себе, расипајући речи без сврхе и значења. У питању...
О друштву и људима који немају ни снаге ни храбрости
Треба имати много моралне снаге у себи па се узнети изнад нормалне линије, бити изнад осталих, изнад гомиле; као што треба врло много душевне снаге па сићи испод линије, бити испод осталих,...
Цео српски језик да се сажме у две речи: „супер“ и „јеботе“
Познати књижевник Матија Бећковић у свом ауторском, аналитичком тексту, који је написао у свом препознатљивом стилу, описао је како би српски језик изгледао када би имао само две речи – јеботе и...
Графити велеграда
Графити представљају незаобилазни део урбаног окружења. Замислити град без графита било би исто као замислити град без аутомобила. Графити су свуда, изложени погледима, временским условима и емоцијама – а то их чини...
Душан Васиљев – Човек пева после рата (1920)
Песма „Човек пева после рата“ проистекла је из песниковог двоструког негативног искуства: ратног и послератног. Као ратник је схватио сву апсурдност рата као таквог и свог учешћа у њему на туђој страни...
Гледано из угла мајмуна
Гледано из угла мајмуна, многе наоко нелогичне и глупе ствари изгледају сасвим друкчије. На пример: гледајући из угла мајмуна, сасвим је природно живети на дрвету! По тој истој мајмунској логици, нема ничег чудног...
Петар Петровић Његош – Моје племе сном мртвијем спава
Целокупно Његошево песничко дело прожето је, без сваке сумње, српством, које је у функцији конституисања националне идеологије.
A после нам неко крив, је ли!? (Петар Божовић: Ноћ у кући моје мајке)
Одличан опис народа у сцени филма „Ноћ у кући моје мајке“ говори Петар Божовић Овај народ у својој историји ниједан посао није могао да заврши, због јајара и проданих душа! Нисмо ни...
Радован Дамјановић – Људи ништа не знају
Радован Дамјановић, историчар и истраживач језика, преко 30 година истражује табу теме српске историографије и палеолингвистике. Тврди да етимологија представља кључ историје Срба, али и других народа. Радован Дамјановић аутор је лонгселера...
