Тестамент Александра Великог и Срби
Према књизи Петера Реваја и Ференца Надасдија из 1654. године „О монархији и светој круни краљевине Угарске у седмом веку“ Александар Велики тестаментом дарује Србима, својим верним и истинским саборцима у рату, велику територију „од поноћи/севера до јужних крајева Италије“ као трајни и наследни посед. Он наглашава да на тој територији не смеју живети други народи, осим Срба/Словена, а сви који се ту затекну постају слуге, заједно са својим потомцима.
Тестамент Александра Великог и Срби; фото: Гемини ВИ
Постоје извори који бацају другачије светло на тестамент Александра Великог. Један од тих извора је књига Петера Реваја и Ференца Надасдија из 1654. године „О монархији и светој круни краљевине Угарске у седмом веку“, која се налази у Баварској државној библиотеци.
Представљамо навод из те књиге у латинском оригиналу и преводима на немачки и српски језик:
Оригиналан текст на латинском језику, стр. 147:
,Nos, ALEXANDER, Philippi Regis Macedonum, Greacorum Imperii & Monarchie Inchoator, Magni Jovis filius, per Nactanabum annunciatus, Allacotur Bragmannorum & Araborum, Solis & Lunae conculcator, Persarum & Medorum Regionum, Dominus Mundi, ab Ortu Solis usque ad occasum, a Meridie usque ad Septentrionem, Illustri Prosapie Slavorum & Lingue eorum gratim & pacem atque salucem a Nobis & successloribus nobis in gubernatione Mundi. Quoniam nobis semper affuistis in fide feraces, in armis strenui, nostri coadjutors beliicosi & robusti, damus & conferimus vobis libere & in perpetuum rotam plagam terrae ab Aqulione usque fines Italie Meridionales, ut nullus fit locare nifi vefrates. Et si quis alius ibi inventus suerit manens, sit vester servus & posteri sui sint sevri posterorum vestrorum. Datum in Civitate nova nostrie fundationis Alehandria, fundata supra magni Nisi fluvio, ann decimo secundo Deae Minervae . Testes hujus rei sunt Athlera Locateca noster & alii Principes undecim, quos, Nobis fine prole decedentibus, relinquimus nostros haeredes & totius Mundi.,,
Превод текста на немачки језик:
,Wir Alehander des Königs Philippi in Macedonien / in den Fürstentümer vortrefflich/Anfängen Käyserthums in Griechen/ein Sohn des grosen Jovis/vorbedeutet durch Rectanab /der Bragmanen und des Baums/auch der Sonne und des Mondes Bekenner /derPerser und Meder Königreiche Vetilger /ein Herz des Weltgräystes vom Anfang bis zum Niedergange/und von Mittage bis zu Mitternacht. Dem Durchläuchten Sclavonischen Geschichte und Sprache/entbieten wir uns und unsere nachkommenden/so in dem Regiment der Welt nach uns sehen werden/Gnad/Frieden und unser Gruss. Dieweil ihr uns allezeit beigewohner/wahrhaftig und getreu/in der Kriegsrüstung streitbar/und unser Hälfer unnachlässig gewesen. Derentwegen so geben wir eush die ganze Landschaft der Welt/von Mittag liegen/Frei Erblich und zu ewigen Zeiten. Auf das darinen niemals anders wohnen,oder sich niederlassen dörfte/dann allein die Eurigen. Dafern ich aber jemands allda wohnhafftig niederlassen würde/derselbe soll euer Knecht/und seine nachkommenden euere künftige Dienstbare und ewig bleiben.“
Превод текста на српски језик, стр. 147:
,,Ми, Александар, краљ Филипа у Македонији, у кнежевинама првенствено, оснивач царства у Грчкој, син великог Јована, опуновлашћен кроз Ректанаб, Брамане и дрвећа, такође сунца и месеца поштовалац, уништач Персиског и Медијског царства, срца највећег светског од почетка до пропасти, од подне до поноћи. Поштованој сербској историји и језику, молимо ми испред нас и наших наследника, да у регименту света после нас се виде, милост мир и наш поздрав. Да сте ви са нама цело време учествовали истинити и верни, у краљевској опреми се борили и наши помоћници без оклевања били. Због тога дајемо ми вама такође ову целу територију света, од поноћи до влашких земаља, које тако до подне леже, власништво, даље наслеђе и на вечност. Да други му никада не живе, или се ту настане, ти исти треба да буду ваше слуге, и њихови наследници ваше будуће слуге су, и вечно остану. “
извор:
Крсто Крцун Драговић, Миленко Николић: Тестамент Александра Великог (књига IV, Viertes Buch), Сардонија 2005.
Шта значе ове речи александра Великог?
„Тестамент Александра Великог Србима“ представља апокрифни историјски документ који се појављује у различитим варијантама кроз историју.
De monarchia et sacra corona regni Hungariae centuriae septem; фото: Википедија
У уводу, Александар Велики се представља пуном титулатуром као син Јове (Зевса), оснивач царства у Грчкој и освајач који влада пространствима од истока до запада и од југа до севера.
Александар се обраћа „Словенској/Српској историји и језику“ са миром и поздравом, истичући да су они били његови верни и истинити саборци у рату, као и „помоћници без оклевања“.
Због њихове лојалности, Александар им дарује велику територију (у тексту дефинисану од поноћи/севера до јужних крајева Италије) као трајни и наследни посед.
Наглашава се да на тој територији не смеју живети други народи, осим „ваших“ (Срба/Словена), а сви који се ту затекну постају слуге, заједно са својим потомцима.
Документ наводи да је написан у Александрији, граду коју је Александар основао на реци Нил, у дванаестој години владавине.
Приредио: Далибор Дрекић
извор:
Сродни чланци:
Пронађен тестамент Александра Великог
Како је уништена Александријска библиотека
Артемидин храм у Ефесу – Прво светско чудо
Откривен најстарији антички храм на територији Палестине
Касноантички мозаик пронађен на Кипру
Пафлагонски или малоазијски Венети
