Бранићу Србију и када будем мртва – Љиљана Жикић Карађорђевић
Љиљана Жикић Карађорђевић рођена је 9. марта 1957. у Крагујевцу. Као дете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Као девојчица је била
ПОЕЗИЈА
Песма Матије Бећковића поводом годишњице независности Црне Горе
Матија Бећковић написао је поводом годишњице осамостаљења Црне Горе песму у којој језгровито сажима суштину трагедије човека.
Песму о соколу Максима Горког превео је краљ Александар
„Песма о соколу“ представља химну храбрости, слободи и несаломивом људском духу, написано у форми лирско-епске поеме у прози.
Муратов ултиматум и Лазарев одговор 1389. године
Косовски бој је епски осмишљан као мегдан између кнеза Лазара и цара Мурата, с препознатљивом иницијалном формулом изазова књигом/ферманом
Мирослав Антић – Вук
Рекли су ми пастири, гоничи каравана и хајкачи са језера да је то чудан вук, друкчији од свих вукова. Никада не напада стада. Тамани само псе
Петар Кочић: Слободи
Петар Кочић – Слободи: Многи су вијекови, многа покољења и пјесници славили Тебе. Многа се свјежа крв лила за Те и у име Твоје!
Трагедија иза једне од најлепших љубавних песама: „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“
„Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“ Константина Симонова једна је од најлепших љубавних песама, а због услова у којим је настала ушла је у антологију
Српска визуелна поезија на посуди из 6. века старе ере
До сада најстарији венетски натпис нађен је у близини Есте у Италији на спољашњој страни бронзане посуде из средине шестог века пре нове ере.
Српска народна поезија у „путним белешкама“ руског конзула
Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар)
Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан
„На царев Аранђеловдан“ једно је од значајних остварења Јована Дучића, у којем се преплићу мотиви српске историје, националног идентитета и рефлексије о пролазности славе и величине
Милан Ракић: Симонида
Милан Ракић се са правом може сматрати једним од највећих родољубивих песника. У његове најпознатије родољубиве песме спадају „На Газиместану“, „Јефимија“ и „Симонида“. Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници.
Косово – Стеван Фртунић, 1921.
Песма Косово из 1921. године, непознатог аутора, описује колико је Косово укорењено у постојању српског народа (Стеван Фртунић).
Хаику: асиметрија палиндрома у краткој форми
По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка.
Пјесма о посљедњем хајдуку из Босне – хајдучици Мари
У пјесми о хајдучици Мари, истиче се хероизам српске жене кроз израз отпора и немирења са ропским животом. То је наглашено у стиховима о њеним мукама
Свети Срђу, не дај грђу! – песма дубровачких Срба
Песма „Свети Срђу, не дај грђу!“ представља снажан израз дубровачког српског идентитета и духовне повезаности са заштитником града
Јован Дучић: Вечној Србији
Песма „Вечној Србији“, представља један од Дучићевих најснажнијих родољубивих и ангажованих текстова насталих у време Другог светског рата.
Снага белутка и Непочин-поље
Васко Попа је свој Белутак спевао педесетих година 20. века. Из те песме настао је циклус, као даља разрада иницијалног мотива.
Матија Бан: Oпомена матери србској
Песма „Опомена матери србској“, коју је Матија Бан написао 1845, представља снажан патриотски позив и уметнички манифест тадашњег времена.
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја
Змај је гајио је наклоност ка хумору и сатири, Његове шаљиве песме, каламбури и загонетке ушли су у српско народно биће.
Српски епски карактер Османа Ивана Гундулића
Гундулићев Осман има преко 11.000 стихова, од којих су скоро 1.100 посвећени Србима, Србији, Босни и Херцеговини.
