Ђорђе Драгишић: Србин који је предложио реформу календара 70 година пре папе Гргура
У Сребреници је 1445. рођен Ђорђе Драгишић српски фрањевачки теолог и филозоф ренесансе. Драгишић је млад постао припадник фрањевачког реда. После пада Србије и Босне он бежи на Запад, преко Задра у Италију и затим у Француску и Енглеску.
Ђорђе Драгишић; фото: Гемини ВИ
Први је становник неке српске земље за кога се зна да се школовао на Оксфорду. Припадник круга кардинала Висариона, предавао је филозофију и теологију на италијанским универзитетима. Противио се спаљивању јеврејских књига. Био је папски изасланик на хабзбуршком двору.
Обављао је неколико високих фрањевачких функција, а у каснијим годинама био је бискуп Каља (1507–1520) и титуларни надбискуп Назарета (1512–1520).
Драгишић, плодан неолатински писац, писао је углавном о теологији и филозофији. Био је склон дијалошком облику. Теолошки је био скотиста, а филозофски платониста.
Спремно се упуштао у живе полемике, бранећи Бесариона од оптужби за јерес, упуштајући се у полемику Платон-Аристотел, расправљајући о проблему будућих контингента и проблему зла, бранећи пророчанства Ђиролама Савонароле, бранећи Јоханеса Ројхлина и Талмуд и бранећи војводу Франческа Марију од Урбина од оптужбе за убиство.
Када је почетком 16. вијека оптужен као јеретик, у његову одбрану устао је Еразмо Ротердамски.
Предложио је реформу календара седамдесет година пре него ће је 1584. прихватити папа Гргур Тринаести.
Године 1513, поднео је Лаву X и Петом латеранском сабору астрономски трактат о реформи календара, Correctio erroris qui ex equinoctio vernali in kalendario procedere solet, коме је касније додао предговорну посланицу упућену Агостину Киђију (обе су сада сачуване у рукопису Vat. lat. 8226).
Одбацујући идеју о померању Ускрса или проглашењу равнодневице за неки други дан осим када она пада, он предлаже уклањање додатних десет дана који су се увукли у јулијански календар, решење блиско стварној реформи грегоријанског календара из 1582. године. Додавањем предговора Кигију, најбогатијем човеку у Риму, Драгишић је вероватно тражио субвенцију за дело.
Многа су сведочанства о вредности Ђорђа Драгишића као писца и човека савремених и доцнијих одличних књижевника.
Тако на пр. Угели у свом монументалном делу „Italija sakra“ (Света Италија) вели о њему „inprimos sui temporis teologos numerandus“ (који се мора убројити у прве теологе свога времена), а Збаралја, бавећи се опширно Драгишићем, назива га „Sakre teologie doktor ilustris et konciokator egzimus“ (Славан доктор свете теологије и изврстан говорник).
Драгишићев савременик Поткин, пишући Јохану Ројхлину, знаменитом немачком научнику и познаваоцу јеврејског језика, 25. јануара 1515. године каже: „Зна латински и грчки језик, а у познавању јеврејског и етиопског заузима прво место међу хришћанима овог века“.
Драгишић је доживео ретко задовољство да његов ученик, Иван Медичи, један од најобразованијих људи свога доба, чија су неуморна настојања око културног напретка дала целом добу његова понитификата поносни назив златног века, постане под именом Лав X папа. 1520 године, Драгишић је умро у граду Бари.
Грегоријански календар
Данас Ђорђа Драгишића у своју баштину присваја хрватска култура. Ипак треба рећи да је он рођен у области која је припадала српским средњовековним државама и да је био познат као Српски надбискуп (arcivescovo serbo). Драгишић је био један од многих Срба у региону који су били католици.
Ђорђево презиме, Драгишић, познато је само из два писма, једног од папе Иноћентија VIII (1490) и другог из Фирентинске републике (1491). Он сам никада не користи своје презиме у сачуваним списима.
У најранијим сачуваним документима, назива се и de Argentina или de Burgo Argentina по латинском имену Сребреница. И сам је користио ово име, као и многа друга која указују на његово балканско порекло: de Bosnia, Grecus de Bosnia („Грк из Босне“), Macedonus („Македонац“), de Macedonia итд.
У Босни је постојала племићка породица Драгишић, али није познато да ли је Ђорђе био у сродству са њима. Синови војводе Иваниша Драгишића били су истакнути за време владавине краља Срефана Томаша Остојића Котроманића (1443–1461). Крунисању његовог сина, Стефана II, присуствовао је Марко Драгишић. Ђорђев отац се звао Летус, што је латинизација српског имена, било Радослав или Веселко. Ниједан Драгишић од тих имена није забележен на други начин.
Једини директни подаци о Драгишићевом раном животу су они које је укључио у своје дело „De natura angelica“, објављено 1499. године. Придружио се фрањевачком самостану у Сребреници, који је био подређен кустосу (чувару) Усоре. У самостану је стекао основно образовање. Вероватно је био конвентуалац, пошто су били доминантна фракција у балканским провинцијама.
Негде између 1462. и 1464. године, Драгишић је побегао из Сребренице на обалу током османске инвазије на Босну. Чини се да се прво настанио у Јајцу, а затим у Млетачкој Републици у Задру, после чега одлази у Ферару у Италију.
Године 1469. стигао је у Рим, где нас кардинал Базилио Бесарионе обавештава да је био одличан стручњак за грчку филозофију и православну теологију.
Када је Фиренца постала француска територија 1494. године, Ђорђе се вратио у свој родни град Сребреницу, а Затим је прешао у Дубровачку Републику, где је, између осталог, радио као предавач.
Ч. Антић, Н. Кецмановић, Историја Републике Српске, Београд-Бања Лука, 2016; Б. М. Томић, Ђорђе Драгишић – Georgius Benignus, Календар СПКД Просвјета, 1. 1. 1941
Извори: Срби у БиХ, Википедија, The First Serbian studied at Oxford a lot earlier than you think, su Britic,
Сродни чланци:
Одсрбљавање или Откуд Хрватима српски језик?
Штросмајеров јуриш на Босну и сламање фрањеваца
Ђорђе Крижанић: католички калуђер који је покушао да поунијати Русију
Јован Дучић: Хрватски илиризам
Југославизам бискупа Штросмајера као лепо упакована подвала за наивне Србе
Винковци Срба и Шокаца, а Хрватима каковима ни трага
Крашовани: Банатски Срби католици
Срби Католици (Никола Томазео)
Срби у Бачкој у седмом веку
О Буњевцима – Србима католицима
