Виктор Иго: Мушкарац и жена

Песма „Мушкарац и жена“ Виктора Игоа представља снажну, поетску и филозофску медитацију о комплементарности полова. Ово дело није само слављење љубави, већ дубока анализа разлика које, уместо да раздвајају, заправо чине целину човековог постојања кроз спој разума и осећајности.

Виктор Иго – Мушкарац и жена; фото: Гемини ВИ

Ово дело се често цитира због своје естетске лепоте и начина на који Иго са великим поштовањем говори о оба пола, истичући да се истинска људска величина постиже управо кроз хармонију ове две различите, али једнако вредне природе.

Виктор Иго – Мушкарац и жена

Мушкарац је најузвишеније створење.
Жена је најдивнији идеал.

Бог је створио престо за мушкарца;
За жену олтар.
Престо слави;
Олтар свети.

Мушкарац је ум.
Жена је срце.
Ум ствара светлост; срце производи љубав.
Светлост оплођава;
Љубав оживљава.

Мушкарац је снажан због разума.
Жена је непобедива захваљујући сузама.
Разум убеђује;
Сузе смилују.

Мушкарац је спреман за свако херојство.
Жена за све патње.
Херојство оплемењује;
Мартиријум уздиже.
Мушкарац има надмоћ.
Жена избор.
Надмоћ значи сила;
Избор представља право.

Мушкарац је геније.
Жена је анђео.
Геније је неизмерив;
Анђео неописив.

Тежња мушкарца је највиша слава.
Тежња жене је крајња врлина.
Слава чини све што је величанствено;
Врлина чини све што је божанствено.
Мушкарац је код.
Жена је јеванђеље.
Код поправља;
Јеванђеље усавршава.

Мушкарац размишља.
Жена сања.
Размишљати значи имати у глави ларву;
Сањати значи имати на челу ауреолу.

Мушкарац је океан.
Жена је језеро.
Океан садржи бисер који кити;
Језеро је песма која задивљује.

Мушкарац је орао у лету.
Жена је славуј што пева.
Летети значи господарити простором;
Певати значи освајити Душу.

Мушкарац је храм.
Жена је сакраријум.
Пред хрaмом скидамо капу;
Пред сакраријумом клечимо.

Укратко: мушкарац је тамо где се земља завршава;
Жена, где небо почиње.

Виктор Иго

Иго кроз целу песму користи дуализам (ум–срце, снага–нежност, земља–небо), али увек са циљем да покаже како једно без другог не би било потпуно. Мушкарац представља принцип акције, разума и славе, док жена представља принцип интуиције, љубави и врлине.

Један од најупечатљивијих мотива у песми је поређење мушкарца са „престолом“ (симбол власти, јавне сфере, славе) и жене са „олтаром“ (симбол светости, интиме, жртве). Овим Иго не деградира жену, већ је уздиже на ниво божанског и духовног ослонца.

Песма је прожета духом романтизма, где се емоција, интуиција („жена сања“) и духовност вреднују подједнако, ако не и више, од хладног рационализма („мушкарац размишља“).

Закључак песме, где се мушкарац поставља тамо где се „земља завршава“, а жена где „небо почиње“, сугерише да је љубав мост између овоземаљског и небеског, између материјалног и духовног.

Виктор Иго

Виктор Иго (Етјен Каржа, 1876); фото: Википедија

Виктор Мари Иго (франц. Victor Marie Hugo; 1802 -1885) био је велики француски писац и предводник многих књижевних и политичких генерација. За његово име везан је настанак француске романтичарске књижевности.

Био је песник, романсијер и драмски писац. Био је активан учесник политичког живота Француске. Рано је стекао књижевну славу која га је пратила све време његовог дугог живота.

У петнаестој години његове стихове су запазили и похвалили највиши чланови Француске академије, а већ у осамнаестој је примљен за члана Академије у Тулузу.

Његова слава је расла и он је од угледања на велика имена француског класицизма прешао на оригинално књижевно стваралаштво. Иго је тада наступао као отворени присталица нових, романтичарских струјања у књижевности. Чувени предговор драми Кромвел сматра се манифестом романтизма.

Сродни текстови:

Виктор Иго – За Србију
“Српски дан“ у Француској 1916.
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје