Кипар

У древном граду Неа Папос на југозападу Кипра археолози су у лето 2011. током ископавања агоре открили амајлију стару око 1.500 година. Реч је о археолошком пројекту „Агора Папоса“, који се спроводи под вођством универзитетске професорке Евдоксије Папуци-Владике. (Агоре су, иначе, служиле као окупљалишта (тргови) у античком свету.).

Неа Папос је у неолиту било светиште богова плодности, а у античком свету најчувеније и најважније светилиште Афродите, грчке богиње љубави. Кипар је легендарно родно место богиње Афродите и трагови њеног култа датирају од пре 12 векова пре нове ере, када јој је подигнуто прво светилиште, до рановизантијске ере. Налазиште на Папосу садржи остатке вила, палата, позоришта, тврђаве и гробља.

ИКОНОГРАФИЈА СА ЈЕДНЕ СТРАНЕ

Амајлија је двострано украшена, величине око 3,49 цм са 4,12 цм. Са једне стране приказано је неколико интересантних митолошких цртежа: На дну се налази мумија која лежи на броду умотана у завоје (представа египатског бога Озириса).

Према египатској митологији, Сет, бог олуја, нереда и насиља, убио је Озириса, а затим га затворио у сандук и бацио у реку Нил. Пошто га је богиња Изис оживела, Сет га је раскомадао и бацио назад у реку. Изис је сакупила све делове, саставила тело, умотала га у завоје и чамцем послала у подземље. Тако је Озирис постао бог мртвих и подземља..

Изнад мумије је цртеж Харпократа, бога тишине и ћутања, који седи на столици. са десном руком подигнутом до уста, и скиптаром у левој руци. Десно од Харпократа је цртеж Кинокефалона, митског створења са пасјом главом, које такође држи шапу поред уста, имитирајући Харпократов гест. (7 најмистериознијих археолошких налаза на Земљи). Између Кинокефалона и Харпократа налази се змија, чија је глава окренута ка Харпократу, лево и десно од Харпократа су полумесец и звезда, а ту су и цртежи птице (вероватно петла) и крикодила.

ПАЛИНДРОМНИ НАТПИС СА ДРУГЕ СТРАНЕ

На другој страни амајлије налази се натпис од 59 слова грчког алфабета, који може једнако да се чита и уназад, што га чини палиндромом. Он гласи:

ΙΑΕВ
ΒΑΦΡΕΝΕΜ
ΟΥΝΟΘΙΛΑΡΙ
ΚΝΙΦΙΑΕΥΕ
ΑΙΦΙΝΚΙΡΑΛ
ΙΘΟΝΥΟΜΕ
ΝΕΡΦΑΒВ
ΕΑΙ

Превод натписа „ΙΑΕW ΒΑΦΡΕΝΕΜ ΟΥΝΟΘΙΛΑΡΙ ΚΝΙΦΙΑΕΥΕ ΑΙΦΙΝΚΙΡΑΛ ΙΘΟΝΥΟΜΕ ΝΕΡΦΑΒW ΕΑΙ“ гласи: „(Јахве) Бог је носилац тајног имена, кога Реов лав чува у свом светилишту.“. Три слова на самом дну, ΕΑΙ, су стиснута и тешко их је прочитати.

„Истраживачи су пронашли сличне палиндроме и на другим местима у античком свету“, пише Јоаким Шлива, професор на Институту за археологију Јагелонског универзитета у Кракову у Пољској, Његов чланак недавно је објављен у часопису „Истраживања о античкој уметности и цивилизацији“ (Studies in Ancient Art and Civilization). Шлива напомиње да је писар направио две мале грешке приликом писања овог палиндрома: у два случаја написао је „ρ“ уместо „v“.

Палиндроми су имали велико значење приликом састављања магијских формула различитих врста и намена, због устаљеног мишљења да реч губи своја магијска својства када се напише наопако. „Амајлије попут ове пронађене у Новом Папосу прављене су с циљем да заштите своје власнике од опасности и штете“, изјавила је Папуци-Владика у изјави за „Live Science“.

ХРИШЋАНСКО И ПАГАНСКО

Када је током 5. века уништено Западно римско царство, Источно римско царство наставља да се развија и постаје оно што се често назива Византијским царством. Кипaр је током 5. и 6. века био у саставу Византије у којој је званична религија у то време било Хришћанство, али је још увек била веома заступљена и многобожачка традиција.

Ова амајлија доказује да су људи на Кипру практиковали традиционалну многобожачку веру много дуже него што се раније мислило, рекла је Папуци-Владика. Она напомиње да грађевина која се назива „Тезејева кућа“ има мозаик са паганским елементима који је реконструисан тек у 7. веку. „Изгледа да су хришћанска и паганска веровања коегзистирала на Пафосу у време када је амајлија била у употреби“, рекла је Папуци-Владика за ‘’Live Science’’.

НЕОБИЧНА ИКОНОГРАФИЈА

Упркос тој коегзистенцији, амајлија има неколико необичних карактеристика које указују да њен творац није у потпуности схватио митолошке ликове који су приказани.

„Мора се рећи да је приказ прилично неквалификован и схематски. Иконографски се заснива на египатским изворима, али ове изворе творац амајлије није у потпуности схватао,“ пише Шлива у чланку.

На пример, уместо што седи на столици, Харпократ треба да седи на лотосовом цвету, са састављеним ногама, каже Шлива. Поред тога, псоглави Кинокефалон не би требао да имитира Харпократа. У класичној верзији, Кинокефалон се обраћа Харпократу са шапама подигнутим у знаку обожавања“, додаје Слива. „Не можемо наћи објашњење за гест Кинокефалона са подигнутом десном шапом на устима, на начин као код Харпократа.“

Још чудније је то што Харпократ и Кинокефалон имају укрштајуће линије на својим телима, што сугерише да је древни уметник мислио да ове фигуре требају бити мумификоване заједно са Озирисом. Док Кинокефалон може бити приказан са завојима мумије, Харпократ не би требао да их има. Мумијски завоји „немају оправдања у случају Харпократа,“ закључује Шлива.

Да је палиндром као форма наставио да се развија у Византијском царству показују бројни сачувани изрази, од којих је најпознатији „Νίψον ἀνομήματα μὴ μόναν ὄψιν!“ (Сперите своје грехе, а не само своје лице!), израз сакралног садржаја који се најчешће везује за имена, цариградског архиепископа, писца и реторичара Светог Григорија Назијанског (329-390) и византијског цара Лава шестог (886-912).

Текст и преводи
Далибор Дрекић и Сања Бајић

Извори и литература
– Studies in ancient art and civilization XVII, Jagiellonian University, Krakow 2013.
– Joachim Śliwa, Magical amulet from Paphos with the ιαεω- palindrome, Jagiellonian University, Krakow 2013.
– LiveScience.com

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.