Category: РАСЕН

Саша Недељковић: Срби у Цавтату до 1945.

Крајем 19. и у првој половини 20. века већина становника у Цавтату се изјашњавала као Срби католици. Због тога је Цавтат био познат као „мали Београд”. Зато су становници Цавтата били у сталном сукобу са хрватским националистима, који су тежили да Цавтат претворе у хрватски град. Др Франо Кулишић, секретар  Матице Српске у Дубровнику и потстароста дубровачког Српског Сокола „Душан Силни“...

Залазак сунца у Сарајеву

Враца. Стојим на мјесту гдје се налазе двије табле добродошлице. Погледала сам ка сјеверу и видјела да на једној табли пише: ‚‚Жупанија Сарајево”. Окренула сам се према југу и угледала још већу таблу на којој стоји исписано : ‚‚Добро дошли у Републику Српску”. Дуго сам ту стајала. У близини се налази спомен-парк, ашик-мјесто моје генерације. Знам да је то мјесто...

Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ

Подручје Гламоча слободно се може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ – најстарији надгробни натпис је из 15. вијека, а скоро сви споменици из 19. и 20. вијека имају епитафе! Гламочко поље веома је богато археолошким остацима из скоро свих епоха, а право благо представљају надгробни споменици са сачуваним натписима. Најстарији ћирилични натпис пронађен у Гламочу је...

Готовуша – симбол опстанка Срба на Косову и Метохији

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су...

Босански лавиринт за српски језик

Професорка Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка Бабић објавила је књигу у којој анализира статус српског језика на универзитетима у БиХ Идем код хећим-баше да ми стави саргију, а после водим куче код хећима хајванског, пошто га је ујела баја. Ова реченица би у преводу са босанског на српски, гласила: Идем код примаријуса да ми стави завој, а после водим...

Зубун: дуги прслук без рукава као део традиционалне одеће

Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана.  Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. века,...

Марко Краљевић путујући витез народних песама

Широм Балкана Марко је оставио траг и у именима географских појмова. Најпознатији су Марков град или Маркове куле, односно Прилепски град, средњовековна тврђава изнад Прилепа у Македонији и Марково кале, тврђава – средњовековни историјски споменик који се налази на југу Србије 4,5 километра северно од Врања. Марков манастир је стари српски манастир посвећен светом Димитрију који се налази 18 километара...

Битка под Бањалуком 1737. године

У посљедњим годинама 17. и почетком 18. вијека у Европи долази до снажних геополитичких и војних промјена. Превласт губе неке до тада најјаче европске силе, а издвајају се нове државе. “ЕВРОПСКА РАВНОТЕЖА” Стварају се нови дипломатски односи под именом “Европска равнотежа”. У томе су велику улогу имале Аустрија и Русија. Заоштравање финансијске и привредне ситуације у Турској довело је до...

Подземна грађевина скривена испод Петроварадина

Петроварадин. „Гибралтар на Дунаву“, како су га некада Аустријанци звали. Бедем против Турака, утврђење грађено пуних 88 година, од 1692. до 1780 године. Сада само делимично адаптирано, док четири нивоа ходника испод раскошне грађевине остају мистерија и за Новосађане и за њихове госте. Тамо су кренули репортери „Новости“ са жељом да додирну мистерију најчудније грађевине овог дела Европе. „Зашто је...

Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.

Први српски сатирични лист који је забрањен због афоризма „опасног по државу“ био је Књижевни додатак „Јужне пчеле” (1852. Нови Сад). Злогласни афоризам гласио је: „Ко је несретњии од новинара кои се власти замери? Новинар кои се народу замери.” Његов аутор био је „поп Ника Николић из Кнеза”. Данило и Милорад Медаковић су у њиховој штампарији у Новом Саду штампали...