МУЗИКА

Мериен у животу човека – Леонард Коен

Једна од најлепших песама канадског певача Леонарда Коена „So Long, Marianne“ одсликава дубоку тугу и велику радост са којима је он истовремено живео. Узрок и те туге и те радости била је Мериен, његова непребољена љубав и непрестана инспирација, жена која му је истовремено улепшала и уништила живот. 
Леонард Коен

фото: Allan Showalter

Од када је у Грчкој 1960. године упознао ову шведску манекенку, Леонард Коен је био опседнут њом до своје смрти. Мериен Ихлен оставила је мужа, преселила се код Коена и, према његовим речима, постала му све у животу: љубавница, жена, мајка, сестра… а пре свега велика инспирација. 

Попут многих љубави и ова је добила карактер несрећне, зато што је после само неколико година Мериен почела да га „исцрпљује, уништава и понаша се одвратно према њему. Психички га је малтретирала и варала…“

Да ли су разлози томе у самом начину настанка овакве љубави или неком другом њеном карактеру, најбоље су знали њени актери. Коен је у песми „So Long, Marianne“ рекао своје виђење њиховог растанка, Мериен о томе није говорила. У делу интервјуа из 1992, године Коен је такође поменуо своја осећања према Мериен:

„Људи се мењају, њихова тела се мењају, али има нешто у љубави што се никад не мења… Мериен, жена из песме „So Long, Marianne“, када чујем њен глас преко телефона, осетим потпуну повезаност иако су нам животи раздвојени“. Осетим да љубав никад не умире и, када постоји осећање довољно јако да изроди песму, онда у том осећању има нешто неуништиво.“

Када је у јулу 2016. године Мериен умрла, Коен се од ње опростио речима „Љубав никад не умире“, а четири и по месеца касније умро је и велики музичар.

Буди ми збогом, Мериен!

Нећеш ли доћи до прозора, моја мала драга?
Желео бих да читам са твог длана
Знаш и сама да сам мислио да сам неки мало циганче
Пре него што си ме повела у твој стан

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Знаш како желим да живимо заједно
Али тераш ме да заборавим на све
Да заборавим да се молим анђелима
А и анђели су заборавили да се моле за нас

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Сад те сретох кад је све прошло, а били смо млади
Стајали смо у зеленом парку
Држала си се ме као да сам распеће
Док смо клечали дубоко у мраку

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Сада ми треба твоја скривена љубав
Хладан сам као да сам нов хладан жилет
Отишла си кад сам ти рекао да сам озбиљан
Да ли си икад помислила колико сам био храбар?

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

Ох, ти си тако лепа девојка
Видех кад си отишла и променила своје име опет
И баш када сам савладао ову целу планину
Да оперем очи на киши

Буди ми збогом, Мериен! Време је да почнемо да
Да се смејемо, и плачемо и плачемо
И да се смејемо о свему опет

превод преузет са (lyricstranslate)

Извори: Леонард Коенlyricstranslate

Песма руске групе Кипелов – Косово поље

На концерту руског рок бенда “Кипелов“, у Москви 2014. године, Валериј Кипелов је први пут отпевао песму “Косово поље“. Текст је написала Маргарита Пушкина, позната руска ауторка за хеви-метал групе.
Кипелов – Косово поље

Кипелов – Косово поље

Валериј Кипелов, легенда руског хард рока, први је вокалиста групе „Арија“ и оснивач групе „Кипелов“. Валериј је православни хришћанин, што се одразило и у његовом стваралаштву. И поред тога што га привлачи хеви метал, ипак су многе његове песме доста лиричне и подсећају на баладе. У том стилу је компонована песма „Косово поље“, коју је Кипелов први пут извео 2014. године. На јесен група „Кипелов” планира да објави нови албум. На њему ће бити и песма „Косово поље”, први пут квалитетно снимљена у студију.

Текст је написала култна руска рок песникиња Маргарита Пушкина. Она каже да је одавно дошла на идеју да напише песму о Косовском боју, али никако није могла да је реализује. „Две или три године су ми се мисли врзмале по глави, бирала сам потребне речи. Импресионирала ме је слика крвавог боја 1389. године између Срба и Турака Османлија. Поред тога, желела сам да причом о далеким временима направим мост између тадашњих догађаја и бомбардовања Југославије 1999. године од стране НАТО-а, као и распарчавања те предивне земље. Светска Историја је велики манипулатор који се поиграва нашом уобразиљом. Све је међусобно повезано све проистиче једно из другог…”, рекла је Пушкина. Речи о националној српској трагедији саставила је, како каже, за само петнаест минута, а инспирацију је пронашла у делима српског фолклора.

Косово поље

Поље моје у бескрај се разлегло,
поље моје, крвљу натопљено.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.

Ја те, света земљо, нећу оставити:
као звезда падалица сијаћу над тобом,
бићу сенка ветра који шуми
над разнетим срцима твојих јунака.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Овде се светло с тамом сукобило,
са силама жигосаним знаком ђавола.
Ту, где су за крст, за земљу нашу пали,
у пролеће црвени макови ће да процветају.
Пашћемо овде за крст, за нашу земљу
и расцветаће се опет црвени макови.

Нека се небо над пољем отвори,
нека нам оно суди како је право.
Ти ми, драга, ниси била суђеница,
буди зато другоме јунаку млада.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Кипелов – Албум 2015.

У програму „Осма нота” на Радио Русији, где је у априлу 2017. године изведена премијера студијске верзије песме, Валериј Кипелов је причао о томе како је настала мелодија, а такође о тексту Маргарите Пушкине:

„Дирнула ме је тема трагедије словенског народа. То је у неку руку био експеримент. Код нас је, наиме, увек све обрнуто: најпре се појави музика, а затим наша песникиња Маргарита Анатолијевна Пушкина пише текст уз ту музику. Сада је најпре написан текст, и он се мени веома допао. Рекао сам да би било добро компоновати музику уз тај текст. Пушкина је била одушевљена том идејом, али је музику почела да компонује са другим аутором. Мени се резултат није много допао, па сам ја компоновао своју верзију”, рекао је Кипелов.

Кипеловљева верзија се свима допала. Стварајући песму рок музичар је био инспирисан народним стваралаштвом, између осталог и козачким песмама.

Онима који су на концертима већ чули „Косово поље” Кипелов саветује да обрате пажњу на нове нијансе. На пример, у снимању песме је учествовао хор, захваљујући чему је композиција, по речима руског рокера, постала „монументалнија”.

Песма је посвећена догађајима из 1389. године, али је сада актуелнија него икада, уверен је Валериј. Он је изразио наду да ће нова песма моћи да уједини Русе у овим сложеним временима.

„Косово поље” је монолог ратника који умире на бојном пољу. Он предвиђа будућа страдања српског народа на Косову, где је и сам он погинуо за своју веру и где ће једнога дана „процветати кроз црвене макове”. У последњој строфи ратник се обраћа својој вољеној: „Нисмо се венчали, вољена. Буди невеста другоме ратнику”. Кипелов каже да је у почетку текст садржао још један фрагмент, у коме монолог поменуте девојке подсећа на плач Јарославне у „Слову о походу Игореву”, али се на крају од њега морало одустати.

 

 

 

Извор: Руска Реч, Српска.ру

Сродни текстови:

Алиса – Небо Словена
Пољаци свим срцем уз браћу Србе: Косово је српско – било и биће
Шведски метал бенд “Сабатон“ опевао херојску одбрану мајора Гавриловића
Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге

Нобел добио Дилана, а Аристотел се запрепастио

Можда сте чули вест да је Нобел добио Дилана. Или је обрнуто… Свеједно. Уствари, вест је да је свеједно.

nobel-prize

Colin MacCormack and Alex Lou Presen

И сам Алфред Нобел је био запрепаштен и шокиран начином на који је свет употребљавао његов изум – динамит и због тога је основао фонд за додељивање награде – како би био запрепаштен начином на који свет додељује његову награду.

„Правда се може наћи једино у машти“ – пророчанске су речи овог шведског научника који је о свом завештању рекао: „Планирам да након смрти за собом оставим мноштво идеја о миру, али сам скептичан да ће то имати некакве резултате.“

Многе од нас који смо одрасли уз Дилана и много га волимо, ова вест је запрепастила, због тога што смо одрастајући уз Дилана повремено имали прилику и нешто да прочитамо.

Можда не може свако да уочи разлику између Ђорђа Балашевића и Васка Попе или између Боре Ђорђевића и Данила Киша, али сам сигуран да Бора и Ђорђе ту разлику знају и никад не би пристали да се сврставају у исту категорију са овим песницима.

Дакле, ко је следећи? Леонард Коен?, Фил Колинс? Стинг? И који ће од светских књижевника следеће године да прихвати награду за књижевност, за коју се сада више не зна да ли је баба или је жаба?

Ни образложење за доделу ове награде није ништа мање шокантно: Секретарка Шведске академије Сара Данијус рекла је да је Дилан добио Нобелову награду за књижевност јер је „створио нове поетске изразе у великој традицији америчке поезије“.

Можда би то са америчком поезијом и прошло без веће реакције да Сара није подбола антику и тако опасно разљутила Аристотела: „Ако погледате далеко у прошлост… открићете Хомера и Сафо. И они су писали поетске текстове који су били намењени изовођењу, и исто је и када се ради о Бобу Дилану. И данас читамо Хомера и Сафо, и уживамо у њиховим делима. Можемо и треба да читамо и њега.“

„Духовитост је дрскост која је стекла образовање“ – Одмах је реаговао чувени антички филозоф и љутито додао: „Најгора форма неједнакости је када покушате неједнаке ствари учинити једнаким.“ Упитан да прокоментарише речи представнице жирија, Аристотел је са жаљењем изјавио „Ниједна изузетна душа није изузета од одређене мешавине лудила.“

Али да се вратимо Дилану и његовом схватању поезије, са становишта рокенрол песника који ствара „нове поетске изразе у великој традицији америчке поезије“.

О поезији Дилан каже:
Аристотел

Аристотел

„О како је кул кад вас називају песником! Али то ми није нимало помогло, није ме нимало усрећило. Хеј, волeо бих и сам да се називам песником, али, нажалост, не могу због свих осталих бедника који деле исту титулу. Ко је на крају био прави песник? Allen Ginsberg? Он је песник. Бити песник не значи нужно да морате исписивати ретке речи на папиру. Знате ли на шта мислим: један од камионџија који полако хода степеништем у мотелу је песник. Говори као песник. Прави песници, старци, смрт, пропадање, људи попут Роберта Фроста који певају о гранама и дрвећу, али то није оно шта нам треба. Allen Ginsberg је једини прави писац којег уважавам. За остале нема пуно поштовања или разумевања. Такво сврставање само би ме довело у исту категорију с људима с којима не желим да будем. Рећи некоме да сам песник, било би чисто заваравање. Гледајте, свиђа ми се пуно људи, али свакако их не сматрам песницима.“

Е, па Дилане, сврстали те међу људе за које немаш пуно поштовања или разумевања, сврстали те међу људе са којима не желиш да будеш, а ти се ниси бунио. Шта ће на то да каже камионџија који полако хода степеништем у мотелу?

А шта је рекао Аристотел? – „Тачно је да је „Немогуће да се све доказује“ али би требало да „Музика има моћ да обликује карактер.“ – „Драг ми је Дилан, али ми је истина дража!“. – закључио је филозоф и вратио се у антички поредак ствари и појава.

Ову доделу можда је најбоље одсликао оштар став шкотског писца Ирвина Велша, аутора „Трејнспотинга“, „Ја сам Диланов фан, али је све ово непромишљена носталгична додела избачена из покварене простате сенилних, фрфљајућих хипија

Сасвим заслужено, Дилан је добитник бројних награда и признања, међу којима су Оскар, Златни Глобус, неколико Греми награда за најбољи музички албум, почасни „Пулицер“, место у Рокенрол холу славних, амерички Орден слободе, француска Легија части… Нобелову награду за књижевност није заслужио, у најмању руку због неколико стотина врхунских књижевника који стварају широм света.

Било како било, текст ћу завршити симболичним речима Боба Дилана о истини и лажи у данашњем свету:

„Сва истина на овом свету је само додата једној великој лажи.“

Далибор Дрекић

  • У прилогу се неке од реакција признатих светских књижевника:
2 1
3 4
5 6

Руска песма о Србији: Родна Србијо, сестро Русије Велике

У тренутку док су српска војска и народ херојски бранили отаџбину од напада аусторугарско-германских хорди 1914. године, потрешен страдањем братског православног народа, руски свештеник К. Образцов написао је песму „Родна Србијо“.
Руски хор

Руски хор (Фото: ЈуТјуб снимак)

Вести о страшном страдању братског православног народа стигле су и до далеке Русије. Потрешен мукама Срба свештеник Обрасцов 1914. године написао је песму “Родна Србијо”.

Много година касније фолклорни композитор Виктор Захарченко компоновао је музику за ову предивну песму. Кубански козачки хор, чији је Виктор Захарченко директор, изводи ову песму на својим наступима.

Виктор је музику компоновао у тренутку када је НАТО бомбардовао Србију и тада је помислио да се и након 100 година скоро све исто дешава.

„Користим прилику да срдачно поздравим српски народ у име Државног кубанског академског козачког хора. Многаја, браћо Срби, многаја вам љет!“

Речи песме Родна Србијо и начин на који је козаци певају, показују љубав два народа и сећају на жртву коју је царска Русија поднела за спас братског српског народа.

Родна Србијо,
сестро Русије Велике
Какав тешки крст
носиш ти на себи!
Под ударом хорде
немилосне и дивље
Ти си искрварила
у мучној борби…
Рођена Србијо,
ми са тобом страдамо
Љубљена сестро,
ми верујемо, као и ти,
И молимо се са тобом,
и тврдо верујемо,
Да Бог ће нам помоћи,
да понесемо своје крстове…
Храбри се, трпи!
Бог је у правди, а не у сили,
И правду свету
опет ће показати Божанство:
Христос беше на крсту, пострадао и био у гробу,
Али тамо је и показао Он
Правде тријумф!

 

Родна Србијо – Кубански козачки хор
(речи: свештеник К. Образцов, музика: В.Захарченко)

 

Снимак песме Родна Србијо  са српским преводом:

 

Извор: Правда

Сродни чланци:

Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге
Највећи светски композитори компоновали су на српске теме
Бела Барток и српска традиционална музика
Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла
Дворжакова “Русалка“ – опера са мотивима из словенскe митологије
Кир Стефан Србин – први познати српски композитор (15. век)
Марш на Дрину – Познате светске изведбе
Чувени француски оперски пјевач 1916. изводи “Боже правде“ на српском језику
Исидор Бајић – Српкиња
Мијатовке Станислава Биничког
Охридска легенда Стевана Христића
Руска песма о Србији: Родна Србијо, сестро Русије Велике

 

Шведски метал бенд “Сабатон“ опевао херојску одбрану мајора Гавриловића

Популарна пауер метал група из Шведске „Сабатон“, објавила је нови албум „The Last Stand“, на којем је друга по реду песма посвећена херојским браниоцима Београда и мајору Драгутину Гавриловићу у Првом светском рату.

Сабатон

Шведска група Сабатон (енгл. Sabaton – метална чизма, део витешког оклопа) основана 1999. године, позната је по ратној тематици у песмама. Главна тема њихових стихова су историјски ратови. Највећи број песама бави се описима битака из Другог светског рата, укључујући и Зимски рат у Финској и Холокауст.

Друга на листи песама најновијег албума „Last Dying Breath“ посвећена је браниоцима Београда у Првом светском рату.

У последње две строфе песме налази се парафразирани говор мајора Драгутина Гавриловића, који је 1915. године дао браниоцима Београда:

„Ваши животи су избрисани. Напред у славу за краља и отаџбину. Одбраните част Београда. Напред у славу да се коначно суочите са судбином.“, гласе последње две строфе.

Sabaton – Last Dying Breath

Украс 1

„Last Dying Breath“

War begun, the Kaiser has come
Day or night, the shells keep falling
Overrun, but never outdone
Street to street, denying defeat

Soldiers of the Serbian army
Keep your heads held high
Overrun, you fall one by one
For Belgrade and the fatherland

Soldiers, heroes, die for your land
Your lives are gone, erased by your command

Until your last dying breath

Overrun, you’re under the gun
Day or night, the shells kept falling
Sound the drum, the Great War has come
Show no fear, the ending is near

A final charge, to face the fire
Falling one by one
Major calls, the white city falls
Belgrade’s streets are stained by blood

In haste, our lives are erased
Forward to glory for king and country

Defend the honour of Belgrade
Forward to glory, to face your fate at last

До последњег даха

Рат је почео, Кајзер је дошао
И дању и ноћу гранате падају
Прегажени, али никад савладани
Од улице до улице, не признају пораз

Војници Српске војске
Стојите усправно!
Прегажени, падате један по један
За Београд и Отаџбину

Војници, јунаци, умрите за своју земљу
Ваших живота више нема,
обрисала их је ваша команда

До вашег последњег даха

Прегажени, под паљбом сте
И дању и ноћу гранате падају
Удрите у бубањ, Велики Рат је дошао
Не показујте страх, крај је близу

Последњи јуриш, у сусрет паљби
Падате један по један
Мајор зове, бели град пада
Београдске улице су натопљене крвљу

У журби, ваши су животи обрисани
Напред у славу за краља и Отаџбину

Одбраните част Београда
Напред у славу, најзад да се са судбином суочите

Украс 1

Извор: Сабатон

Сродни текстови:

Алиса – Небо Словена
Песма руске групе Кипелов – Косово поље
Пољаци свим срцем уз браћу Србе: Косово је српско – било и биће
Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге
Аркона – Мајка Србија

Етно група Траг – Црвен цвете

Етно група „Траг“ је вокално-инструментални састав који његује традиционалну музику Балкана. Групу чини десет чланова: четири женска вокала и шест инструменталиста. Акценат је на традиционалним гласовима и инструментима (фруле, гајде, кавал, тарабуке, тапан), али у саставу су и класични инструменти – гитара и виолина, као и модерни (електронски) – клавир (stage piano) и бас-гитара. На репертоару групе налазе се пјесме из Републике Српске (Босне и Херцеговине), Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, те циганска музика.
Етно група Траг

Етно група Траг

С обзиром на то да „Траг” често и радо наступа у Русији, на репертоар су уврстили и неколико руских пјесама.

Група наступа на многим значајним манифестацијама у БиХ и иностранству. Покушавајући да традиционалну музику отргне од заборава, слиједећи трагове народног предања, група „Траг“ је у народне пјесме удахнула свој лични израз, као и дух нашег времена, оживљавајући их тиме, али и остављајући, суштински непромијењеним и увијек народним, у аманет будућим генерацијама.

текст преузет са званичног сајта вокално-инструменталног састава “Траг“

Црвен цвете

Хеј црвен цвете, прерасла те трава,
Пет годиница нисам тебе брала.
Косово ми пиле крилом сузу крије,
Дадоше те питао ме нико није.

А ја молим те…

Због поноса јунака,
Због славе српског рода,
Због среће девојака,
И Божјег благослова.
Ти недај да ти одем,
Без крста и без Славе,
Ти недај Видовдане
Да име ми нестане.

Цвете мој…

Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле,
Да с небеса сјајну звезду спусти доле.
Да обасја чистом вером сина Христа
Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта.

Да се вратим…

На Паштрик на планину
Да јагањци изјаве,
На Дриму да их појим
Да драгог ми поздраве.
Што мач истине носи
А љубав му је име,
На облаку цркву зида
Да у њој запроси ме
Цвете мој…

Еј, анђели ће црквицу да спусте,
На сред стара Душанова бела града,
Метохија сјајна звездо биће моја
Оче наш нек буде опет воља твоја.

Мoј Божуре,
И живот бих дала,
Кад бих тебе овом руком брала.

 

Деспот – Тамо (где самују вукови)

Деспот је у ствари један дечачки сан који је Аца Селтик уз помоћ пријатеља напокон преточио у јаву. Каже, требало је 20 и кусур година, активно или мање активно се радило десетак, а цела прича са тренутно најактивнијим домаћим метал издавачем Miner Recordings, трајала је око 5 минута.
Албум групе Деспот

Албум групе Деспот

Пријатељи су махом чланови Алогије, гитаристи Мирослав и Срђан Бранковић (одсвирао и бас гитару), клавијатуриста Владимир Ђедовић, док је бубњарске деонице одрадио Милош Мацура (еx-Demoniac). Поред класичне бенд поставе, музика је прошарана и украшена флаутом, виолом, кларинетом, женским и мушким пратећим вокалима, тако да се врло јасно чује призвук српског етно, да не кажем византијског звука, што свакако одваја овај састав од осталих домаћих.

Текстови су већином на енглеском језику, неколико на нашем – “Тамо (где самују вукови)” и “Краљевић и Просјак”, али је тематика готово идентична, православни су и дају нам лекције из историје, коју свакако не требало заборавити. Иако је музика (разуме се) гитарска, прави Ајрон мејдн хејви, на неким песмама лопта је спуштена, а Аца Селтик се показао и као одличан метал певач. (Према: Дарко Живковић)

Деспот – Тамо (Где Самују Вукови)

Тамо где зима је сурова
Тамо где јесен је суморна
Тамо где чудни су ветрови
Тамо су орлови летели

Тамо где царства су падала
Тамо где нада се рађала
Тамо где стари су заспали
слободно небо сањали

Као молитва шири се глас
чекамо спас, славимо Царство Небеско
Као Божји дар носимо крст
славимо мир, чекамо Царство Небеско

Тамо где самују вукови
Тамо где бистри су извори
Тамо где ватра је исконска
Тамо где правда је Божија

Тамо где дрвеће шапуће
векова прошлих легенде
вапај о камен се одбија
Небеска врата отвара

Као молитва шири се глас
чекамо спас, славимо Царство Небеско
Као Божји дар носимо крст
славимо мир, чекамо Царство Небеско

Тамо где гасе се огњишта
Тамо где празна је колевка
Тамо где суви су кондири
Тамо где цветају божури

Деспот су:
Аца Селтик – вокал
Срђан Бранковић – гитара, бас гитара
Мирослав Бранковић – гитара
Бубњеве свирао Милош Мацура
Владимир Ђедовић – клавијатуре
Бојана Милосављевић – бек вокали
Анђела Стефановић – флаута
Гост у споту – Борис Марков
снимљено у студију Парадоџ, 2013.

Алиса – Небо Словена

У Русији је и даље популарна рок група „Алиса”, основана још у СССР-у средином осамдесетих година. Највећу популарност група је имала почетком деведесетих година. Њихова песма Небо Славян компонована је одавно, али је тема песме изван времена. „У нашим венама ври небо Словена” – пева вођа „Алисе” Константин Кинчев.
Алиса - Небо Славян

Алиса – Небо Славян

Према речима Константина Кирчева, песма Небо Славян говори о томе „да смо сви ми исте вере, тј. да смо јединствени у вери, јединствени у љубави према отаџбини, у томе што се поносимо својом земљом и њеном историјом… Јединствени смо у жељи да не скрнавимо оно што је стварано вековима, а оне који скрнаве да у томе спречавамо”.

Небо Словена (Небо Славян)

Киша метеора и бука громова,
невријеме је оседлало коње,
но земљом се разлијеже 
спокој манастира.
Поврх сивих облака су
плаве соколске висине.
Ту, под окриљем неба,
ми смо рођени.
 
Мраз лиже отиске јелена,
Гонећи плијен поваздан,
оштру хладноћу зауздава
ватра по селима.
Мећава, ћерка бијелозубе зиме,
наноси сметове.
Ми смо одгајани овдје,
у оковима снијега.
 
Ми смо осјетили гњев хорди,
Ми смо угњетавани
јармом невјерника,
али у нашим венама
ври небо Словена!
И од обала Чудског језера
до ледене Колиме
земља је која припада нама!
То је све што смо!
 
Они су ковали сјекире иза брда
да сијеку наше главе,
али из оклопа ланаца
проговара руска ријеч!
Од степа до звијезда
Уздиже се бијела војска!
Ми ћемо умријети овдје,
на родној земљи.

 

Превод: Сања Бајић

Сродни текстови:

Песма руске групе Кипелов – Косово поље
Пољаци свим срцем уз браћу Србе: Косово је српско – било и биће
Шведски метал бенд “Сабатон“ опевао херојску одбрану мајора Гавриловића
Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге

Јозеф Хајдн је компоновао уназад

Аутор немачке химне и најбогатијег опуса у историји компоновања, утемељивач симфоније, отац гудачког квартета, учитељ Ј. С. Баха, а пре свега самоук. Према сопственим речима, „био је присиљен да постане оригиналан” и, наравно компоновао унатрашке…
Јозеф Хајдн

Јозеф Хајдн

Ово је прича о маргинализованом генију, чија је несрећа што није умро нити млад, нити глув. Аустријски композитор Јозеф Хајдн (1732-1809) аутор је једног од најбогатијих опуса у историји компоновања „утемељивач симфоније” и „отац гудачког квартета”

Био је самоук, развијао се самостално, „одсечен од света“, због чега је волео да каже како је био „присиљен да постане оригиналан“

Хајдн је био најстарији од бечке тројке класика За њих се говорило да је Хајдн стварао правила класичне музике, Моцарт им се покоравао, а Бетовен их кршио.

Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштату и Естерхазиу као диригент дворске музике кнезова Естерхази, док је након 1790. већином боравио у Бечу.

Једна од бројних последица његове оригиналности јесте и необично компоновање унатрашке. Наиме, када се поједине ставке музичког дела удвоје толико симетрично да друга половина дела представља обрнуто кретање прве, реч је о музичком палиндрому или о форми свода. Таква појава у музици се назива законом крабе (енгл. crab canon) или законом огледала (енгл. mirror canon) због тога што је једна линија мелодије временски обрнута и одељена од друге тако да представља палиндром (нпр. FABACEAE <=> EAECABAF)

Управо је такав је случај са „Алегром“, његове симфоније бр. 47 у Г-дуру „Minuetto al Roverso“ из 1777. године, познате и под називом „Das Palindrom“. Њен трећи став, минует и трио, који двапут иде напред и назад, а затим се враћа на почетак је музички палиндром.

Променама у звуку истакнута је оштра симетрија обрнутих реприза

Надахнут овом Хајдновом Симфонијом бр. 47. и клавирском сонатом бр. 26, британски композитор Роберт Симпсон (1921-1997) написао је 1982. године „Гудачки квартет бр. 9“ који садржи 32 палиндромне варијације и фугу. Симсон је и иначе много дела искомпоновао у форми палиндрома или засновану на палиндромним темама („Симфонија бр. 2“; „Гудачки квартет бр. 1“…).

Дела са структуром палиндрома нису реткост. Компоновали су многи композитори: Ј. С. Бах, В. А. Моцарт, Жиљем де Машу, Пол Хајндмит, Арнолд Шојнберг, Албан Берг, Антон Веберн, Џорџ Крамб, Оливије Месјен, Бела Барток, Роналд Бинџ, Констан Ламбер, Игор Стравински, Л. Шлезингер, Пол Вецгер, Луиђи Делапикола, Џејмс Тинеј, Стив Рејч, Анри Дитије, Чарлс К. Кнокс…

Хајдн је умро маја 1809. године. „Разведрите се, децо, сасвим се добро осећам”, биле су његове последње речи. Сахрањен је у црквеном дворишту недалеко од куће у којој је живео.

Јозеф Хајдн

„Minuetto al roverso“ Хајднове симфоније бр. 47 у Г-дуру

Далибор Дрекић

Повезани чланци:

Класична музика унапред и уназад

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Винчанска молитва 432 Hz

„…Још је Јован Цвијић говорио о динарском типу човека, типу који насељава највећи део Балкана. Модерна генетика потврдила је ову Цвијићеву тврдњу и дала прецизну карту пространства које насељава динарски тип човека. Генетиком је утврђено и да је динарски тип човека аутохтони становник Балкана још од праисторије, да су његови корени у Винчи, Старчеву и Лепенском виру, као и да је Динарски тип човека одговоран за настанак свега онога што данас називамо индоевропским.
Виртуелна Винча

Виртуелна Винча

Сва та збрка са егзактном генетиком почела је пре десетак година, наравно на универзитету у Окфорду, а не код нас. Ми смо се увек задњи бавили собом, тек пошто се сви остали нама позабаве.

Наша преписивачка школа бави се бесконачним умножавањем одавно написаних реферата, зато што наше научне институције предводе они који бране дипломе и позиције, а не науку и истину…

Срећа је хтела да се на челу харвардског генетичког тима нађе професор Анатолиј Кљосов, Рус који је понешто знао о историјским нелогичностима, али је као научник имао поверења у званичне верзије.

Ово генетичко истраживање потврдило је Динарца и коначно објаснило енигму због чега је код Срба једна од најраспрострањенијих легенди „У цара Трајана козје уши“, иако историја каже да су се Срби однекуд доселили много векова после „цара Трајана“ (53-117 нове ере). Генетика је, ето, коначно објаснила и због чега Руси у својим уџбеницима историје уче да им је порекло у Подунављу, одакле су се доселили на север…“

Винчанска молитва

Било како било тим људи покушао је да на интересантан начин дирне у ген тог динарског човека – аутентичном музиком ових простора од 432 Hz. Ево шта они о томе кажу:

Сусрет представника Расена са Анотолијем Кљосовим приликом мећународна научна конференцији „Ка изворишту културе и науке“ 2012. године

„Винчанска молитва је креирана да буди кодове са ових поднебља као и да активира исконску радост живота. Музика компонована на питагорејских 432 Hz подстиче благотворну исцељујућу енергију и буди креативне животне снаге које свако биће поседује у себи. На микроплану, ови фреквенцијски распони хармонизују енергетске структуре ћелија и везе између њих. На макроплану оне хармонизују односе међу људима, као и повезаност са природним планетарним токовима.

Глинене таблице – Тартарија

Поштујући древна знања, креирали смо ову композицију у жељи да се кроз музику придружимо овом времену буђења из зачараног сна, када поново спознајемо своју праву природу, присећајући се величанствености потенцијала које људско биће у себи носи.“

Винчанска молитва

Сила Божја сад
у нама љубав буди
Ново доба, радост цвета,
мудрост људи
Благослови Боже
наше небеске душе
Сила небеска спаја душе
у Божје наручје…

Музика: Татјана Карајанов и Бранислав Мицић
Вокал: Татјана Карајанов
Аранжман и продукција: Бранислав Мицић
Кавал и фрула: Небојша Бурић

Преостало је још само представљање једног значајног пројекта, под називом Виртуелна Винча, чији се садржај уклапа и уз ову лепу песму и уз магловите историјске путоказе:

Виртуелна Винча

Далибор Дрекић

Класична музика унапред и уназад

О палиндромној форми у музици говори се у случају када се поједине ставке музичког дела удвоје толико симетрично да друга половина дела представља обрнуто кретање прве. Начин грађења музичког комада заснован на понављању одломака обрнутим редоследом, тако да укупна форма буде симетрична назива се форма свода. (Arch form). Музички се палиндроми појављују како у класичној музици тако и у џезу, року, панку, хејви-металу и другим врстама популарне музике.

Класична музика  – Закон по којем је једна линија мелодије временски обрнута и одељена од друге тако да представља палиндром (нпр. FABACEAE EAECABAF)у класичној музици назива се законом крабе (енгл. crab canon) или законом огледала (енгл. mirror canon).

Великани су компоновали палиндроме

Познат је пример из дела „Музичка жртва“ („Musikalisches Opfer“) BWV 1079, Ј. С. Баха (1685-1750) из 1747. г. чији је канон „Quaerendo invenietis“ комбинација ретрогресије и инверзије.

Палиндром је нпр. симфонија где је променама у звуку истакнута оштра симетрија обрнутих реприза, као што је случај са „Алегром“, симфоније бр. 47 у Г-дуру „Minuetto al Roverso“ из 1777. године, аустријског композитора Јозефа Хајдна (Joseph Haydn, 1732-1809), познате и под називом „DasPalindrom“. Њен трећи став, минует и трио, који двапут иде напред и назад, а затим се враћа на почетак је музички палиндром.

Слична поставка је у уводу и завршетку дела „Игра тонова“ („Ludus tonalis“, 1942.) немачког композитора и виолинисте Пола Хиндемита (Paul Hindemith, 1895–1963) и у троструким формама увода у неким делима аустријског композитора Арнолда Шојнберга (Arnold Schoenberg, 1874-1951). Хајндмитова кратка дванаестоминутна палиндромна опера „Тамо и назад“ („Hin und zurück“, 1927.) пародира разне сценске стереотипе. Њена радња се развија од идиличне атмосфере до трагичног убиства, а затим се у причу укључује непознати мудрац који радњу усмерава у супротни ток, завршавајући је почетном идилом.

Форму палиндрома имају „Spiegelkanon“ у Г-дуру и „Scherzo-Duetto di Mozart“ В. А. Моцарта (Wolfgang Amadeus Mozart, 1756-1791), у којем други виолиниста изводи композицију првога у обрнутом смеру.

Британски композитор Роберт Симпсон (Robert (Wilfred Levick) Simpson, 1921-1997) компоновао је музику у форми палиндрома или засновану на палиндромним темама („Симфонија бр. 2“; „Гудачки квартет бр. 1“ из 1951-1952…). Његов „Гудачки квартет бр. 9“ из 1982. године садржи 32 палиндромне варијације и фугу на тему палиндрома у минуету Хајднове Симфоније бр. 47. и клавирске сонате бр. 26

Музичко дело Јосифа Шлезингера из 1869. Један од сачуваних сегмената: Из библиотечког фонда Факултета музичких уметности

Музика аустријског композитора Антона Веберна (Anton Webern, 1883-1945) често је прожета палиндромима, јер је Веберн био опседнут хоризонталном и вертикалном симетријом у музици. Један од најбољих примера хоризонталне или линеарне симетрије у Веберновој музици је први израз другог става „Симфоније опус 21“, а најбољи пример вертикалне симетрије је други став опуса 27 „клавирских варијација“ где је Веберн распоредио сваки делић свог дванаестотонског комада око централног дела А4. Од њега, сваки следећи на доле додани интервал је поновљен тачно у супротном правцу.

Амерички композитор Џорџ Крамб (George Crumb, 1929.) користио је музички палиндром у својој четвртој књизи Мадригала (1969.) при сликовитом опису поеме „¿Porque nací?“ Фредрика Гарсије Лорке.

Француски композитор Оливије Месјен (Olivier Messiaen, 1908-1992) компоновао је дела у палиндромном ритму, који је сам називао „неретроградабилни ритам“. Месјен је помоћу разних пермутација своју музику враћао на полазну тачку.

Британски композитор Роналд Бинџ (Ronald Binge, 1910-1979) је компоновао клавирски комад „Vice Versa“ („Обрнут начин“) који не само што је палиндром када се чита водоравно, него је то и при окомитом читању. Дакле реч је о својеврсном музичком магичном квадрату који се једнако чита како год да се окрене, чак и када се чита у огледалу.

Први став свог балета „Хороскоп“ („Horoscope“, 1936) заснованог на астролошким мотивима британски композитор Констан Ламбер (Leonard Constant Lambert) назвао је палиндромни прелудијум („PalindromicPrelude“), јер му је то наводно наложио дух покојног Бернарда ван Дирена (Bernard van Dieren). Овај став може да се изводи двосмерно.

Интерлудијум опере „Лулу“ (Lulu, 1935.) аустријског композитора Албана Берга (Alban Maria Johannes Berg, 1885-1935) истиче се својом палиндромном структуром. И цела опера конструисана на принципу одраза у огледалу: популарности Лулу у првом чину супротстављена је беда у којој живи током трећег чина, што је наглашено помоћу њених мужева које у оба чина изводе исти певачи.

Задња композиција дела „Сова и мачка“ („TheOwl and thePussy Cat“, 1966.) руског композитора Игора Стравинског (Игорь Фёдорович Стравинский, 1882-1971) такође је палиндром.

И многи други одломци и делови музичких комада разних композитора су палиндроми засновани на понављању обрнутим редом, укључујући дела:

Л. Шлезингера (L. Schlesinger: „Scherzo für Klavier“, Presto, A-dur),

Пола Вецгера (Paul Wetzger: „Zwei musikalische Scherze“, Opus 32.),

– италијанског композитора Луиђија Делапиколе (Luigi Dallapiccola, 1904-1975: „Andantino amoroso e contrapunctus tertius, Canon cancrizans“),

Луиђи Делапикола „Andantino amoroso e contrapunctus tertius (Canon cancrizans)“

– америчког композитора и теоретичара музике Џејмса Тинеја (James Tenney, 1934-2006),

– мађарског композитора и пијанисте Беле Бартока (Béla Viktor János Bartók, 1881-1945, „String Quartet“, бр. 5″, из 1934. године),

– енглеског композитора Стива Рејча (Steve Reich, 1936.),

– средњовековног француског песника и композитора Жиљема де Машуа (Guillaume de Machaut, 1300-1377),

– француског композитора Анрија Дитијеа (Henri Dutilleux, 1916.),

– америчког композитора Чарлса К. Кнокса (Charles C. Knox, 1929.) итд.

Далибор Дрекић

Повезани чланци:

Јозеф Хајдн је компоновао уназад
Музика сунчевог система – Данијел Стар-Тембор

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.