Свети Сава и ђаво (Цртани филм – Народна легенда)
Народна легенда „Свети Сава и ђаво“ је пример народног стваралаштва, у којем се кроз хумор и домишљатост преносе поуке о односу добра и зла
Народна легенда „Свети Сава и ђаво“ је пример народног стваралаштва, у којем се кроз хумор и домишљатост преносе поуке о односу добра и зла
Козарски и Немушти језик. То су два језика, за које не знају граматике ни лексикони, нити се могу научити у високим школама.
У Асклепијевом храму Хипократ је учио лекарске вештине и због тога се у Хипократовој заклетви помиње и Асклепије и његов штап омотан змијом.
пословица „У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке“ даје нам један драгоцени податак из наше старе религије.
Иако влада сагласност да је Луг највеће келтско божанство, Тацит је Луг нашао у Германији, код Словена, Срба, из Средње Европе.
Кључ је град гдје се по историјском доказу предао посљедњи босански краљ Стеван Томашевић султану Мехмеду II год. 1463. Кључ лежи покрај ријеке Сане,
Саграђене на местима за која народ верује да су станишта натприродних бића, воденице су у народној свести тајновита здања
назив “Васкрс” или “Ускрс”, вуче корене из старословенског језика, односно из речи којом се означавао раст и развој
Систематско проучавање српске peлигије и митологије, помоћу савремених метода, први је започео и до завидног степена довео Веселин Чајкановић
Словенски Дед Мраз настао је у Русији на основу руске прехришћанске легенде о злом старцу који доноси зиму и мраз и залеђује људе, а одводи неваљалу децу
Кокино је веома необичан археолошки локалитет из бронзаног доба у Македонији, те је по важности четврта астро-опсерваторија на свету:
Баук се у народу замишља као страшило у животињском облику, које својом појавом улива страх малој деци, па и одраслима
Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника.
Скулптура А’а је најпознатија полинежанска скулптура на свијету. Данас је један од најзанимљивих и јединствених предмета у Британском музеју.
Крст и квадрат у српској традицији имају повезану симболику. Крст је често унутар квадрата као симбол деобе времена и простора на четири једнака дела
Νίψον ἀνομήματα μὴ μόναν ὄψιν („сперите своје грехе, а не само своје лице.“), старогрчки је палиндромни израз сакралног садржаја.