Како је Чика Јова постао Змај

Један од највећих лиричара српског романтизма Јован Јовановић постао је Змај игром занимљивог случја. Његов надимак нема никакве везе са митским бићем, него је у питању игра речи.

Како је Чика Јова постао Змај; фото: Гемини ВИ

У младости су Јову због ниског раста звали Киш Јанош – на мађарском “мали Јован” и вероватно би то био надимак по коме би га запамтиле и будуће генерације да се није збио један занимљив догађај.

Његов надимак „Змај“ нема везе са митским бићем, него је у питању игра речи настала игром случаја. „Змај“ је заправо „3. мај“, када се прочита на ћирилици.

Тај датум представља сећање на догађај из 1848. године када је у Сремским Карловцима одржана Мајска скупштина на којој су Срби поставили своје захтеве и тражили аутономију у оквиру Аустроугарске монархије.

Срби су на том скупу прогласили аутономно Српско војводство (Српску Војводину), што је у оно време био догађај од великог политичког и друштвеног значаја.

У његову част чика Јова је поред свог имена увек дописивао 3. мај, датум када је одржана Скупштина.

Једном се догодило да је у потпису изоставио тачку после броја три, па је трећи дан маја уместо 3. мај постао Змај.

Ову омашку Јова је прихватио и када је 1864. покренуо сатирични лист назвао га је „Змај“.

Омашку су, помало из шале, прихватили и Јовини пријатељи, јер се онако ситан одједном претворио у Змаја.

Надимак је ускоро прихваћен и од стране читалаца па се задржао и након престанка излажења часописа.

Представљамо још једну од бројних анегдота које се приписују овом великом српском књижевнику:

Јова Змај и дужник

После дугог чекања сретне чика Јова Змај неког дужника и овај, немајући куд, приђе седом песнику, па му рече:

– Баш добро што сам те срео! Знам да ће скоро твој рођендан, па сам мислио о једном трошку да скокнем до тебе да ти вратим дуг и да ти честитам.

– Море, врати ти мени дуг одмах, а ја ћу већ после сам себи да честитам.

Приредио: Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Јован Јовановић Змај – Рузмарин
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.
Узо деда свог унука – музичка интерпретација песме Ј.Ј. Змаја снимљена у Њујорку 1916.
Никола Тесла као преводилац Змајевих песама
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”
О љубопитљивости и питољубивости
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Змај као сатирични песник