Оригинални стихови песме „Креће се лађа француска“ још су тужнији од познатих

Песма „Креће се лађа француска“ једна је од најпознатијих из Првог светског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију песме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода.

omot-ps

Ова „тугованка“ настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра која од 2011. не постоји у том облику, јер су је локалне власти сврстале под већу градску област, Терми. А у Микри, где је био логор нераспоређених официра 1917. године, пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић је написао песму „Изгнаници“. Неке њене стихове сви знамо, нарочито онај из уводне строфе, „Креће се се лађа француска“.

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на северу овог „црног континента“.

Први светски рат

Српска војска на Крфу

Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, део српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, „македонском фронту“ или „јужном (европском) фронту“. У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот…

Многи, међутим, због немачких подморница (стара реч „сумарен“) нису успели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио „Изгнанике“. Песма је први пут објављена у збирци „Мач и лира“, 1922. године. Али, ми и не знамо ту верзују, већ ову нову:

Креће се лађа француска (нова, краћа верзија)

Креће се лађа француска
са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади,
ратници, браћа болесни.

Полазим тужан, болестан,
помислим: Боже, нисам сам,
и моја браћа путују
да са мном заједно тугују.

Сваки се боји и на трен,
наиће швапски сумарен.
Сви моле светог Николу,
његову силу на мору.

Стара, оригинална верзија, налази се сада пред вама, а у издању збирке „Мач и лира“ из 1930, наглашено је да се ова „данас свима позната песма пева са измењеним текстом“. Овако је изгледа оригинал, уз појашњење да је „маћијо“ = „маћехо“, „војно“ = „војник“:

Фото: Брана Милосављевић, Приватна архива

Креће се лађа француска у оригиналу Фото: Брана Милосављевић, Приватна архива

Изгнаници

Сиње је мора широко,
Широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
Са пристаништа солунска.

Одлазе моји другови,
Другови српски витези,
У земљу даљну Африку;
Сви носе тугу велику.

Из своје земље прогнани,
По свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
Збогом занавек Србијо!

Па кад се море заљуља,
Махнито силно удара,
Сви моле Светог Николу,
Његову силу на мору!

Многи ће од њих бити плен,
Кад дође швапски сумарен,
Много је Срба пропало
У мору хладном остало.

Шта ли је Србин згрешио?
Богу се увек молио;
Седам се лета борио;
У рову славу славио.

Узалуд чекаш мајко ти,
Да ти се војно жив врати,
Море је сито – мирује;
Јединца твога – милује!

Огромне жртве: Минут тишине би нам трајао две године и 136 дана!

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916-18 године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године.

Један живи и један смрзнути српски војник током повлачења преко албанских планина у зиму 1915/1916 - Фото: Брана Милосављевић, Приватна архива

Један живи и један смрзнути српски војник током повлачења преко албанских планина у зиму 1915/1916 – Фото: Брана Милосављевић, Приватна архива

Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/1915 однела је 360.000 људи.

Када се посматрају подаци са париске Конференције о жртвама Србије, испостави се да, када бисмо одржали минут тишине за сваког грађанина наше земље погинулог/погинулу у Првом светском рату, ћутали бисмо непрекидно 866 дана, односно две године и 136 дана.

Дарко Николић

извор: Блиц

You may also like...

4 Responses

  1. Урош каже:

    Желим овим својим текстом да се скромно придружим „откривању истине “ о песми „Креће се лађа француска“.
    На моју, а надам се и нашу велику радост, у гомили разних верзија песме „Креће се лађа француска“ постављених на YouTube, постоји и једна једина, али права – оригинална верзија песме:
    ИЗГНАНИЦИ (Креће Се Лађа Француска) оригинал
    https://www.youtube.com/watch?v=NBbN7kdc4pI
    Једину оригиналну верзију песме „Креће се лађа француска“ пева Жељко Ш. Самарџић Панонац, у српским , па и руским уметничким и патриотским круговима познат као један од искрених прегалаца и чувара племенитог српског културног наслеђа.
    Жељко Ш. Самарџић Панонац познат је и као комплетан аутор и извођач познатих српских родољубивих и патриотских песама новијег доба: „Суза Косова “ “ Пећка кандила“ “ „Гледам капу ђеда свога „На тамбури жица сија, радосна је Србадија “ „Живело православље “ …

  2. Jelica каже:

    Dalibore, interesantan podatak:
    http://web-tribune.com/iza-kulisa/zabranjena-istorija-srba-srpsku-vojsku-na-albanskoj-golgoti-nije-spasila-francuska-vec-evo-ko

    ZABRANJENA ISTORIJA SRBA: Srpsku vojsku na albanskoj golgoti nije spasila Francuska, već evo ko..
    OBJAVLJENO: 7. SEPTEMBAR 2016. U 21:01 /

    Дели28
    Mila Mihajlović, Srpkinja, istraživač, novinar čuvene italijanske televizije RAI i književnik, slučajno je pronašla dokument Specijalne kancelarije Ministarstva kraljevske mornarice Italije napisan 1917. godine u Milanu, koji baca potpuno novo istorijsko svetlo oko srpske golgote u Albaniji tokom Prvog svetskog rata.
    vojnik- srbija
    Dokument govori i o stvarnoj pomoći takozvanih velikih srpskih prijatelja, Francuske i Engleske srpskoj vojsci u njenom spasavanju od potpunog uništenja prilikom povlačenja iz vrleti albanske golgote.Ovaj dokument, slučano otkriven, ali i očito namerno zaturen – pokazuje i dokazuje da srpsku vojsku nisu spasili Englezi i Francuzi, što je opevano i u čuvenoj pesmi (koja je i danas patriotski srpski hit) „Kreće se lađa Francuska”, već Italijani i brodovi Mornarice Italije, a ne francuske. I, da ima kosmičke pravde, a nema je, pravo ime pesme trebalo bi da bude „Kreće se lađa italijanska”?!
    Krajem novembra 2011. godine akademik dr Dragoljub Živojinović objavio je knjigu „Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front” koja je ozbiljno uzdrmala i našu, a i čitavu evropsku savremenu istoriografiju. Reč je o knjizi koja je svojom autentičnom sadržinom srušila sve dosadašnje teze o našim saveznicima i prijateljima pre i tokom Prvog svetskog rata.

    Knjiga akademika Živojinovića otkrila je sve srpske iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemlju koja je od samog napada Austrougraske na Srbiju 1914. godine, svesrdno radila na uništenju Srba i srpske države.

    Od završetka Prvog svetskog rata, kaže u svojoj knjizi akademik Živojinović, pa sve do današnjih dana, srpski narod je živeo u zabludi nazivajući Engleze svojim saveznicima čak prijateljima.

    Srbi su zarobljenici i drugih zabluda tvrdi akademik, poput one da su nam Francuzi bili jedini pravi prijatelji u Prvom svetskom ratu.

    Ako je po akademiku Dragoljubu Živojinoviću, sto godina je u stranu gurana jedina istina, da nam je Rusija tokom prvog svetskog rata bila jedini prijatelj.

    Zanimljivo je da je ovakvu arhivsku građu akademik Živojinović počeo da otkriva upravo u londonskom arhivu pre trideset i više godina, i to sasvim slučajno, baveći se Vatikanom i Srbima.

    Takođe, treba istaći i činjenicu; akademik Živojinović je prvi otkrio u Londonu tu građu i prvi je saopštio – da je Engleska iako saveznik Srbije, radila protiv interesa srpskog naroda i države…?!

    Rame uz rame akademiku Dragoljubu Živojinoviću tokom 2014. godine stala je književnik i novinar državne Italijanske televizije RAI, Srpkinja, rodom iz Zrenjanina, Mila Mihajlović.

    Ona, kao priređivač reprint izdanja knjige „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ otkriva niz detalja o ponašanju srpskih saveznika Engleske i Francuske tokom prelaska srpske vojske preko Albanije, kao i njeno izvlačenje sa albanske morske obale i prebacivanje na grčko ostrvo Krf.

    Novinar RAI Mila Mihajlović kaže:

    srbi-vojska-vojnici-rat

    – Do podataka o stvarnom ponašanju Engleske i Francuske prema srpskoj državi, vojsci i narodu, tokom Prvog svetskog rata došla sam sasvim slučajno. Listajući po svojoj bogatoj istoriskoj arhivi nabasala sam na dokument Specijalne kancelarije Ministarstva kraljevske mornarice Italije napisan 1917. godine u Milanu. Reč je o zaboravljenom vojnom dokumentu pod nazivom „Za Srpsku vojsku“.Od tada se ovom dokumentu gubi svaki trag, ali i prava istina o izvlačenju srpske vojske iz Albanije koja nikad nije zvanično izašla na svetlost dana. Tragom provere validnosti ovog važnog dokumenta Mila je krenula pre više godina.Obijala je mnoga vrata širom Italije i Srbije tražeći odgovor: Da li neko poseduje ovakav dokument?Svuda – zid ćutanja, ali i potvrda da se radi o potpuno originalnom dokumentu koji je po svom sadržaju jedinstven, i da drugi iste, ili slične sadržine ne postoji, što su joj priznali i u vladi, a i u Mornarici Italije koja je ovaj dokument 1917. godine napisala za potrebe vlade Italije.

    Knjiga „Za Srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ je bogata pisanom i fotografskom arhivskom građom.Ova knjiga konačno rasvetljava mrak koji je sve do sada vladao u srpskoj istoriografiji o pet meseci epopeje srpske vojske tokom prelaska Albanije i evakuacije, najpre u Italiju, a potom na Krf i u Bizertu. Sa ovim dokumentom jednostavno niko nikada nije bio upoznat, pa ni italijanska, a ponajmanje srpska javnost.

    Da bi se nepravda prema istorijskim činjenicama ispravila potrudila se Mila Mihajlović:

    – Dokument ima izuzetnu istorijsku vrednost i značaj za Srbiju, kao jedini postojeći dokument i jedina arhivska građa iz tog perioda. Za Italiju, dokument ima ogroman politički značaj, jer otkriva da je Italija tom prilikom obavila humanitarnu intervenciju nezapamćenih razmera za koju se i danas može reći da je najveća i najsloženija u istoriji. Na kraju, kao potvrda da je Italija dobro odradila posao postoji dokaz:

    Nikola Pašić je 22. februara 1916. Italiji sa Krfa uputio pismo u kojem piše:

    „Po završetku transporta Srba iz Albanije, izražavam najiskreniju zahvalnost Kraljevskoj vladi za momentalnu i efikasnu intervenciju Kraljevske mornarice Italije, kao i za rad svih organa vlasti, hvala što se evakuacija izvršila brzo i na najbolji mogući način.“

    Od 12. decembra 1915. pa do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala blizu 300.000 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika – zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.

    Sa vojskom je evakuisana i srpska vlada, vojni vrh, parlament, inteligencija, velika količina zlata i srebra i gotovog novca, arhive, kralj Petar I Karađorđević i regent Aleksandar.

    Obavljeno je 248 plovidbi i upotrebljeno 350 lađa, čitav posao je obavljen uz ogroman rizik od potapanja brodova od nemačkih podmornica (Sumarena).

    U istoj operaciji, evakuisano je i 6.000 crnogorskih vojnika, dobrovoljaca iz Hercegovine i Boke, i kralj Nikola I Petrović sa porodicom.

    srbi-vojska-vojnici-rat-1

    Kako kaže Mila Mihajlović podvig italijanske mornarice, do sada je ostao skoro nepoznat, a uvek su u prvi plan isticane zasluge Francuske i Engleske, iako je njihovo učešće u operaciji izvlačenja srpske vojske iz Albanije bilo višestruko manje nego što smo mi to isticali tokom poslednjih 100 godina…

    Dokument Mornarice Italije, kaže Mila Mihajlović, otkriva još jedan ključni detalj, srpski vojnici nisu sa obala mora Albanije prebacivani odmah na grčko ostrvo Krf, već su prvo prebačeni u Italiju, pa tek onda na Krf.Gospođa Mihajlović ističe da se 100 godina javnost bavila istorijskim falsifikatima.

    Dokument Mornarice Italije – “Za srpsku vojsku” je veoma bitan, jer ko zna šta bi se dogodilo na mapi Evrope da Italija nije izvukla Srpsku vojsku iz Albanije.Neko je očigledno hteo da sakrije da je posle spasavanja srpske vojske iz Albanije ta ista reorganizovana vojska odlučila ishod Prvog svetskog rata?!Iako su Englezi i Francuzi preuzeli obavezu izvlačenja srpske vojske iz Albanije, oni su zadržali stav, da je srpska vojska izgubljena za sva vremena i da se mrtvacu ne može pomoći tako da im se nije ni žurilo.Srbi su bili osuđeni na propast.Ovaj dokument sve to u potpunosti otkriva.

    Na pitanje: Otkud Italija u čitavoj priči, ako se pouzdano zna da je početkom Prvog svetskog rata Italija bila u savezu sa Nemačkom i Austrougarskom? Mila Mihajlović kaže: Italija je istupila iz tog trojnog pakta u trenutku kad je Austrougarska napala Srbiju i želela je da ostane neutralna. Na molbu Francuza, Engleza i Rusa, Italija se priključila savezu Antanta. Naravno, za to je trebalo da bude teritorijalno nagrađena nakon rata: Dalmacijom, Albanijom, Istrom, grčkim ostrvima Dodekaneza, Antalijom koja je danas u Turskoj, i drugim.

    Rat se završava, saveznici su pobedili zahvaljujući Italiji i Srbiji, Rusija više ne postoji, na sceni su Engleska, Francuska i SAD zemlja koja se prvi put pojavljuje kao važan činilac na međunarodnoj sceni. Ovim zemljama ne odgovara da Italija bude ta koja će biti glavna na Mediteranu. Ove zemlje poništavaju važeći ugovor o savezništvu sa Italijom i faktički Italija – od zemlje pobednice – postaje zemlja gubitnik! Skoro ništa što joj je obećano Italija nije dobila, sem milion mrtvih i sedamsto hiljada invalida.

    Posle svega, tvrdi Mila Mihajlović, trebalo je saveznicima da smisle priču ko je spasao Srpsku vojsku, e tada i onda kreće ona čuvena „Lađa Francuska” koju svi i danas pevamo…Istina, bilo je puno francuskih lađa, ali da voze Srbe sa Krfa za Solun, pa na front! Kad je trebalo spasavati Srbe, bila je, tu i tamo, po neka lađa francuska, ali najveći deo posla oko izvlačenja Srba obavila je Italija i niko drugi.

    Na pitanje: Zašto je ovaj tako važan dokument zaboravljen, Mila Mihajlović kaže:- I tada je vođen medijski rat, a Italija je bila žrtva medijskog rata! I zato je herojski gest Italije, koja je spasla Srbe i Srbiju, po merilima Engleza, pa i Francuza, morao biti zaboravljen, a spasavanje Srba iz Albanije pripisano je u najvećoj meri Francuzima i Englezima, koji verovatno prstom ne bi mrdnuli da im Ruski car Nikolaj nije zapretio da će izaći iz rata, ukoliko ne krenu u spasavanje Srba iz Albanije.Sto godina je o svemu ovome bio izgubljen trag.

    (svedok011.blogspot.rs)

Оставите одговор