Срби у Руској војсци – Словенски хусарски пук
Ово је прича о Славјанском хусарском пуку који су чинили углавном Срби и други Словенски досељеници са Балкана. Припадници овог пука насељени су у месту у Краснодарској покрајини које данас носи назив Славјанск на Кубану.
Каплар Словенског хусарског пука од 1776. до 1783. фото: Гемини ВИ
Словенски или Славјански хусарски пук био је руски насеобински пук формиран 1776. године од Бахмутског, Угарског, Влашког, Жутог, Молдавског, Српског и Црног пука и ескадрона који су остали из распуштеног Грузијског хусарског пука и Московске легије у Азовској и Новоросијској губернији након укидања Запорошке Сечи, а ради заштите јужних граница Руског царства.
Добио је име „славјански“ јер се састојао првенствено од Словена, односно од Срба и других балканских досељеника из Славеносербије. Претпостављало се да ће Срби, Бугари, Грци, Малоруси и други имигранти из балканских земаља, као Словени по крви и православни по вери, имати посебну лојалност према својој новој домовини.
Грб пука одобрен је 1776. године. Према опису, „у златном пољу, рука у оклопу, излази из облака и држи сабљу“.
Руско и Османско царство потписале су 10. јула 1774. године Кучук-Кајнарџијски споразум, којим су Русији додељене огромне територије. Упркос томе, сукоби са снагама лојалним Турцима редовно су се настављали у Кубанском региону, у то време делу Кримског каната.
Кримски кан Девлет Гирај IV, уз подршку транскубанских горштака, напао је у јуну 1775. године, тврђаву Ени-Копил (на месту данашњег Славјанска на Кубању). Циљ напада био је елиминисање кубанског сераскера (намесника кримског кана), Шахина Гираја, који је полагао право на престо Кримског каната. Тврђава је уништена, а Шахин Гирај је побегао на руску границу.
Давлет Гирај је кренуо за њим, намеравајући да казни ногајског Једисана који је помагао Шахину Гирају, али је поражен у сукобу од стране руског одреда под командом потпуковника Бухвостова. Шахин Гирај је обезбедио подршку руске владе, која је послала војну експедицију на Кубан под командом генерала Бринка. Као резултат тога, Шахин Гирај је признат за кримског кана, а Русија је стекла упориште у региону.
Грб словенског хусарског пука; фото: Гемини ВИ
Хусари из Славјанског хусарског пука учествовали су у Бринковој експедицији; такође су служили у Шагин-Гирејевом личном конвоју.
Након завршетка активних непријатељстава, на окупираној територији под командом А. В. Суворова подигнут је низ утврђења. Уст-Кубански фелдшанец изграђен је на једној од хумки у близини порушеног Ени-Копила. Суворов га је касније преименовао у Славјански фелдшанец, по Славјанском хусарском пуку, који је био део корпуса. Касније је на месту овог утврђења основано село Славјанскаја, које је 1958. године добило статус града и преименовано у Славјанск-на-Кубању. Од 1965. године је под регионалном јурисдикцијом.
Године 1787, након још једне ескалације тензија између Руског и Османског царства, непријатељства су настављена на Балкану, Криму и Кубану. Словенски хусарски пук више није учествовао у овим непријатељствима, јер је руска коњица реорганизована 1783–1784. године одлуком Г. А. Потемкина.
Словенски хусарски пук је реформисан у Тавридски лаки коњички пук Јекатеринославске коњице, изгубивши статус сталне јединице.
Приредио: Далибор Дрекић
Литература:
Василий Александрович Потто, Кавказская война. Том 1, С. Петерсбургь, 1886.
Н. А. Никифоренко щоденник подорожі І. А. Гільденштедта Єлизаветградською провінцією (травень — липень 1774 року)
Сродни чланци:
Руска књига из 19. в. о српским хусарима у руској војсци
Срби у Руској војсци – Црни хусарски пук
Срби у Руској војсци – Српски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Жути хусарски пук
Срби у Руској војсци – Илирски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Бугарски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Македонски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Влашки хусарски пук
Славјаносербија: земља војничког братства
Срби у Руској војсци – Олвиопољски хусарски пук
