Од извора два путића

Људи  уврте  себи  у  главу  неку мисао и она их никако не напушта. Они пију воду само са једног извора, и то често устајалу; да се ње напију, они су у стању да продају своје жене, своју децу; продаће и своју душу ђаволу.

Од извора два путића; фото: pixabay/geralt

Балзак описује психологију човека који је потпуно обузет једном мишљу или страшћу. Када се та мисао усади у главу, све остало престаје да постоји, а спољни свет губи било какав значај.

Поређење са „водом са једног извоора, често устајалу“ указује на то да су људи спремни да се држе чак и деструктивних, токсичних ствари или илузија, одбијајући било какву здраворазумску алтернативу.

Због своје страсти ови људи су спремни на апсолутну жртву, па чак и на сопствену пропаст, продају сопствених ближњих или сопствене душе.

Људи  уврте  себи  у  главу  неку мисао и она их никако не напушта.

Они пију воду само са једног извора, и то често устајалу; да се ње напију, они су у стању да продају своје жене, своју децу; продаће и своју душу ђаволу.

За неке је тај извор коцка, берза, збирка слика или инсеката, музика; за друге, то је  жена која уме да им прави слаткише.

Понудите таквим људима све жене на свету, они ће вам се подсмевати, јер желе само ону која задовољава њихову страст.

Често их та жена нимало не воли, злоставља их, прескупо им продаје помало задовољства; па ипак, они остају упорни и заложиће и последњи покривач само да би јој дали, и последњу пару.

Оноре де Балзак – Чича Горио

Оноре де Балзак (Honoré de Balzac; 1799-1850)

Француски романописац који се сматра кључним аутором реализма. Иако је одрастао далеко од Париза, Балзак је био доста везан за овај град. Своја најбоља дела је написао у Паризу или о Паризу.

Људска комедија (La Comédie humaine) заједнички је назив за његове романе, међусобно повезане, у којима је настојао да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе.

Иако се овај цитат директно дотиче природе људских страсти, у самом роману он снажно рефлектује судбину главног јунака, Жана Јоакима Горија (чича Горија). Његова очинска љубав према размаженим кћеркама прерасла је у болесну, самодеструктивну опсесију.

Кћерке га искоришћавају, понижавају и узимају му и последњу пару, а он им, упркос свему, остаје фанатично одан све до сопствене бедне смрти, дајући све што има за мрвицу њихове пажње.

Сродни чланци:

Жан Жијоно – Човек који је садио дрвеће
Зашто никад не треба одустајати (на примерима оних који нису одустали)
Писмо Чехова: Ових 9 особина чине културне људе
Поглавица Сенека влади САД: „Прихватите нашу веру!“
Мика Антић – Рецепт за срећан живот
Животна лекција о давању и дељењу
Андрићева молитва
Космички закон захвалности
Везивање мачке за стуб
Меша Селимовић: Човјека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лупежи
Мане које препознајемо код других – наше су сопствене