Матија Бећковић – О заосталости
Из заосталости се не може назад. Заосталост зна само за напред. Данас само заосталост може да корача крупним корацима.Једино заостали имају будућност.
САТИРАЊЕ
Песма Матије Бећковића поводом годишњице независности Црне Горе
Матија Бећковић написао је поводом годишњице осамостаљења Црне Горе песму у којој језгровито сажима суштину трагедије човека.
Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан
„На царев Аранђеловдан“ једно је од значајних остварења Јована Дучића, у којем се преплићу мотиви српске историје, националног идентитета и рефлексије о пролазности славе и величине
Деце је све мање, а паса све више
Дошла су друга времена. деце је све мање, а паса све више. Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља: Душко Радовић
Мекушац – лекција о страху од побуне
Зар се на овоме свету може живети да се не покажу зуби? Зар се може бити такав мекушац. Она се кисело осмехну и ја на њеном лицу прочитах: „Може!“
Бранислав Нушић: „Свет“ о свету
Ако бисмо на једноставан начин покушали да опишемо Бранислава Нушића онда бисмо то могли урадити са свега две речи – наш биограф. Зашто? Постоји ли неко ко нас је тако добро дефинисао...
Милован Глишић: Сигурна већина
Дивно! Ура! А ко би се надао! Одмах да наредимо изборе! Изборе!… изборе!… Ура! Сигурна већина! Сигурна већина! Већина! већина! већи…
Баците коску да Шарпланинци постану нација!
Подржите покрет Шарпланинаца, аутохтоне врсте рођене на Шар-планини! Шарпланинци имају много елементата за нацију. Од нас се разликују језиком, њушком, длаком и улогом у друштву. Вековима чувају овце, лају на вукове, завијају...
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја
Змај је гајио је наклоност ка хумору и сатири, Његове шаљиве песме, каламбури и загонетке ушли су у српско народно биће.
Каламбури и сатирични епиграми Лазе Костића
Какав је Лаза Костић шерет био, познато је било надалеко. Забележено је доста његових анегдота, зачкољица и каламбура.
О љубопитљивости и питољубивости
О свакој животној згоди измислила би се брзопотезна чикарма, али ипак је највише било шала и шалајки о „снази и мудрости које на уста улазе“
Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.
Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад).
Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре
Краљица Наталија Обреновић објавила је 1897. књигу афоризама и то је прва сатирична књига представљена на књижевној вечери у Београду.
Иво Андрић о брбљању
Можда је то љубавна песма коју никад нису могле, смеле ни умеле да запевају, и која сада навире из њих као бесмислено, чудовишно брбљање.
О друштву и људима који немају ни снаге ни храбрости
Треба имати много моралне снаге у себи па се узнети изнад нормалне линије, бити изнад осталих – Бранислав Нушић: Предговор за Госпођу министарку
Цео српски језик да се сажме у две речи: „супер“ и „јеботе“
Матија Бећковић у свом ауторском, аналитичком тексту, описао како би српски језик изгледао када би имао само две речи – јеботе и супер.
Графити велеграда
Графити представљају незаобилазни део урбаног окружења. Замислити град без графита било би исто као замислити град без аутомобила.
Душан Васиљев – Човек пева после рата (1920)
Душан Васиљев пева против рата, указујући на то да рат не разара само градове, већ и дух, морал и саму суштину човечности
Гледано из угла мајмуна
Кроз филозофску сатиру „Гледано из угла мајмуна“, Бећковић се на ироничан начин бави људском озбиљношћу и релативношћу свега што нас окружује
Петар Петровић Његош – Моје племе сном мртвијем спава
Целокупно Његошево песничко дело прожето је, без сваке сумње, српством, које је у функцији конституисања националне идеологије.
