Како је створен Деда Мраз да би се уклонио Свети Никола

Велика је разлика између неговања обичаја Божић Бате, Дед Мраза и Светог Николе, као што је и велико незнање узрок мешања ових обичаја. Да Свети Никола није случајно прогнан и замењен Дед Мразом показује начин на који се са овим свецем обрачунало западно потрошачко друштво. Све што прати празновање Светог Николе представља сметњу, као што све што је уграђено у лик Дед Мраза представља подстицај потрошачком начину живота. За Србе је прихватање култа Дед Мраза бесмисленије самим тим што већ имају у складу са својом традицијом и обичајима лик Божић Бате, божићног дариваоца деце.

Свети Никола

Свети Никола, епископ Мире из четвртог века, још за живота сматран је светитељем и чудотворцем и призиван је у помоћ приликом болести или несрећа, а одазивао се и помагао свима.

Свети Никола

Слави се као заштитник деце, студената, морнара, путника, трговаца и стрелаца, а најчувенији је по својим поклонима сиротињи. Убацио је кроз прозор врећу са златницима као мираз трима осиромашеним кћеркама побожног хришћанина, да не би постале робиње и проститутке.

У многим хришћанским земљама обележава се као дечји празник, а деца тада добијају поклоне, уколико су била послушна. Међутим, под утицајем новог начина празновања оличеног у Дед Мразу и празник Светог Николе доживео је комерцијализацију која се огледа у масовној и непримереној куповини поклона за децу, породицу, пријатеље и колеге.

За разлику од западног света, који је углавном прихватио Дед Мраза, створеног на причи о Светом Николи, православни део Хришћанства прославља Светог Николу као једног од највећих светаца, као симбол дарежљивости и тајног милосрђа.

„Док је на православним иконама приказан као висок човек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, како дарује децу поклонима из џака, западно потрошачко друштво је то мало „зачинило“: убачени су ирваси који вуку саонице којима „Санта Клаус“ обилази свет током Бадње вечери.“

Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара, а преко шесто српских цркава носи његово име. Свети Никола је такође и заштитник Србије, Црне Горе, Македоније, Русије  и Грчке.

Како је од Светог Николе постао Дед Мраз

Порекло Дед Мраза

„Дед Мраз је измишљени лик који доноси деци поклоне на Бадње вече, Божић или на дан Светог Николе (у западној култури) или за Нову годину (у источноевропским државама). Верзије и име овог лика варирају међу различитим културама, религијама и народима.“

Деда Мраз – Реклама

Код народа западне Европе постоји неколико мање или више међусобно повезаних обичаја који се могу довести у везу са данашњом сомболиком Дед Мраза.

Један од најстаријих упућује на главно германско божанство дугобрадог Одина, који је јахао осмоногог коња Слеипнира и помоћу њега прескакао велике раздаљине, као што то Дед Мраз чини помоћу ирваса. Деца су код димњака остављала своје чизме напуњене шаргарепама, сламом или шећером, да их одинов коњ поједе, а Один би њихову љубазност награђивао поклонима и слаткишима.

После примања Хришћанства овај је обичај остао распрострањен у Немачкој, Белгији и Холандији и неким другим западноевропским протестантским државама, везујући сву симболику уз Светог Николу. У тим земљама Синтерклас (име настало спајањем речи Синт Николас) има и свог помоћника – Црног Петра који ставља поклоне у чарапу.

Римокатоличка и православна традиција целокупну иконографију Дед Мраза преузима тек крајем 19. века, с тим што код Католика постоји и Кристкинт, односно Дете Христ, Мали Исус, Исусек, Беба Исус… који доноси поклоне за Божић (иако постоји и Божић Бата за секуларне потребе), Интересантно је то да га је измислио и промовисао покретач протестантске реформације Мартин Лутер, из разлога сузбијања слављења Светог Николе.

Преображај Светог Николе у Дед Мраза

Од 16. века у западној Европи почиње замена легенде о Светом Николи другим митолошким ликовима. У Британији деци поклоне почиње да доноси лик из бајке за децу „Father Christmas“, У Француској ту улогу добија „Pere Noel”, у Немачкој „Cris Kind“, а у Америци пре Санта Клауса децу дарује „Kris Kringl“.

Почетком 19. века у САД се дешава преображај Светог Николе у Дед Мраза, у складу са захтевима новог потрошачког друштва. До краја века Светом Николи су се постепено одузимале његове карактерстике, а додаване су нове, попут црвеног крзненог огртача, кочија и ирваса.

Илустрација Томаса наста, фото: Википедија

Популарност Светог Николе није могла лако да се замени, те се прибегло лукавој измени имена. Тако је Дед Мраз назван „Санта Клаус“, што је најобичније скраћење имена „Санта Николаус“, односно „Свети Никола“. Сматра се и да овај назив, који је настао у САД има корен у кованици „Sinterklass“ коју су са собом донели холандски досељеници.

Творцем модерног Дед Мраза сматра се амерички карикатуриста Томас Наст, који је, инспирисан Светим Николом, у магазину Harper Weekly 1863. године насликао лик старца седе браде са поклонима.

У коначном обликовању и устоличењу мита о Дед Мразу пресудну улогу имала је медијска машинерија, која је почетком 20. века преко књига, магазина, новина и реклама успела у САД сасвим да засени популарност Светог Николе. Кључну улогу одиграле су између два рата рекламе компаније Кока кола, чији Дед Мраз ужива пијући ово пиће и са собом вуче џакове препуне играчака радосној деци.

Божићне и новогодишње честитке западног света у 19. веку

Како су се Божић и Нова година на западу честитали ближњима баш у време прогона Светог Николе и његове замене Дед Мразом показују фотографије сајта Bord panda. На њима се може видети каква је изопачена представа о празновању владала на западу у 19. веку.

Дед Мраз
Морбидне божићне и новогодишње честитке у 19. веку – 1  (Bord panda)

Десетине оваквих честитки можете да погледате на страници Bord panda

Дед Мраз на руској илустрацији из 1885. г. – фото: Википедија

Словенски Дед Мраз

Словенски Дед Мраз (дед Мороз) настао је у Русији у 19. веку, на основу древне руске прехришћанске легенде о злом старцу који доноси зиму и мраз и залеђује људе, а одводи неваљалу децу. Лик из ове легенде претворен је, по узору на Светог Николу, у биће које доброј деци доноси дарове за Божић и као такав се проширио словенским светом.

Легенде о дресираним јеленима код Срба

Код Срба постоји неколико легенди и предања које као да описују самог Деда Мраза, односно обичај гајења дресираних јелена.

Једна од њих говори о Јовану Јакшићу, последњем деспотском витезу, који се огрнут у бордо плашт од царске портфире, по побрђима Карпата вози у позлаћеним санкама, које вуку дресирани јелени. Јован Јакшић је умро половином XVI века, у свом граду Оштрељу у Татрама.

Друго предање о дресираним јеленима говори о гошћењу Фридриха Барбаросе у Нишу, у време трећег крсташког похода, 27. јула 1189. године, када га је Стефан Немања, даривао дресираним јеленима.

Свети Никола, Дед Мраз и Божић Бата код Срба

У Србији је до другог светског рата постојало веровање само у Светог Николу и у Божић Бату. Да је Дед Мраз новијег датума и да није извршена замена Светог Николе, која се десила на западу, види се по датуму када он долази деци – уочи нове године по ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ.

И Божић Бата, такође, као што му име каже, долазио је на православни Божић, а не у време празновања Светог Николе. Веровање у Божић Бату настаје код Срба у 19. веку, при чему назив „Бата“ долази од глагола „батати“, а не од именице „бата“, како се то обично мисли:

“Божић, Божић бата, носи киту злата…”

Мали Бог или Божић долази пред кућу, трупће, односно бата на прагу, стресајући снег са ногу и куца на врата. Божић Бату је најчешће представљао домаћин који је облачио тамну шубару, кожни прслук и у џаку доносио поклоне.

„Касније, доласком комунизма деци се уместо религиозног Божић Бате намеће Дед Мраз. Божић Бата се задржао само још понегде, по селима, везан за Божић.

Божић Бата

Јован Јовановић Змај – Божић Божић бата

Данас целим светом
Херувими лете
Данас ће се родит
Христос мало дете
Данас нема туге,
Данас боли ћуте,
Све су данас мисли наше
Небу подигнуте.
Данашња је ноћца
Од сухога злата
Божић, Божић, бата!
Данаске се бришу
Нехотични греси,
Данаске се душа
Рајским миром реси,
Данас мелем свети,
Сваки недуг цели,
Данаске се опроштење
И прима и дели.
Данаске је свету
Нова светлост дата
Божић, Божић, бата!
Топла нам је соба,
Топле су нам груди
Свуд су наша браћа,
Где су добри људи.
Воштаница гори,
Слама је просута,
А „Рождество“ певаћемо
По стотину пута,
Ево, већ и вертеп
Отварајте врата
Божић, Божић, бата!

Намеће се закључак да хришћански светац није тек случајно замењен једним митолошким ликом, а самим тим и симболика која је вековима пратила божићну недељу и Божић као значајан хришћански празник. Модераторима потрошачког друштва, какво данас познајемо, није одговарала хришћанска симболика везана за Светог Николу и Божић, јер пуну врећу којештарија нису могли да му ставе на леђа или у саонице. А управо пуна кеса скупих којештарија јесте основна измишљена симболика која прати Деда Мраза.

Другим речима, Деда Мраз је ударац на родитељска осећања према деци, којим су творци потрошачког друштва довели родитеље пред свршен чин обавезне куповине. Због тога данас имамо новогодишње куповне еуфорије, од којих су многе везане управо за измишљену легенду о Дед Мразу.

 Далибор Дрекић

извори: Vikipedija, B92, TelegrafSrbin InfoPlezir Magazin, CARSA, Bord Panda

Повезани чланци:
Откуд зека, а не кока, носи јаје? (Шта не знамо о Васкрсу)

You may also like...

Оставите одговор