Category: РАСЕН

Српска дубровачка омладина и споменик Ивану Гундулићу у Дубровнику 1892.

Још 1958. године купила је Библиотека САНУ од Српске књижевне задруге једну фасциклу у којој се налазило неколико плаката с краја прошлог века. Неким случајем остала је та фасцикла затурена све до недавно, када је, опет игром случаја, пронађена и стигла на обраду. Већ је летимичан поглед показао да се ради о веома занимљивом материјалу везаном за културну и политичку...

Британска списатељица Ребека Вест у Србији – О Србији и Србима

Британско-ирска списатељица Ребека Вест боравила је 1936. године у Београду и Србији и као резултат тог боравка настало је њено најзначајније дело – обимни путопис о Југославији „Црно јагње и сиви соко“ 1941. Чим се појавила ова књига је била обасута пробраним и крупним речима. Колико је интересовање ова књига изазвала сведочи и чињеница да је доживела бројна издања. Овде...

Аустријски државник Јохан Христоф фон Бартенштајн о Србима староседеоцима у Славонији

Аустријски државник, Јохан Христоф фон Бартенштајн, рођен 1689, у Стразбургу. Дворски саветник у Бечу од 1721. Тајни државни секретар Аустрије постаје 1727, барон 1733. Вице канцелар 1753. Уз ове послове Марија Терезија га је изабрала за васпитача свога сина, будућег аустријског цара Јосифа II. За царевића је писао упутства о управљању државом и 10 књига о народима Аустрије. On потврђује...

Бранислав Нушић је почетком века прорекао пропаст српске кафане

Почетком двадесетог века Бранислав Нушић је прорекао пропаст и нестанак српске кафане. Жалио је за „старим бирцузима и месарским пањевима на којима су черечили печење“, а који су нестајали пред очима Београђана. Њих су замењивали и из центра на периферију потискивали неки нови модерни објекти са страним именима, страном музиком и обичајима. Гледајући даље у будућност, Нушић је прорекао и...

Тагоре у Београду – Сусрет са Николајем Велимировићем и одушевљење српским народом

Велики индијски књижевник, драматург и филозоф Рабиндранат Тагоре боравио је током 1926 године у Београду. Том приликом одржао је два предавања о индијској филозофији, култури и стању савременог света и добио велике овације. Сусрео се са Ниолајем Велимировићем и бројним интелектуалцима Србије, а на поласку је као поклон добио збирку народних рукотворина: један српски костим, у злату, рађен на Косову...

Игњат Павлас, жртва рације у Новом Саду јануара 1942.

Игњат Павлас рођен је у Славонији, Доњи Михољац 1885. У Новом Саду је завршио 1904. Српску православну велику гимназију. Студирао је право у Загребу и Будимпешти. Добио је титулу доктора права. (1) Придружио се соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду своју...

Шта се десило у Сарајеву након атентата 1914.

Прије и након сарајевског атентата, 28. јуна 1914. године, у Бечу је кренула медијска пропаганда невиђених размјера против Србије, док је у БиХ почео страшни погром Срба. Они су били изложени нападима дијелова хрватског и муслиманског становништва, свједоче медијски написи из тог доба. Док су у Бечу тврдили да иза свега стоји Србија и да јој помаже Русија, почео је...

Заборављени јунаци Великог рата: Девет Вајагића као девет Југовића

Исписујући одреднице о угледним Србима из света за Српску енциклопедију доктор Владимир Гречић, експерт за дијаспору, суочио се са проблемом како да на простору од само 60 редова испише причу о деветорици браће Вајагић из САД, који су били хероји Солунског фронта. Браћа Вајагић, њих деветорица, и њихов отац Ристо напустили су породицу у рударском граду Гера да би притекли...

Долина камених лутака код Кратова и легенда о окамењеној свадби

Недалеко од Кратова у Македонији, у селу Куклица, налази се природни феномен познат под именом Камене лутке или Долина лутака. Ријеч је о више од 140 огромних природно обликованих камених фигура које неодољиво подсјећају на људе, а старе су неколико милиона година. У народу се приповиједа необична легенда о њиховом настанку по којој мјештани ово мјесто зову Весела или Камена...

Са сарајевских гробаља уклањају 13 000 српских гробова, а кости спаљују

Власти у Сарајеву наложиле су радницима гробаља у том граду да прекопавају гробове давно умрлих, међу којима је највећи број Срба, јер њихова родбина расејана по свету после прогона током протеклог рата не плаћа редовно накнаду за одржавање гробова, пише бањалучки Глас Српске. Пртпарол Јавног комуналног предузећа „Покоп“, које има надлежност над седам гробаља у кантону Сарајево, Најда Вранић Беширевић...