Знате ли шта је КАЛАБАЛАК?

Занимљива палиндромна реч калабалак на широка врата се вратила у српски говорни језик 1983. године захваљујући скопској групи Леб и сол. На тај начин је овај занимљиви палиндром спашен од заборава. Представљамо његова значења и распрострањеност широм српског говорног простора. 

Леб и сол

1983. године група Леб и сол је за издавачку кућу „Југотон“ издала шести студијски албум под називом „Калабалак“, са истоименом песмом на њему.

И албум и песма били су апсолутни хит 1983. године на простору целе СФР Југославије.

Албум је првобитно био доступан само на касети и грамофонској плочи. Реиздање на компакт-диску изашло је 2006. године.

Гости на албуму били су Ана Костовска (пратећи вокали), Слободан Мицев (оргуље, глокеншпил, пратећи вокали), Петар Каргов (саксофон) и Горан Стефановски (пратећи вокали).

Лексички феникс

Једна наизглед безазлена реч додатно је актуелизовала донекле већ познату тему палиндрома. 

У штампи су се појавили текстови о томе шта је палиндром и који су најпознатији палиндромни изрази код нас. 

Од тада, до данас, тема је све актуелнија, посебно захваљујући широкој употреби интернета, где се на многим блоговима, форумима, страницама и групама може наићи на дискусије о палиндрому.

Значења речи калабалак

Реч калабалак се у речницима најчешће наводи као застарела и локална, а води порекло од турске речи „kalabalik“, односно од арапске „kalaba“ (свађа, препирка). Присутна је у бројним дијалекатским зборницима, збиркама и антологијама.

Општи и дијалекатски речници дефинишу је на следећи начин: 

Калабалук (калабалак, калабалик) је реч турског порекла са следећим значењима, у зависности од региона у којем се јавља:

Као именица ова реч значи:

1. а. мноштво, множина, гомила, (Косово и Метохија, Врање) (Вуков рјечник) (р. сану) (рмс) (р. јазу) (вуј.);
б. чланови породице, укућани, задруга. (Западни део Македоније, Врање) (р. сану) (рмс) (вуј.);
– калабалак је била имовна и радна заједница у западној Македонији, задруга састављена од сродника, некад 30-70 људи; голема кућа, кућа, чељад, на едно место, тајфа;
в. пратња, поворка, свита. (Косово и Метохија) (р. сану) (рмс) (вуј.);
г. ствари које се носе на путовању, пртљаг, багаж, теже ствари. (Косово и Метохија) (р. сану) (рмс) (вуј.);

2. а. нацалица, гужва, метеж, тиска; неред. (Врање, Лесковац, Сврљиг, Врњачка Бања) (р. сану) (рмс) (р. јазу) (вуј.);
б. галама, свађа, расправа. (Тимок, Власотинце, Сврљиг) (р. јазу);
в. направљена штета, пакост (Власотинце);
г. славље;

3. животињска изнутрица, дроб. (р. сану) (рмс) (вуј.).

у прилошкој служби реч има значење:

„мноштво“, „много“: голем ~, ~ људи, ~ војске. (Косово и Метохија, Андријевица) (р. сану).

Потврде и распрострањеност

Реч се у овом облику појављује у Македонији, на Косову и Метохији, у више примера из околине Лесковца, Врања, Власотинца, Сврљига (Горње Повласиње), затим у Торбеском и Горанском речнику, у говорима Црне Горе, Војводине, Босне и Херцеговине.

Овај турцизам је у употреби у Јужној Србији и значи „гужва“ у смислу много света на једном месту. 

У писаном облику то је палиндром, али се у изговору разликује, јер су последња два самогласника понекад пригушена, па се више чује „калаблк“, или се чује неки грлени међуглас слично као кад се у енглеском наместе усне за слово а, а изговори се о или обрнуто.

У европској романсијерској литератури (на шведском, француском и енглеском језику) која обрађује животопис шведског краља Карла XII, термин за чувени сукоб у Османском царству (1713) редовно се пише у форми Kalabalak или Kalabalaken (као властита именица/наслов догађаја).

Репрезентативни примери речи „калабалак“

Леб и сол: „Калабалак“

Ми смо ти фино раштимовани
свирка по ноћи, љубав у безвезни час
пушимо крџу, пијемо ђубре
увијек у зору сам по цијели дан
Калабалак ми волимо
хеј, калабалак

И није важно, али испадне тако
увијек наопако, увијек наврат-нанос
и шта се ту може кад се заломи
ђаво зна зашто а можда ни он
Калабалак ми волимо
хеј, калабалак

Гледам да никог од паметних хуља
не исправљам
Чак иако ја нисам у праву
ја нисам у криву
И нико не зна и нико не слути
тајну у срцу пјесниковом
Беџ на срцу, куршлус у мозгу
обуци што нађеш, али никако то
ал увијек контра и када грешим
то ми је кеиф, то ми је гушт
Калабалак ми волимо
хеј, калабалак

Гледам да никог од паметних хуља
не исправљам
Чак иако ја нисам у праву
ја нисам у криву
И нико не зна и нико не слути
тајну у срцу песниковом.

 

Композитор: Влатко Стефановски

Аутор: Стефановски Горан

народна песма из Македоније „Тажна Калинка седеше“

Тажна Калинка седеше,
сама себе си зборвеше:
– „Мили боже ти чудесен,
и јас сум била девојка“.

И јас сум била девојка
н’ овој бели свет лажовен.
Ме грееше јасно сонце,
од високо, од далеку.

Јас си имав верно либе
нег’ва мајка не ме сака.
Нег’ва мајка не ме сака
и мој татко не ме дава.

Јас си зедов бели ѓумој
бели ѓумој во рацете.
Си поминав кај Ивана,
видов голем калабалак.

Кога Иван ме здогледа,
си извади остро ноже.
Си извади остро ноже,
си забоди право в срце.

Си оставив бели ѓумој,
бели ѓумој на земјата.
Се наведнав над Ивана
видов, видов, крвој видов.

Та си зедов остро ноже,
остро ноже во рацете.
Си забодив својто срце,
мртва паднав до Ивана.

Мртва падна, проговара:
Бели свет нека разбери,
две срца кој што се љубат
и мртви ќе се прегрнат“.

 

Биљана платно белеше (Прилеп)

…си отишла Србиница млада,
Србин слегол и побрго си ошол,
ја пречекал Србиница млада
и ја прашал заошто се забај.
Таја него на очи лажила,
налутено вака му велеше:
– Ај Србине, мои домаќине,
калабалак на чешма имаше,
си почекав дури ред ми дојде,
та за тоа сум се забаила…

Речник на македонската народна поезија, том V (На-Нушалка), Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, Скопје 2024.

Горанска народна печалбарска песма

II

Ке сом сакала, ај мила нан’ мори,
не ми си дала, о мила нан’ мори,
не ми си дала.
Ја сом сакала, о мила нан’ мори,
само јеного, мила ле нан’ мори,
богуаного.

– Ти ми си дала, мила ле нан’мори,
ке сом нејчела, о мила мајчице,
во лоша кућа,
во, лоша кућа, мила ле нан’ мори,
во калабалак.

III

– Ка ме даде, ох мила нан’ мори,
далек на далеко,
во калабалак,
со девет јетрве,
не се живује, ох мила нан’ мори,
не се поминује,
доцна легинајет.
овце чекаје,
овце да помвзет,
рано станујет, ох мила нан’ мори,
лебој да замесет,
на жетва идујет,
не се живује, ох мила нан’ мори,
во калабалак,
ја сом сакала само јеного,
страдно – богуано.

Харун Хасани: Горанске народне песме, Јединство, Приштина 1987.

Погибија Малић-Бега Реџепагића (1872)
(извод)

…Чета ноћу дође до Тиврана
И спусти се кланцу на Скакавцу,
Попадаше око друма пута
Те хватају метериза крута,
На уходу пратише Вукоту,
Да он гледа друмом широкијем
Ш њим да нема калабалак војске.
Ту чекаше један дан до подне,
Кад ето ти бега Малић-бега,
У Бијело поље преноћио
А ујутру рано поранио
И уз равни Бијор полетио
На његова бијела дорина…

Момчило С. Лутовац: „Судилиште“, Милешево, Пријепоље 1987.

Турци за козе

Но чули смо, кажевали су ни,
иду Турци уз питому Жупу,
е да купе гроше и хараче,
но ако си јунак од јунаштва,
хајд’ отиди низ Бјелопавлиће
те покупи једну чету малу,
а води је у Сутјеску кршну,
ту ћеш градске дочекати Турке,
ма све бирај големе јунаке
који могу посјећ’ и утећи
и унијет рањенога друга,
ноне купи калабалак другах
да не буде хабер у Никшиће.

Сима Милутиновић Сарајлија: „Пјеванија црногорска и херцеговачка“, Лајпциг 1837.

Стеван Сремац: Лимунација у селу

…У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак – газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа! Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре „за отечество!!“ – Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна! – вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи…

Стеван Сремац: Лимунација у селу, Београд, 1892.

Душан Ковачевић: „Лимунација“

Е па сад, господин учитељ, ће да питујем за нешто, ама љутење нема! Е, зашто саг направисте овај калабалак? Што се направи то у свет?

Душан Ковачевић: „Лимунација“ Југословенско драмско позориште, Београд 1979.

У Македонији реч „Калабалак“ налазимо као име популарног ансамбла из Битоља, назив градске кафане у Струги, наслов филма Саше Ц. Дамјановског, назив песме македонског продуцента и ди-џеја „Ахилеа“ итд.

Ова реч је и наслов краткометражног филма Игора Најхајслера из Славонског Брода.

Позив читаоцима да у коментару приложе неки од примера појављивања речи „калабалак“ (управо у облику „калабалак“, а не „калабалук“, „калабалик“ и др.) у литератури или у говору њиховог краја, који није обухваћен у овом тексту! Желимо да свеобухватно временски и просторно маркирамо овај палиндром.

Далибор Дрекић

Литература:

„Вуков рјечник“;

„Речник Српске академије наука и уметности“;

„Речник Матице Српске“;

Милан Вујаклија: „Речник страних речи и израза“;

Војислав Ананић: „Речник архаизама, страних и мање познатих речи и израза“, портал Порекло;

„Енциклопедија Југославије 5“ (Југос-Мак): Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб 1962.

Алемко Глухак: „Хрватски етимолошки рјечник“, Аугуст Цесарец, Загреб 1993.

„Речник на македонскиот јазик 1 А-Н“: Блаже Конески (ред.) 1961.

„Речник на македонската народна поезија“, том V (На-Нушалка): Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, Скопје 2024.

„Правопис македонског језика“: Скопље 2017.

Соња Новотни, Михајло Марковиќ: „Турските јазични елементи и нивната фонетска адаптација во македонскиот јазик“, ДХС – Друштвене и хуманистичке студије бр. 5, Часопис Филозофског факултета у Тузли, Тузла, 2018.

„Миладиновци“, зборник 1861-1961: Кочо Рацин, Скопље 1962.

Македонска народна песма „Тажна Калинка седеше“;

Миленко С. Филиповић: „Етничке прилике у Јужној Србији“, Скопље 1937.

Владан Јовановић: „Југословенска држава и Јужна Србија 1918-1929“, Институт за новију историју Србије, Београд, 2002;

Глиша Елезовић: „Речник косовско-метохиског дијалекта“, Том 6, Српска краљевска академија, 1932.

„Старо Косово“:  Београд – Штрпце 2022;

Радивоје Младеновић: „Говор шарпланинске жупе Гора“ (Српски Дијалектолошки Зборник  67/1, Београд 2001);

Харун Хасани: „Горанске народне песме“, Јединство, Приштина 1987.

Бојана Вељовић, Радивоје Младеновић: „Говор северношарпланинске жупе Сиринић“ (СДЗ  67-2020);

Слободан Реметић: „Српски призренски говор 1 – Гласови и облици“ (Српски Дијалектолошки Зборник  42, Београд 1996.);

Снежана Петровић: „Турцизми у српском призренском говору“ (материјалу из рукописне збирке Димитрија Чемерикића), Институт за српски језик САНУ, Београд 2012.

Радивоје Младеновић: „Говор села Врбичане крај Призрена“, (Српски Дијалектолошки Зборник 70/1, Београд 2023);

Бојана М. Вељовић Поповић: „Глаголски систем говора Прилужја код Вучитрна“, Јужнословенски филолог 79-2, Београд 2023.

Милета Букумирић: „Речник говора северне Метохије“, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012.

Тања З. Милосављевић: „Речник говора северне Метохије“, зборник радова Филозофског факултета универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2013.

Жарко Бошњаковић: „Функције и значења номинатива у говору села Бинач и Клокот у Горњој Морави“, Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику 64/1, Нови Сад 2021.

„Тој ти викам“: Институт за српски језик САНУ и Друштво за српски језик и књижевност, Београд;

Момчило Златановић: „Речник говора јужне Србије“, Учитељски факултет Врање, 1998.

Миливоје Перовић: „Бели квадрати“, Београд, 1958.

Бранислав Митровић: „Речник лесковачког говора“, Лесковац 1992.

Р. Требјешанин: „Збирка речи из Лесковца и околине“;

Миливоје Перовић: „Хроника о Пустој Реци“, Београд, 1951.

Владимир Петровић: „Заплање или Лесковачко (у Србији)“. Народни живот и обичаји. Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена, књига св. 1, св. 2;

„Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена“: Загреб, књига 5, стр. 294, Заплање;

Јадранка Ђорђевић Црнобрња: „Сроднички односи у Врању“, Етнографски институт САНУ, Београд 2001.

Мирослав Б. Младеновић Мирац: „Народни говор из власотиначког краја“ (Власотиначки речник), Власотинце, 2016.

Мирослав Б Младеновић Мирац: „Печалник“ (Кратке завичајне приче, легенде, предања, народне изреке, клетве, здравице и загонетке из власотиначкога краја), Власотинце 2012.

Недељко Богдановић: „Говори Бучума и Белог Потока“, Српски Дијалектолошки Зборник  25, Институт за српскохрватски језик, Београд, Београд 1979.

Светолик Станковић: „Симка Боћевка“, Бдење, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину Сврљиг, број 76, година XXII, април – јун, 2023.

Јакша Динић: „Тимочки дијалекатски речник“, Институт за српски језик САНУ, Београд. 2008.

Душан Радић: „Тако ми, планинци“, Београд, 1939.

Стеван Сремац: „Лимунација у селу“, Београд, 1892.

Миличко Станић: „Хроника Села Сеоца Код Андријевице„, Пегаз, Бијело Поље 2003.

Јелена Башановић-Чечовић: „Слојевитост лексике у језику Јанка Ђоновића“, Писмо – Часопис за језик и књижевност, Босанско филолошко друштво, Сарајево 2013.

„Пјеванија церногорска и херцеговачка сабрана Чубром Чојковићем…“ Лајпциг 1837.

„Речник српских говора Војводине“, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад, 2019.

Момцило С. Лутовац: „Судилиште“ (Епске народне пјесме), „Милешево“ Пријепоље 1987.

Душан Ковачевић: „Лимунација“ Југословенско драмско позориште, Београд 1979.

Википедија – Калабалак

Сродни чланци:

Свет палиндрома и свет симетрије
О игри и игрању речима у књижевности
Игре речима у српској књижевности
Српске палиндромне речи
Шта је наопако написано у Лучи микрокозма?
Загонетна формула на простору Србије, Босне и Далмације
Читање речи уназад – палиндром речи или палинграм
Српска реч Абракадабра
Ербис – Сибре – или обрнуте српско-хебрејске везе
Загонетна формула на простору Србије, Босне и Далмације

Наше објаве на тему палиндрома можете пратити и на страници Palindromary