Крсташке пљачке Цариграда

Крсташка је војска 24. јуна 1203 године стигла пред Цариград. Историчар Вилардуен, запрепашћење крсташа када су угледали „царицу градова“ записао је речима: „..нису могли да замисле да у читавом свету постоји тако богат град..“ . Вилардуен наставља : „…12. априла 1204 године избио је у Цариграду пожар , трећи по реду откако су Французи стигли“.

Пад или друго заузимање Константинопоља 1204 (Доменико Тинторето, између 1598. и 1605. Сала Великог Већа, Венеција); фото: Википедија

Историчар Никита Хонијат је записао: „Венецијанци су знали право богатство Града и вредност предмета. Све опљачкано је слато у Венецију и коришћено за украшавање тргова, палата и богаћење ризница.“

За разлику од Венецијанаца, Французи и Фламанци испуњени су страшћу за уништавањем. Света Софија, крунидбена црква византијских царева и Саборни храм васељенских патријараха, била је место највећег светогрђа. Чак су и Сарацени милосрдни и благи у поређењу с овим људима који носе на раменима Христов крст.

„У Цариграду се до 1204 године налазила највећа колекција моштију светитеља и светиња донетих из Свете земље, Сирије и Александрије. Крсташи су се отимали за њих. Већина покрадених реликвија је послата на Запад. Са делом моштију се трговало и у Цариграду.

Венецијански трговци продали су француском краљу Лују IX Христов трнов венац за 170 хиљада франака. Највећи број покрадених цариградских светиња сачуван је у Венецији, Ватикану (капела Sancta sanctorum), Амалфију, Лиону, Паризу… Крст царице Јелене су Ђеновљани послали у свој град, а део лобање Св. Јована Крститеља добио је француски град Амијен. У Париз је отпремљена Аристотелова „Метафизика“ која је убрзо изгорела.

Латини су до 1209 године отпремили скоро све Православне Цариградске светиње и драгоцености у Европу. Када су Латини напустили Цариград после педесет и седам година животарења, град је остао у рушевинама.

За Расен : Хаџи Милан Арсеновић

Сродни чланци:

Писмо Светога Саве из Јерусалима у Манастир Студеницу
Витешки ред Змаја и деспот Стефан Лазаревић
Култ Црне Мадоне и витезови Темплари
Рука Светог Јована Крститеља и Малтешки Ред – Позадина догађаја у Црној Гори
Нико у средњовековној Србији није изгубио живот због верских убеђења

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома