Како су црногорске породице насељавале Топлицу 1886. године

После Берлинског конгреса српска влада је припремала и 1879. године објавила Закон о насељењу странаца колониста у новоослобођеним крајевима Србије – углавном у округу топличком. 

По томе закону досељеници су добијали одређену површину земље према броју чланова породице, затим камен и шумску грађу за изградњу куће. Осим тога, у првој години насељавања држава је према могућностима помагала колонисте још и храном, семеном и пољопривредним алатом. Они су, такође, били ослобођени службе у сталном кадру и плаћању пореза за десет година од дана досељења.

Познато је да је највише колониста долазило у Топлицу из Црне Горе, међу којима и војвода Пеко Павловић са сердаром Јолом Пилетићем. (види: Сердар Јоле и војвода Пеко)

Овом приликом објављујемо два списка са укупно четрдесет две црногорске породице (и пет самаца), које су месеца априла и маја 1886. године прешле из Бугарске преко Неготина у Србију.

Из очуваних архивских докумената дознајемо да је прва група ових досељеника од укупно двадесет пет породица приспела из Бугарске у Неготин нешто пре 20. априла, а друга група од укупно двадесет два досељеника дошла је 5. маја 1886. године, о чему је у оба случаја Начелство округа крајинског известило председника Министарског савета Србије, тадашњег министра унутрашњих дела Милутина Гарашанина.

У вези с тим, Гарашанин је издао налог Министарству народне привреде, а ово опет окружном начелнику у Прокупљу Кнежевићу, да се црногорске породице пребегле из Бугарске населе у топличком округу.

Неколико дана доцније Кнежевић је известио Министарство унутрашњих дела и Министарство привреде да су ове породице насељене према државној граници у селима Реткоцер и Дубово, среза јабланичког.

Бранко Перуничић, Историјски записи, књига XVII, св. 4, Титоград (Подгорица) 1960.

Сродни текстови:

Рука Светог Јована Крститеља и Малтешки Ред – Позадина догађаја у Црној Гори
Црна Гора као Венеција војводе Драшка
Сведочења предака Црногораца о њиховој припадности српском народу
Католички извори из XVI и XVII века о српству Црногораца
У Црној Гори живе „све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком
Убиј ме, нећу писати латиницом! – Како се у Црној Гори 1916. бранила ћирилица
О приморским Србима
Краљ Никола: Слава српском народу! Слава господару Црне Горе, владици Раду!
Срби из Пераста у запису из 1698. руског грофа Толстоја
Србин Србима на части захваљује – мало позната Његошева пјесма
Проглас краља Николе Црногорцима поводом анексије БиХ