Прва скупштина Срба у Османском царству

ПОДЕЛИТЕ
Прва скупштина Срба у Османском царству одржана је од 2. до 11. фебруара 1909. у Скопљу. На тој скупштини донесене су резолуције о политичким, економским и црквеношколском приликама. Тражило се да се поштују закони, а посебно слободе и равноправност грађана и да се слободно употребљава српско име. Осудили су и анексију Босне и Херцеговине. У другој резолуцији тражили су да српски митрополити добију привилегије какве су добили грчки митрополити. Захтевали су и да Срби имају права и у епархијама у којима нема Срба митрополита. У трећој резолуцији су тражили да се Србима врате отета имања, као и да се сељацима омогући откуп имања од велепоседника.
Скопље

Народно позориште у Скопљу 1920-их; фото: Википедија

Српски књижевни гласник из 1909. године у свом Политичком прегледу доноси текст под насловом “Срби у Турској“ који преносимо у целости:

Почетком месеца фебруара ове године састала се у Скопљу скупштина Срба из турске царевине. У Скупштину су дошли посланици из четири вилајета: косовског, битољскога, скадарског и солунскога. Они су били изабрани на основу Устава који је израдио привремени централни одбор српске народне организације у Скопљу, који се конституисао још у почетку прошле револуционарне године.

Основни принцип је Устава: организовање свега српскога елемента у отоманској царевини и учешће Срба у свим пословима који се њих тичу. Целом организацијом управља скупштина и главни одбор српске организације. Скупштина се бави свима питањима која се тичу српскога народа у Турској, његове организације и његова живота. Она се састаје редовно сваког првог новембра у Скопљу, а по потреби и у ванредни сазив, као што је био овај месеца фебруара. Пословима управља главни одбор, који бира скупштина. Главни одбор има дванаест чланова, а бирани су на две године. Главни одбор решава о сазиву народне скупштине или одлагању њеном; спрема предлоге за скупштину и то за све послове; извршује скупштинске одлуке, решава о предлозима обласних одбора, издаје им упутства и контролише рад одбора; руководи свима народним пословима и даје правац рада кад скупштина није на окупу. 

Главни одбор се дели на четири обласна одбора: за рашко-призренску епархију, за скопаљску епархију, за битољски вилајет, за солунски вилајет. Обласни одбори извршују наредбе главнога одбора, обавештавају га о свему што се односи на народне послове, врше организацију општина, старају се о свима пословима који иду на то да очувају или окрепе народне установе. 

Скупштина је учинила две добре ствари. Изабрала у главни одбор људе, који су досадањим радом показали своју вредност и као просветни радници и као народне вође, те ће то бити јемство за ваљаност будућег рада и то најтежег и најозбиљнијега његова дела, организовања. 

Скопље, Македонија

Прва скупштина Срба у Скопљу 1909. године; фото: Википедија

Скупштина је донела и три одлуке које су и мудре и савремене. Прва је да се помогне утврћивање уставнога стања у Турској, па дакле и ревизија садањега устава, а на основи широких демократских начела; да се призна званично и српско име у Турској; да се има увек на уму целокупност царевине као битна погодба за развитак и напредак свију народности у Турској; да се учврсте пријатељске везе царевине са балканским народима. 

Друга је да се ради на томе да се патријаршијске привилегије без икаква ограничења распростру и на српске митрополите; да се ово примењује на Србе у епархијама где нема Срба митрополита; да се уреде питања о црквама и школама у горепоменутим областима на начелу равноправности, то јест, да власти поступају једнако у тим питањима према Србима као и према осталим народностима. 

Трећа одлука је: да се досадањи начин продавања десетка замени утврђивањем средње количине жетве за последњих десет година; да се што пре поврате непокретна имања отета од Срба у разна времена и од разних народности; да се регулише аграрно питање (омогућити куповину имања, оснивање земљорадничких банака, регулисање односа између ага и чипчија, и тако даље).

Турска влада је понудила свима страним официрима, који су ступили раније у службу турску зарад реформисања жандармерије, да остану у турској служби. Официри су примили понуду у начелу, јер су тражили да им њихове владе обезбеде ранг и напредовање у њиховој отаџбини као и плату и право на пензију. По свој прилици да ће то бити само формална понуда од стране Турака, који су сачували неповољне успомене од људи који су, колико-толико, учинили добра Хришћанима у Европској Турској.

Украс 1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D1%83_%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83

Прва скупштина Срба у Скопљу 1909. године; фото: Википедија

Списак посланика за српску народну скупштину

Бело Поље: Риста Поповић свештеник за Б. Поље и околину.

Беране: Милан Цемовић учитељ за Беране и околину; Милић Дабетић учитељ за Беране и околину.

Битољ: Јован Ћирковић секрет. Митроп. за Битољ и окол.; Риста Цветковић учитељ за Битољ и околину; Глигорије Божовић наставник за настав. колег. бит. гим.; Риста Ставрић учитељ за учитељство.

Велес: Ђорђе Стаменковић трговац; за Велес и околину.

Воден: Стојан Марковић трговац за Воден и околину.

Вучитрн: Живко Фртунић трговац за Вучитрн и околину.

Гостивар: Сима Димитријевнћ управ. школа за Гостивар и околину.

Дебар: Др. Исаило Хаџијевски лекар за Дебар и околину.

Дримкол: Матија Шуменковић свештеник за Дримкол и окол.

Дојран: Јован К. Грошевић учитељ за Дојран и околину.

Ђевђелија: Стојан Ристић свештеник за Ђевђелију и окол.

Кичево: Јанићије Ђурић лекар за Кичево и околину; Јованче Томић тежак за Кичево и околину.

Кратово: Јован Поповић управ. школа за Кратово и окол.

Крушево: Блажа Пашић тежак за Крушево и околину.

Кочани: Тодор Јовановић управ. школа за Кочане и околину.

Куманово: Јован Алексић наставник за Куманово и околину. Јован Цакић учитељ за Куманово и околину.

Мала-Река: Тома Огњановић трговац за М. Реку и околину.

Малеш: Сава Јергић свештеник за Малеш и околину.

Митровица: Јован Даниловнћ трговац за Митровицу и окол. Милутин Стерђевић трговац за Митровицу и околину.

Нова Варош: Стеван Самарџић учитељ за Н. Варош и окол.; Владислав Протић свештеник за Н. Варош и околину.

Нови Пазар: Тома Протић свештеник за Н. Пазар и окол.; Јосиф Нићифоровић тежак за Н. Пазар и околину.

Охрид: Серафим Крстић свештеник за Охрид и околину.

Паланка: Антоније Тодоровић управитељ школа за Паланку и околину.

Пећ: Живко Рајевић трговац за Пећ и околину.

Плевље: Данило Шиљак свештеник за Плевље и околину; Михаило Куртовић учитељ за Плевље и околину; Стеван Јовашевић механџија за Плевље и околину; Стојан Зафировић наставник за колег. плеваљске гимн.

Пореч: Крста Ђорђевић свештеник за Пореч и окол.; Јован Стојановић тежак за Пореч и околину.

Прешево : Аћим Јелић управ. школа за Прешево и околину.

Призрен: Петар Костић секретар Митроп. за Призрен и околину; Андреја Гроздановић учитељ за Призрен и околину; Радомир Шабић свештеник за Призрен и околину; Риста Скакаљевић професор за колегијум призр. богосл.

Пријепоље: Сретен Вукосављевић учитељ за Пријепоље и околину; Димитрије Зиндовић трговац за Пријепоље и околину,

Прилеп: Глигор Соколовић војвода за Прилеп и околину; Петар Димитријевић трговац за Прилеп и околину.

Приштина: Стојан Капетановић учитељ за Приштину и околину; Апостол Поповић свештеник за Приштину и околину; Јосиф Поповић учитељ за учитељство.

Ресан: Глигорије Џамбасовић наставник за Ресан и околину.

Рожај: Никола Веселиновић свештеник за Рожај и околину.

Сјеница: Јован Јанковић трговац за Сјеницу и околину;Вуко Тубић ханџија за Сјеницу и околину.

Скопље: Др. Алекса Станишић наставник за колегијум скопске гимназије; Митар Шешлија учитељ за учитељство; Александар Илић чиновник за Скопље и околину; Димитрије Поповић учитељ за Скопље и околину; Лазар Рајчић тежак за Скопље и околину.

Солун: Риста Огњановић наставник за колегијум солунске гимназије; Никола Голубовић учитељ за учитељство; Ђорђе Денковић чиновник за Солун и околину.

Тетово: Љубомир Аћимовић учитељ за Тетово и околину; Теофило Апостоловић тежак за Тетово и околину;

Феризовић: Дамјан Прлинчевић управ. школа за Феризовић и околину.

Чланови привременог Централног Одбора: Богдан Раденковић, Давид Димитријевић, Велимир Прелић, Глиша Елезовић, Јован Шантрић, Сава Стојановић, Александар Буквић, Ђорђе Хаџи-Костић, Васа Јовановић.

Војводски: Ђорђе Скопљанче војвода; Мицко Крстић војвода; Јован Стојковић војвода.

Српски књижевни гласник, књига 22, св. 7, Београд 1909, стр. 547-549.

Више на: Рад народне скупштине отоманских Срба од 2. до 11. фебруара 1909. године

Литература:

„Српска Демократска Лига у Отоманској Царевини. Манифест-записник-организација”, издање “Српског клуба”, Косовска Вилајетска штампарија, Скопље 1908. г

„Рад народне скупштине отоманских Срба. Од 2. фебруара до 11. фебруара 1909. год“, Издање Прве Српске Штампарије “Вардар” (Д. Димитријевића), Скопље 1910. г.

Милош Јагодић, „Нуфуско питање: Проблем званичног признавања српске нације у Турској 1894-1910” Историјски часопис (57)

Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912). Београд: Завод за уџбенике.

Ђорђе Микић „Под младотурцима”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга (1983)

Цариградски Гласник, Цариград, 13. фебруар 1909.

Српски књижевни гласник – 1909 – књига 1, Политички преглед

Приредила: Сања Бајић

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.