Песма руске групе Кипелов – Косово поље

На концерту руског рок бенда “Кипелов“, у Москви 2014. године, Валериј Кипелов је први пут отпевао песму “Косово поље“. Текст је написала Маргарита Пушкина, позната руска ауторка за хеви-метал групе.

Валериј Кипелов, легенда руског хард рока, први је вокалиста групе „Арија“ и оснивач групе „Кипелов“. Валериј је православни хришћанин, што се одразило и у његовом стваралаштву. И поред тога што га привлачи хеви метал, ипак су многе његове песме доста лиричне и подсећају на баладе. У том стилу је компонована песма „Косово поље“, коју је Кипелов први пут извео 2014. године. На јесен група „Кипелов” планира да објави нови албум. На њему ће бити и песма „Косово поље”, први пут квалитетно снимљена у студију.

Текст је написала култна руска рок песникиња Маргарита Пушкина. Она каже да је одавно дошла на идеју да напише песму о Косовском боју, али никако није могла да је реализује. „Две или три године су ми се мисли врзмале по глави, бирала сам потребне речи. Импресионирала ме је слика крвавог боја 1389. године између Срба и Турака Османлија. Поред тога, желела сам да причом о далеким временима направим мост између тадашњих догађаја и бомбардовања Југославије 1999. године од стране НАТО-а, као и распарчавања те предивне земље. Светска Историја је велики манипулатор који се поиграва нашом уобразиљом. Све је међусобно повезано све проистиче једно из другог…”, рекла је Пушкина. Речи о националној српској трагедији саставила је, како каже, за само петнаест минута, а инспирацију је пронашла у делима српског фолклора.

Косово поље

Поље моје у бескрај се разлегло,
поље моје, крвљу натопљено.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.

Ја те, света земљо, нећу оставити:
као звезда падалица сијаћу над тобом,
бићу сенка ветра који шуми
над разнетим срцима твојих јунака.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Овде се светло с тамом сукобило,
са силама жигосаним знаком ђавола.
Ту, где су за крст, за земљу нашу пали,
у пролеће црвени макови ће да процветају.
Пашћемо овде за крст, за нашу земљу
и расцветаће се опет црвени макови.

Нека се небо над пољем отвори,
нека нам оно суди како је право.
Ти ми, драга, ниси била суђеница,
буди зато другоме јунаку млада.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

У програму „Осма нота” на Радио Русији, где је у априлу 2017. године изведена премијера студијске верзије песме, Валериј Кипелов је причао о томе како је настала мелодија, а такође о тексту Маргарите Пушкине:

Кипелов – Албум 2015.

„Дирнула ме је тема трагедије словенског народа. То је у неку руку био експеримент. Код нас је, наиме, увек све обрнуто: најпре се појави музика, а затим наша песникиња Маргарита Анатолијевна Пушкина пише текст уз ту музику. Сада је најпре написан текст, и он се мени веома допао. Рекао сам да би било добро компоновати музику уз тај текст. Пушкина је била одушевљена том идејом, али је музику почела да компонује са другим аутором. Мени се резултат није много допао, па сам ја компоновао своју верзију”, рекао је Кипелов.

Кипеловљева верзија се свима допала. Стварајући песму рок музичар је био инспирисан народним стваралаштвом, између осталог и козачким песмама.

Онима који су на концертима већ чули „Косово поље” Кипелов саветује да обрате пажњу на нове нијансе. На пример, у снимању песме је учествовао хор, захваљујући чему је композиција, по речима руског рокера, постала „монументалнија”.

Песма је посвећена догађајима из 1389. године, али је сада актуелнија него икада, уверен је Валериј. Он је изразио наду да ће нова песма моћи да уједини Русе у овим сложеним временима.

„Косово поље” је монолог ратника који умире на бојном пољу. Он предвиђа будућа страдања српског народа на Косову, где је и сам он погинуо за своју веру и где ће једнога дана „процветати кроз црвене макове”. У последњој строфи ратник се обраћа својој вољеној: „Нисмо се венчали, вољена. Буди невеста другоме ратнику”. Кипелов каже да је у почетку текст садржао још један фрагмент, у коме монолог поменуте девојке подсећа на плач Јарославне у „Слову о походу Игореву”, али се на крају од њега морало одустати.

Извор: Руска Реч, Српска.ру

Оставите одговор