Васкрсли чиновници и бирократе из Домановићевих сатира
Радоје Домановић је сматрао да варош треба да поведе село путем који би омогућио мисију ослобођења Срба испод туђинца…
Радоје Домановић је сматрао да варош треба да поведе село путем који би омогућио мисију ослобођења Срба испод туђинца…
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ
Да је све у животу релативно показује анегдота Бранка Ћопића, који је дошао у искушење да замени чланство у САНУ за магаре.
Глишић сматра да своме роду треба да послужи и својим пером. Он види злоупотребе у администрацији која ради са народом, и код зеленаша.
Јован Јовановић Змај играо је као сатирички песник значајну улогу, већу но што би се могло очекивати после процене његових стихова.
Коста Трифковић је добар техничар, и он покушава да критикује друштво али не зато што он има у томе некаквога моралнога интереса.
Нушић спада у писце који су од увек имали признање широке публике. Признање пак књижевних критичара он дуго времена није имао.
Стерија јетко примећује како та култура која долази не даје стварних вредности а уништава највеће, оне које су сачињавале српски народ.
Борисав Бора Ђорђевић (Чачак, 1. 11 1952), рок музичар и песник, главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978.
Доситеј Обрадовић који са жаром прима идеје просвећености служи се у својој дидактици, комиком, благом шалом. Такви су сви добри дидактичари.
Доба са којим почиње велика борба о којој је реч јесте доба у коме комика и сатира долазе брже и природније до изражаја.
Речито износи Војвода Драшко да је она Црна Гора здравље а она Венеција – болест. Дакле, сасвим по страни од морала, од цивилизације,,.
Кад друкчије не иде, пркосом ћемо разбити бесмислену судбину, пркосом ћемо направити велику судбину, пркосом ћемо победити.
Свети Сава и ђаци: Да би пронашао крадљивца Свети Сава узвикне гласно својим ђацима:“Ко је украо мед пашће му данас пчела на капу“.
Мане које препознајемо код других – наше су сопствене, иначе их не бисмо могли код других приметити (Владета Јеротић)
Неки стари трговац водом је свако јутро одлазио на извор где би напунио своја два глинена врча и односио их на раменима купцима у град.
Причало се да је Бранислав Нушић у школској клупи био врло немиран, али отресит и веома бистар. У свом хумору је био слободан и својствен
Дирљива прича „Капије „чисте“ вере“ представља класичан пример хришћанског смирења супротстављеног интелектуалном гордости.
Госпођа крава: Једном је Нушић завршио на суду због упућене увреде некој госпођи, коју је назвао кравом.
Анегдота Коњ у министарству: савршено илуструје Нушићев оштар дух, непоштовање ауторитета и способност да кроз хумор критикује друштвене аномалије