ЗАНИМЉИВОСТИ

Цртани филмови некад и сад

Цртани филмови који се најчешће емитују на ТВ каналима и које дјеца највише прате најчешће долазе из других земаља широм свијета и пуни су насиља, магије и туча, док су некад цртаћи указивали на неке од највећих људских вриједности. Указивали су на доброту, поштење, на то да треба да будемо добри.

Програм за децу ТВ Београд 1

Дјеца велики дио свог слободног времена, свакако, проводе уз масовне медије. Један од њих је и телевизија, путем које дјеца гледају цртане филмове, серије, квизове, наградне игре, итд. Када говоримо о дјечијем програму, телевизијских станицa, васпитно-образовни садржаји, кроз исти, су мало заступљени. Конкретно, цртани филмови који се најчешће емитују на ТВ каналима и које деца највише прате најчешће долазе из других земаља широм свијета и пуни су насиља, магије и туча, док су некад цртаћи указивали на неке од највећих људских вриједности. Указивали су на доброту, поштење, на то да треба да будемо добри.

Теме којима се бави дјечији програм требале би бити забавне, поучне, да шаљу поруку, те квалитетно структуриране.

Разлика између емисија и цртаних филмова за дјецу, некада и сад

Одавно су са телевизијског програма избачени цртани филмови попут Пчелице Маје, Корни корњаче, Еустахија Брзића, Балтазара, Штрумфова, витеза Које, Душка Дугоушка, и многи други цртани ликови који су годинама забављали дјецу и указивали им, у мањој или већој мјери, како треба да се понашају и да је лијепо бити лијепо васпитан. Замијенили су их насилни цртани филмови са грубим звуковима и агресивним бојама. Данас дјеца често гледају филмове као што су: НИНЏА КОРЊАЧЕ, ПОКЕМОНИ, ТРАНСФОРМЕРИ и сл. Константним гледањем ових и њима сличних цртаних филмова, у којима су доминантне промјене ритма радње, бучна музичка позадина, код неке дјеце може изазвати физички и емоционални напад. Стога дјеци предшколског узраста није пожељно приказивати такве цртане филмове због редукованих васпитних вриједности и порука које носе.

Свети Сава – Цртани филм

Данашњи клинци немају стрпљења да одгледају ни једну епизоду вицкастог серијала који је управо кроз борбу малих, али бројнијих Штрумфова и великог Гаргамела учио све о борби добра и зла и о другарству као начину да правда побиједи.

Цртани филмови који се сада емитују пуни су насиља или чудних живота јунака, а праве поенте нема. Томе у прилог иде и примјер Штрумфова, као измишљених бића у измишљеној земљи, која себе ни у једном моменту не називају људима, јер то и нису, а свака епизода носила је са собом неку поуку. Данас имамо Винкс виле и Брац лутке. Дјевојчице које се претварају, лете и чине чуда, односно пате за најновијим хаљинама и шминкама. У пјесми пјевају „буди и ти као и ми, једна од нас“. И док машта иде у супротном смјеру према тотално нереалном свијету, дјевојчице се играју вила када изађу у парк. Оне се толико уживе у причу да су у стању да се добро посвађају, па чак и извријеђају једна другу борећи се да баш једна од њих добије титулу најбоље и најљепше виле.

Стога треба повести рачуна и добро размислити какви се садржаји приказују деци и на који начин то деца схватају и куда их то води. Не мора да значи да је све што је новије и модерније увијек и боље, поучније и љепше. Зато ако могу да се репризирају старије серије, зашто не би могли и старији цртићи!

Како се одражава гледање таквих садржаја, конкретно цртаних филмова, на дјецу

– У предшколском периоду управо по принципу имитације и идентификације, дјеца реагују на начин на који су потакнута. Захваљујући медијима, а посебно у цртићима насиље је често представљено као ефикасан и једино прихватљив начин за рјешавање проблема. Насиљем се користе „добри“ и „лоши“ јунаци. „Добри јунаци“ бивају награђени за своље насиље, док „лоши“ јунаци често одговарају за своје насиље. Такви садржаји могу код дјеце изазвати страх, агресију, пасивност како интелектуалну тако и физичку, психичку, социјалну и духовну, које ће се рефлектовати у оквирима емоционалне кризе и довести до рушења етичких принципа, заправо, не развијају оптимално емоцијалну интелигенцију ни самопоуздање. Затим, могу негативно утицати на развој маште и критичког размишљања. Негативне поруке цртаних филмова дјетету се могу рефлектовати и кроз снове, прехрану, а код дјеце која проводе пред телевизором дуже вријеме, може се забиљежити повећана склоност повредама и депресији.

Мали принц

Мали принц; фото снимак рекламе

Иако су медији тек на трећем мјесту као извори учења насиља, иза породице и друштвеног окружења, њихов утицај на формирање ставова код дјеце није нимало безначајан. Од најранијег узраста изложени су дјеловању медијског насиља које усмјерава њихову моћ здравог просуђивања.

Телевизија доминира животом дјеце како у урбаним тако и сеоским срединама, те је постала снажан фактор социјализације.

Агресивни медијски јунаци су узори дјеци широм свијета. У интеракцији с агресивним цртићем дјеца преузимају одређене моделе понашања. Иницијатори у игри и комуникацији код дјеце постају разноразни ратници и јунаци чији модели понашања су агресивни и насилни, те не морају бити нужно позитивни.

Ти јунаци постају и иницијатори потрошачког менталитета који се намеће дјеци кроз играчке, сликовнице или прехрамбене артикле. Обзиром на претходно, питамо се који су то позитивни ефекти који утичу на повећање знања, способности, вјештина и етичности код дјеце.

Наиме, цртани филмови просоцијалног садржаја који храбре на помагање и сарадњу могу повећати фреквенцију алтруистичких и пожељних понашања (на свим узрастима).

– Сви медији би требали заједно са стручњацима подизати јавну свијест, потицати интревенцје и активности у области промоције и заштите менталног здравља, едукација, третмана кроз игру, укључујући родитеље и старије чланове породице у активности са дјецом. Медији би требали максимално подржавати све активности у том правцу, емитовати спотове и поруке, организовати округле столове и јавне трибине, промовисати и указивати на насиље путем медија.

Тишина штити извршиоца. Сваку изјаву која оправдава насиље треба аргументовано побити, у супротном медији учествују у стварању јавног мишљења које толерише насиље и сматра га неважним.

Припремила: Маријана Зрнић, педагог

Извор: Центар за предшколско васпитање и образовање Бањалука

Србија захваљујући Тесли прва на Балкану почела производити струју

Србија је међу првим земљама у Европи почела да производи струју, на шта указује и чињеница да у нашој земљи постоји пет малих хидроелектрана старих више од 100 година (ХЕ „Под градом“, „Гамзиград“, „Вучје“, „Моравица“, „Света Петка“). У Србији је само четири године након изградње прве хидроелектране на Нијагариним водопадима изграђена прва хидроцентрала на реци Ђетињи у Ужицу, по принципима истакнутог српског научника Николе Тесле
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D1%85%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D0%B4_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC.jpg

Хидроелектрана ‘Под градом“на реци Ђетињи у Ужицу: фото: Википедија (обрада: Расен)

Прва хидроелектрана у Србији је била пуштена 2. августа 1900. године и то са Теслиним системом трофазних струја, електроцентрала „Под градом“ у Ужицу на Ђетињи. Заустављена 1970, па поново покренута 2000. и ради и данас.

Исте 1900. године покренута је Хидроелектрична централа на реци Градац. Друга хидроцентрала је пуштена на речици Вучјанка у Вучју 1903. године. Ради и данас. За ове две и још многе хидроцентрале саграђене пре Првог светског рата у Србији заслужан је Ђорђе Станојевић. 

Следећа хидроцентрала била је „Света Петка“ на Нишави из 1908. године и потом „Гамзиград“ на Црном Тимоку близу Зајечара из 1909. године. Обе електране су у оперативном стању и још увек раде.

Иако је Тесла у Београду провео само један дан, захваљујући пријатељству са физичарем и астрономом Ђорђем Станојевићем и тај један дан био је кључни тренутак за електрификацију и развој Србије. Одушевљен Теслиним изумима и вођен њима, Станојевић је електрифицирао Србију и 1900. године по Теслиним принципима изградио прву хидроцентралу у Србији названу „Под градом“ у Ужицу.

Ђорђе Станојевић, професор Велике школе у Београду, водећи стручњак међу тадашњим српским физичарима, осмислио је овај објекат, смештен испод ужичког Старог града, да би помогао оснивачима прве ужичке ткачнице којој је недостајао јефтин и сигуран енергетски извор. О томе колики је значај тада придаван ужичкој централи, говори то што је камен темељац за њу поставио лично краљ Србије Александар Обреновић.

Њена градња била је тешка и скупа, а машине су набављене у фирми Сименс Халске у Бечу. Када је централа на Илиндан 1900. завршена био је то празник за житеље мале вароши и почетак једног новог доба, које ће бити обележено свеопштом применом електричне енергије.

Пуних седам деценија електрана на Ђетињи производила је струју и њеним благодетима даровала Ужичане. Када је прављена железничка пруга Београд-Бар затрпан је њен јаз и тада је престало њено коришћење. Нове технологије потиснуле су у други план вредну старицу са Ђетиње.

Ипак, за прославу стогодишњице од њене изградње стара централа је потпуно обновљена и на Илиндан 2000. године опет оспособљена за рад. Старе Сименсове машине поново производе струју, а производња у овој електрани довољна је да ради целокупна јавна расвета у Ужицу. Истовремено, овде је сада и Музеј технике који је права атракција за многе посетиоце.

Извори: Ђорђе М. Станојевић – Електрична индустрија у Србији, 1901. Википедија, Вечерње новости, Ужице.нет, PCpress

Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања

Од времена када су се појавиле у трећој четвртини 19. века, па до данашњих издања, разгледнице – „илустроване поштанске карте“ – представљају веома распрострањен визуелни материјал, и чине значајан део визуелне културе модерног доба. Оне припадају корпусу нових визуелних медија који су се појавили током 19. века.
Београд, Разгледница

Поздрав из Београда (Панорама града, Железничка станица, Народно позориште), Београд, 1898. Издање Књижаре Велимира Валожића, Цртеж: Владислав Тителбах, Хромолитографија, Музеј примењене уметности, инв. бр. 23467

Настанак разгледница у нашој средини практично кореспондира с појавом филма, док им је велика претходница и основа у 19. веку била фотографија.

Прва права разгледница на свету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.

Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа „Змај “ у Бечу 1871. године

Раздобље 1895–1914. обухвата појаву и продукцију разгледница у првом периоду њиховог постојања у Краљевини Србији, односно време њиховог настанка, развоја и широког распростирања. Прва серија разгледница у Србији, у издању београдске књижаре Велимира Валожића, појавила се 1895. године, а ускоро су је пратиле бројне серије овог и других издавача.

Издавање илустрованих дописница, односно разгледница, почело је приватном иницијативом и није везано за одлуке званичних органа. Већ 1896. године, разгледнице су у целој Србији постале веома популарне, а следеће године донет је „Правилник за израду дописних карата од стране приватних лица”. У почетку је предња страна разгледнице била намењена и за илустрацију и за саопштење, а реверсна само за адресу, да би од 1906. године и слика заузела целу аверсну страну.

This slideshow requires JavaScript.

Између два рата

Данашњег посматрача помало изненади често коришћење француског језика између два рата, уместо толико популарног енглеског, али то је била уобичајена појава после Првог светског рата.

Новонастала Југославија под Карађорђевићема била је интересна сфера француског капитала и утицаја, а овај језик је дуго пре тога словио за дипломатски, пре него што је англосаксонски глобализам коначно освојио планету.

Старе разгледнице биле су дело најбољих фотографа, а после снимања уследио би део који је био познат као врло деликатан занатски посао, а то је додавање колорних површина. Снимку је требало пажљиво додати боју, и то, ако је икако могуће, верно као што је било у стварности.

Омиљени кадрови београдских варошких сниматеља била су здање Старог двора, Улица краља Милана, кадрови са Београдске тврђаве, Теразије, Улица кнеза Милоша, као и Железничка станица и зграда Поште поред ње. Плато испред станице звао се Вилзонов трг, али то није спречило савезнике да на њега баце смртоносни товар током ускршњег бомбардовања 1944. године, па су драгоцене фасаде жестоко оштећене и зграда је после добила други, соцреалистички облик.

Разгледнице омогућавају проучавање урбаног развоја града, праћење промена изгледа његових делова, уличних фронтова, претварања појединих амбијенталних целина друге половине 19. века у структуре савременог града, односно омогућавају проучавање историје архитектуре града.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Razglednica.jpg

Краљ Александар и краљица Драга Обреновић: фото: Википедија

Извори: Музеј Примењене УметностиИсторијски Музеј СрбијеБКТВ

Сродни чланци:

Настанак фотографије – Српско културно чудо 19. века
Како је код Срба испраћен настанак фотографије 1839. године
Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“
Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Србија на Светској изложби у Паризу 1900. године

Првих година након добијања независности 1878. године, Србија је склопила трговинске споразуме са свим најразвијенијим државама Европе. Убрзо потом, Србија добија позив да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године. Схвативши да је то значајна прилика да се склопе пословни контакти и свету прикажу српски производи, формиран је одбор за париску изложбу, који је окупио истакнуте професоре и стручњаке из разних области. Све новине су објавиле позив одбора да се се сви грађани који имају неки свој вредан производ, пријаве за учешће.
Изложба у Паризу 1900.

Изложба у Паризу 1900.

Србија је у Паризу наступила са разним производима (вино, храна, тканине, минерали). Успех српских излагача био је велики. Освојено је 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља. Међу награђенима је било и пуно произвођача вина.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mihailo_Petrovi%C4%87_Alas,_portrait_by_Uro%C5%A1_Predi%C4%87.jpg

Михаило Петровић Алас (Урош Предић); фото: Википедија

Једну од златних плакета Србија је добила за рачунар који је конструисао Михајло Петровић Алас. Био је то аналогни рачунар за решавање диференцијалних једначина на принципу кретања течности, ПРВИ ОВОГ ТИПА У СВЕТУ!

О првом рачунару на свету више можете прочитати у нашем тексту:  Србин који је изумео први рачунар и сматра се претечом информатике и кибернетике

Светске изложбе су увек биле велика прилика да се нације прикажу и представе на светском нивоу. Тако су и за Србију павиљони имали карактер националне презентације на међународној сцени, што је највидније долазило до изражаја кроз архитектуру.

Србија је добила истакнуту локацију поред реке Сене у близини Алма моста и представила се павиљоном који изгледа попут цркве, у српско-византијском стилу (скоро да изгледа као црква Светог Марка у Београду). Главни архитекта овог пројекта био је Милан Капетановић из Београда, у сарадњи са архитектом Милорадом Рувидићем. То је идејно био скуп националних митова, приказ предотоманске узвишености, путовање у прошлост. Изгледао је као средњовековни српски православни манастир који идеализује слику прошлости.

Палата површине од 550 м², за Србију, са само 2 милиона становника у то време, представљала је веома значајно место. Унутрашњост павиљона је била изузетно занимљива и богато попуњена.

У Београду су прикупљене најлепше народне ношње из свих крајева Старе Србије и ништа није било богатије и лепше од те светле одеће украшене везом, уз додатак бројног накита. Уметнички израђене лутке су биле обучене у ове ношње и све то је представљало један етнографски музеј који је пленио лепотом и раскоши народног рукодеља.

Србија се у Паризу 1900. године појавила у свом разноврсном и живописном издању на чему су јој могли позавидети многи народи Европе. 

Српски павиљон, Париз

Изложба у Паризу 1900.

Приредио: Расен

Сродне објаве:
Србин који је изумео први рачунар и сматра се претечом информатике и кибернетике

Учитељ својим “библиомобилом“ доноси радост деци у забаченим селима

Пензионисани италијански учитељ Антонио Ла Кава своју љубав према књизи и читању наставио је да шири и након 42 године рада са децом. Од старе веспе направио је покретну библиотеку која садржи око 1.200 књига, и од 2003. године обилази забачена италијанска села.
Библиомобил

Библиомобил

Сваке недеље, он пређе 500 километара сиромашне области Басиликата на југу Италије. Када деца зачују звук сирене која најављује долазак “Библиомобила” сјате се око Антониа са радошћу какву обично испољавају због камиона са сладоледом.

Како објашњава Ла Кава, искуство из образовног система уверило га је да постоји бољи начин да се деца науче да воле књиге. “Незаинтересованост за читање обично почиње у школама где се деца уводе у свет књига са недовољно љубави. Читање треба да буде уживање а не дужност.”

Антонио своју мисију спроводи без икакве надокнаде, из жеље да малишанима у забаченим крајевима пружи прилику да заволе читање.

Извор: detinjarije

Мандала – Музика сунчевог система

Амерички композитор и текстописац Данијел Стар-Тембор (Daniel Starr-Tambor) направио 2013. године је једну веома интересантну астрономску композицију. Свакој планети сунчевог система доделио је једну ноту и убрзао орбиталне периоде планета. На тај начин две секунде представљају трајање Земаљске године, а нота се одсвира за сваку орбиту.
https://pixabay.com/illustrations/space-stars-human-old-time-clock-6070636/

Космос; фото: pixabay

Ово није било каква композиција; она до краја постаје музички палиндром тј. може се одсвирати исто и унапред и уназад, наравно ако живите довољно дуго да дочекате крај дела. Са више од 6.2 × 1064 ноте, ово дело, названо Мандала, најдужи је музички палиндром који данас постоји.

При оволиком убрзању кретања Сунчевог система, Данијел Стар-Тембор процењује да би се композиција наставила без понављања преко 5.3225 × 1056 година.

Током XVI века, композитори попут Ј. С. Баха стварали су музичке палиндроме (најчешће да би се правили важни!). Данијел Стар-Тембор је у част славног композитора, за почетак своје композиције узео прецизан положај Сунчевог система у часу Баховог рођења (виђен из перспективе Сунца које гледа у сазвежђе Ваге), „па свака нота бележи његов рођендан на свакој планети.“

Послушајте Мандалу:

 

Извор – Астрономски магазин

Повезани чланци

Јозеф Хајдн је компоновао уназад
Музички палиндром или музика у оба смера

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Марш на Дрину – Познате светске изведбе

Српска корачница, марш „На Дрину“ једна је од најпознатијих и најизвођенијих српских песама у свету – од настанка, када су је изводиле све савезничке армије, до данас, доживела је извођења многих познатих домаћих и светских музичара.

МузикаМарш на Дрину компоновао је 1914. у Ваљеву Станислав Бинички (1872-1942), српски композитор, диригент и педагог, посветивши је првој великој победи српске војске на Церу из августа 1914, а према неким подацима и погинулом команданту Гвозденог пука Миливоју Стојановићу. Станислав Бинички је уједно био и оснивач првог београдског војног оркестра и аутор музике краљеве гарде.

Песма је постала симбол српског јунаштва и победа у Првом светском рату и као таква извођена је на фронтовима и широм Европе, где су је путем турнеје српске војне музике по Француској преузимали и интерпретирали оркестри савезничких војски.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Stanislav_Bini%C4%8Dki.jpg

Станислав Бинички; фото: Википедија (обрада: Расен)

Према писању Димитирја Ђорђевића, војног музичара и ученика Биничког, марш је компонован „када је Комбиновани пук, под командом пуковника Стојановића у храбром налету преко Дрине протерао надмоћнију аустроугарску војску. Марш је Бинички посветио том пуку и његовом команданту.“

Приликом марширања у ослобођени Ниш 1918. године, Дринска дивизија праћена је звуковима „Марша на Дрину“.

Композиција је изазвала велику пажњу приликом доделе Нобелове награде Иви Андрићу, који ју је представио у најлепшем светлу. Многи светски издавачи учинили су да композиција доживи бројне обраде и аранжмане, а њена популарност добије светске размере.

Текст „Марш на Дрину“ написан је 1964.

Године 1964. српски новинар, песник и дипломата Милоје Поповић Каваја написао је и текст за марш у част 50 година од Церске битке. Композицију са текстом први је извео хор КУД „Иво Лола Рибар“ из Београда:

„У бој крените јунаци сви
Крен’те и не жал’те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек види бој
А река Дрина славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

Пој, пој, Дрино, водо хладна ти
Памти приче кад су падали
Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге протерао
Туђина са реке наше драге.

Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев’о се бој
крај хладне воде
Крв је текла крв се лила
Дрином због слободе.“

О томе како су речи прихваћене у тадашњој Србији њихов аутор Милоје Поповић каже:

Тачно је да се нерадо гледало на дочекивања Нове године по старом, јулијанском календару и да су се кафане тада најчешће затварале много пре поноћи, али та врста бољшевизма је већ била на издисају – сећа се Милоје Поповић. – О томе знам доста, јер сам тада био секретар Општинског комитета Савеза комуниста Палилуле, али и председник друштва “Иво Лола Рибар”, што су били послови који су се на известан начин сукобљавали и искључивали. Када сам написао “Марш на Дрину”, а било је то поводом обележавања пола века од Церске битке, хор “Лоле” га је извео први пут; мало касније је снимљена плоча на којој је ову песму, уз музичку пратњу Миодрага Јашаревића и оркестра “Царевац”, отпевао Љубивоје Видосављевић. Још је жив и добро се држи, чули смо се недавно телефоном… Е, та верзија је сигурно најпознатија. Кад се песма појавила у јавности, мислим да није прошло дуже од месец дана, а већ је било тешко наићи на бољи кафански оркестар који је није имао на репертоару. Не бих рекао да је тада завладала некаква еуфорија, али је један наш српски полтрон, да му не спомињем име јер је још жив, одмах пожурио код Тита да би му се пожалио: “Ено, Срби опет лумпују уз неке нове националистичке песме”. И ко зна шта би се тад догодило да није споменуо “Марш на Дрину”, на шта му је Стари одговорио да он, лично, обожава ту композицију и да у томе не види ништа лоше. Мислим да је Тито поштовао ту српску војничку традицију и да је нипошто није повезивао са српским национализмом. Постојала је ту и једна изјава Добрице Ћосића, који је тада мудро приметио да је то херојски марш партизанских очева, што је са ове композиције скидало сваку сумњу.

Исте године снимљен је и филм „Марш на Дрину“ у режији Жике Митровића, посвећен победи српске војске у Церској бици.

Неслужбена химна Србије

На референдуму о државним симболима Републике Србије 1992, године композиција Марш на Дрину добила је највише гласова грађана за избор државне химне. Овај референдум је поништен због недовољног одзива грађана те је композиција важила за неслужбену химну све до 2004. године, када је за химну изабрана композиција Боже правде.

Нападнута због извођења у УН

Напади на све српско задњих деценија нису мимоишли ни ову славну српску композицију. Када је 2013. ову композицију у седишту Уједињених нација извео београдски састав Viva Vox Kонгрес Бошњака северне Америке упутио је јавно протестно писмо Бан Ки Муну.

У писму се наводи како су чланови ове организације „разочарани и врло увријеђени због извођења Марша на Дрину, српске озлоглашене и нападачке националистичке пјесме“. У њиховом писму генералном секретару УН „Марш на Дрину” се описује искључиво као „ратнохушкачка песма под којом су у Босни и Херцеговини почињени ратни злочини и геноцид”, и захтева „јавно извињење свим жртвама ратних злочина у БиХ почињених у име српског национализма”. Тражили су да се композиција уклони са звaничне интернет странице светске организације уз образложење да се ради о „увредљивој и агресорској песми“.

Тако се на мети напада задњих деценија на све што је српско, нашла и ова славна слободарска песма, која је том приликом добила политичку димензију и велику пажњу јавности.

Реаговао је и Јеремићев кабинет, саопштењем у коме се каже следеће:

„Уз дужно поштовање свих жртава трагичних ратова у бившој Југославији, ово је веома жалостан покушај злонамерног извртања значења песме изведене на бис, уз фокусирање на њене наводне злоупотребе у време трагичног сукоба. То су жалосни и за српски народ веома увредљиви покушаји да се изврне значење музичког дара који је свету понуђен прошлог понедељка.”

„Компонован пре један век, ’Марш на Дрину’ је безброј пута извођен током многих деценија, не само на Балкану, него и широм света, од стране истакнутих музичара као што су Клиф Ричардс и Чет Еткинс. Позитивно дејство ове мелодије на цењени међународни скуп прошлог понедељка је потврда њене уметничке вредности.”

„У Европи” – закључује се у саопштењу Јеремићевог кабинета – „постоји традиција завршавања новогодишњих концерата популарним маршевима, трансформисаним у поруку мира. То је случај са ’Радецки маршем” на бечким концертима, као што је то било и са ’Маршем на Дрину’ у понедељак. Упркос овом неоснованом нападу, ми ћемо наставити са нашим искреним напорима да промовишемо помирење на Балкану и широм света.”

„Иако је чињеница да се ова песма певала на ратиштима, она ни по мелодији ни по стиховима не промовише насиље, нити мржњу према другој нацији. Трубе, бубњеви и остали инструменти који симулирају марш и производе динамичну мелодију евоцирају и асоцирају на стање након борбе, на победу и слободу.“

Популарна извођења и аранжмани

Jorgen Ingmann – „Marchen Til Drina“ as Metronome 45 single, Denmark, 1963

The Jokers – „Drina“ as a Discostar and Brunswick 45 single, Belgium, 1963 Second Hand Songs: Drina March.

Horst Wende und sein Orchester – „Drina Marsch“, Polydor 52 172, 7″ 45 single, Germany, 1963

Kermisklanten Orchestra, „Drina Marsch“,

Patti Page – „Drina (Little Soldier Boy)“ released as a Columbia 45, EP, US, 1964

The Spotnicks – „Drina“ as a 45 single on Swedisc and W & G, Sweden, 1964

Leon Young String Chorale- „Drina“ as a 45 single, UK, Columbia, 7236, 1964 45cat.com.

Will Glahé’s Bohème Ballhouse Band – „Drina Marsch“ on Decca LP, 1964

The Shadows – „March to Drina“ on the album Shadow Music, 1966

Chet Atkins – „Drina“ on the album From Nashville With Love, 1966

Frankie Yankovic – „Drina (Little Soldier Boy)“ on the LP Saturday Night Polka Party, 1967 discogs.com.

James Last – on LP Trumpet A Go Go, Vol. 3, 1968

The Nashville String Band – „Drina“ on the eponymous album, 1969

Bert Landers & Konrad Grewe – „Drina Marsch“ from the album Schlager-Cocktail: Die 16 Spitzenschlager

Henry Arland and Hans Bertram – „Drina Marsch (Mars na Drini)“, or „Drina (In den Bergen singt der Wind)“, on the LP Clarinet Fascination, Polydor, 1972

Gunter Noris und die Big Band der Bundeswehr – WM-Parade, Germany, 1974

Kirmesmusikanten – „Drina Marsch“, 7″ 45 single, RCA, Germany, 1975.

Arne Domnerus Sekstett – on the LP Ja, Vi Älskar, Zarepta ZA 36010, Norway, 1978

Cherry Wainer – on the LP Musik Im Blut, Discoton 75289, Germany

Kurt Henkels und sein Tanzorchester

Gunter Noris and Big Band der Bundeswehr

Hazy and his orchester Osterwald

Bob Kaper’s The Beale Street Jazz Band – „Drina-March“ b/w „Dominique“, 45 picture sleeve single, RCA 47-9509, Dutch Amsterdam pressing.

Radomir Mihailović Točak – „Marš…“ on the EP „Marš…“ / „…na Drinu“ (PGP RTB 1984)

Bečka filharmonija pod ravnanjem H. Von Karajana, novogodišnji koncert 1987. [1]

Laibach – „Mars on River Drina“ on the album NATO (1994)

Bauernkapelle Mindersdorf – on the album In der Musikscheune, Tyrolis, Germany, 2008

Captain Harp – on the LP Harmonica Highlights, ZYX Music, 2010

Soulfly, Mars na Drinu

Бројни су домаћи аутори и оркестри изводили ову композицију у ратличитим аранжманима, од традиционалних до модерних. Поред Смака, Азре познати су аранжмани групе КБО, Р, М. Точка, Ди-џеј Салета, Дарка Лукача (1980), Јована Јовичића, Горице Илић, Боре Дугића, Момчила Моме Станојевића (1992), Милутина Поповића Захара, Радета Марковића, Бошка Остојића (1997), Гордане Лазаревић, Милана Миће Петровића, Душана Јакшића, Николе Урошевића, Ћакона Марка Илића, В. П Царевца, Светозара Лазовића, Љубише Килибарде, Власте Јелића и многих других.

Бројни домаћи и инострани еминентни симфонијски, дувачки и војни оркестри, као и хорови изводили су композицију Марш на Дрину.

Далибор Дрекић

Станислав Бинички – Марш на Дрину – оригинална верзија

 

Марш на Дрину – Певање

 

100 Serbian Trumpet – Drina March

 

James Last – Drina March (1968.)

James Last & Berdien Stenberg: „Drina Marsch“, videoclip, año 1988.

 

Марш на Дрину (Мали војник) од Пети Пејџ (Patti Page – Drina – Little soldier boy)

 

The Shadows – March To Drina (1966.)

 

The Shadows – March To Drina (1966.)

 

Viva Vox – Марш на Дрину – Концерт у УН поводом прославе Српске Нове године 2013.

 

The Jokers guitar instrumental song Drina March (nostalgic tv show Belgium)

 

Смак – Марш на Дрину

 

Drina March ~ The Spotnicks ~ 1966

 

Kermisklanten Orchestra, Марш на Дрину

 

Група КБО – Марш на Дрину

 

Henry Arland and Hans Bertram – „Drina Marsch (Mars na Drini)“, or „Drina (In den Bergen singt der Wind)“, on the LP Clarinet Fascination, Polydor, 1972

 

Бечка филхармонија под равнањем Х. Вон Карајана, новогодишњи концерт 1987.

 

Бранимир Штулић – Марш на Дрину

 

Laibach – „Mars on River Drina“

 

Извори:
Танјуг
Новости
Политика
Википедија
Станислав Бинички

Сродни чланци:

Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге
Највећи светски композитори компоновали су на српске теме
Бела Барток и српска традиционална музика
Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла
Дворжакова “Русалка“ – опера са мотивима из словенскe митологије
Кир Стефан Србин – први познати српски композитор (15. век)
Марш на Дрину – Познате светске изведбе
Чувени француски оперски пјевач 1916. изводи “Боже правде“ на српском језику
Исидор Бајић – Српкиња
Мијатовке Станислава Биничког
Охридска легенда Стевана Христића
Руска песма о Србији: Родна Србијо, сестро Русије Велике

Предсказивање времена према природним појавама и понашању животиња

Људи су у давна времена помно пратили временске прилике и према њима планирали садњу за идућу годину, такозвани плодоред. Знали су да липа, на пример, окреће лишће пре кише, јер има плитак корен и боље „осећа“ долазак падавина, за разлику од храста са дубоким кореном. Жене су се обично бавиле врачањем и око Петровдана (12. јула), ако наиђу облаци, забијале су  секиру у пањ. а црквена звона би звонила, не би ли њихов звук разгонио облаке и спречио град.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:%D0%A1%D1%8B%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0.jpg

Федот Васиљевич Сичков – Жетва 1910 . фото: Википедија

Киша би, по старом веровању, била могућа ако се млеко при кувању није дизало, ако су рибе искакале из воде или се намножили комарци, а пси јели траву. Подстрекивање кише обављало се и убијањем пужа или жабе, али и вешањем змије наглавачке на грану. Пасји гроб испод воћке обећавао је добру жетву

Ризница народних умотворина крије многа вековима таложена искуства и  сазнања о времену, Посматрајући природу која га окружује, човек је уочио поједине знакове који су унапред означавали долазак лепог или ружног времена. Међутим, та су веровања настала давно те у њих нису „убројане“ климатске промене које се догађају као последица  људског деловања задњих стотињак година.  

Тих знакова има много, и док су једни у потпуности оправдали своје тумачење, други су временом претрпели неке измене или су се потпуно изгубили. Међународна скупина научника проверавала је веродостојност такве временске прогнозе упоређујући статистичке податке о временским приликама од 1961. до 1991. с народним изрекама и дошла до закључка да је она углавном тачна. При примени правила народног предсказивања треба се придржавати следећег:

  1. Време не треба никада предсказивати само по једној природној појави већ се треба служити свим правилима да би се добила што тачнија слика временских појава.
  2. Ако сва правила воде истом закључку, прогноза ће се највероватније испунити.
  3. Ако поједина правила доносе супротне закључке, потребно је усвојити тумачење оних која су у већини и прогнозирају исту временску појаву.
Cvet, kamen

фото: pixabay

ЗНАЦИ СУВОГ И ВЕДРОГ ВРЕМЕНА

– притисак ваздуха је низак и равномерно се повећава. Лети је ујутро савршено ведро, у подневним часовима јављају се облаци у мањим гомилама, који увече ишчезавају. Ноћу је тихо, ветар у току дана ојачава, а предвече поново утихне. Температура ваздуха у подневним часовима је највиша, а пред свитање нижа. Ноћу пада јака роса или иње. После заласка сунца образује се при земљи магла, која се разилази по изласку сунца. Златна или светлоцрвена румен је на небу при изласку и заласку сунца. Сува и хладна магла праћена мирисом изгорелог дрвета, знак је сталности сувог времена. Вертикално се подиже дим.

ЗНАЦИ ОБЛАЧНОГ И КИШОВИТОГ ВРЕМЕНА

– притисак ваздуха лагано и равномерно опада. Увече лети групе облака не ишчезавају, већ се разилазе по небу. На делу хоризонта јављају се танки облаци, који увече постепено покривају цело небо. Они се у виду меких, ситних таласа брзо подижу на небу. Облаци високог, горњег спрата иду право, ако се посматрају у правцу ветра. Приземна магла, која се образује увече, разилази се још до изласка сунца. Увече се ветар појачава. Пуни круг – хало је око сунца или месеца. Пуно пурпурноцрвених зракова у време свитања. Незнатна је разлика у температури дана и ноћи. Дим пада или се пружа паралелно са земљом.

ЗНАЦИ ДУБОКОГ НЕВРЕМЕНА

– од јутра се јављају нагомилани облаци који другом половином дана почињу да се повећавају, попримајући изглед високих кула. Дању је жарко, жега и загушљиво, запарно. У топло и запарно вече не6о је покривено непрекидним покривачем, застором.

ЗНАЦИ ПОБОЉШАЊА ВРЕМЕНА

– примећује се прекид облака и смањује њихова компактност. Често лети при таквом времену наступа знатно захлађење. Ветар брзо мења брзину и правац. У ведрини између облака примећује се зеленкаста или плавкаста боја неба. Јавља се слаба роса или иње.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Four_Seasons_by_Alfons_Mucha,_circa_1896.jpg

Алфонс Муха – Годишња доба 1896. фото: Википедија

ПРЕМА СУНЦУ

– Кад је ведро а јачина сунчевог сјаја променљива, то је наговештај ружног времена.

– Ако је при тој променљивости сјај најслабији у подне, то је знак дужег периода лепог времена.

– Кад нам се излазеће сунце, чини већим него обично, тога дана ће вероватно падати киша.

– Ако излазеће сунце поклопе облаци и зраци продиру кроз облак, биће кише.

– Ако се зраци кроз облак само наслућују, може се очекивати киша са ветром.

– Ако сунце рано ујутру зађе за облак, биће кише; ако се о заласку облаци крећу за њим, треба очекивати јак ветар.

– Кад је одмах по изласку сунца оморина и кад око њега поцрвене облаци, биће наоблачења, а могућа је и киша с ветром.

– Кад су на сунчевом изласку облаци црни и црвени, сигурно ће бити кише.

– Ако је сунце бледо, биће кише, а ако је чисто и сија као да пламти (гори) то је знак врло лепог времена.

– Кад се око сунца види беличаст круг, можемо очекивати велику олују.

– Ако је сунце на заласку бледо, можемо очекивати ветар са запада.

– Ако је сунце на западу црно или плавичасто надајмо се олуји.

– Кад сунце залази, а небо се на западу зажари и зацрвени, сутра очекујмо ветар.

– Ако сунце зађе иза ниских облака на близини, а изнад њих је ведро, ведро ће и остати.

– Велики бели прстен око сунца, те некада и светла места у његовој близини. (тзв. споредна сунца), наговештавају мраз.

Воларица, Сиријус, Звезда

Воларица (Волујара, Волујарка и Волујарица) – народно име за Сириус

ПРЕМА МЕСЕЦУ

– Кад је месец блед, наговештава кишу, кад је чист и сјајан биће ведро, а када је црвенкаст надајмо се бури.

– Кад се око месеца види светли колут, па се ширећи изгуби, биће ведро.

– Ако се око месеца виде два или више таквих колута или само један, али таман и мутан, биће мраза,

– Кад је колут црвен, сигурно ће бити ветра, а зими се можемо надати снегу.

– Кад је доњи крај месеца тањи од горњега, можемо се надати киши за време целе прве четврти.

– Кад је месец три дана јасан, а свуда около ведро, током дана ће бити лепо време, а ноћу ведро.

– Ако се око месеца појави колут разних боја, доћи ће до промене времена, са много кише и ветра.

– Кад се око месеца види више таквих колута, а облаци су црни и густи па се наизменично мењају, нагло ће доћи до кише.

– Кад се с јужне стране месеца привиђа још један месец значи да ће пасти киша.

– Кад високе планине, дрвеће и куће, на месечини бацају оштру сенку, то значи да ће падати киша и дувати јак ветар.

Звезде

Галаксија; фото Википедија

ПРЕМА ЗВЕЗДАМА

– Кад звезде нису јасне, биће олује.

– Кад је звездано небо на некој страни тамније него обично, надајмо се олуји, и то: лети са кишом, зими са мразом.

– Кад нам звезде трепере као да играју и брзо се крећу, биће ветра.

– Кад звезде јако сијају: лети значи-ветар, а зими хладноћу.

– Кад је Млечни пут (Кумова слама), јасан и пун ситних звездица, можемо се надати дужем периоду лепог времена.

– Необично светлуцање звезда према јутру, знак је кише

ПРЕМА ДУГИ

Кад је на небу дуга, следеће ће јутро бити ведро. Веровање да после дуге долази лепо време вероватно је настало из искуства, након посматрања неба у поподневним и вечерњим часовима. У нас невреме углавном долази са северозапада и кад се дуга појави (дуга је преламање сунчеве светлости кроз влажни ваздух или кишне капи), то је знак да сунчеве зраке могу пробити облаке и да ће невреме ускоро престати, па чак и ако на истоку још киши. (углавном тачно)

– Дуга нам увек показује да је негде било или ће бити кише. Кад су јој боје јасне, наоблачиће се, кад се појави после кише, наговештава лепо време.

– Кад је зелена боја у дуги широка, очекујмо кишу, а када је широка црвена боја, очекујмо ветар.

– Када модра боја у дуги светлуца, биће лепо време.

– Кад се дуга појави у један или два сата после подне, треба очекивати кишу.

– Кад се дуга појави пред вече, биће лепо време само ако у ноћи не захладни.

– Када се дуга јави изјутра, а ваздух је влажан, тог дана ће бити кише.

– Кад се наједном појаве две дуге, за два до три сата надајмо се киши.

– Дуга која се код заласка сунца појави на истоку, најављује тмурно време.

– Кад се дуга чешће јавља на истоку, очекујмо наоблачење и олују.

– Кад се дуга појави, док још пада киша, преко целога неба, разведриће се и настати лепо време.

– Кад дуга није „цела“ надајмо се новој киши.

Vremenska mašina

Временска машина; фото: pixabay

ПРЕМА ГРМЉАВИНИ

– Ако се чује грмљавина, а небо је ведро, пашће киша.

– Кад загрми, а облаци су црни, можемо се надати дужој киши,

– Кад је небо ведро, а на јужној страни непрекидно сева, тада сутрадан можемо очекивати кишу.

ПРЕМА ОБЛАЦИМА

– Кад небом „плове“ нежни, бели облаци овална облика, који изгледају попут праменчића вуне (у неким се крајевима каже да изгледају попут овчица), каже се: пљуштаће као из кабла. „Овчице“ су врсте облака који се зову кумулуси, који се обично налазе на висини од две до пет хиљада метара. С кумулусима киша не долази, но ако их следе цируси, облаци који се појављују на нешто мањим висинама, вероватноћа да ће кишити нагло се и многоструко повећава. (делимично тачно)

 Кад су облаци тусти и мрачни, спремају се муње и громови. Тамни облаци доиста упозоравају на олујно невреме. Тамна боја облака, који су каткад готово црнозеленкасти, упућује на то да они садрже велику количину леда који ће падати у облику туче. Дакле, кад се појаве такви облаци, туча је такорећи неизбежна. (тачно)

– Ако се фини, ситни, пахуљасти облаци крећу од западне половине неба брзином која се лако уочава простим оком, знак је да нам се приближава циклон, тј. да је на сто километара од нас широки зрачни вртлог, или да ће бити промена времена с падавинама након једног или два дана.

– Ако се ти брзи, пахуљасти облаци мало-помало скупе у танку наслагу и лагано прекрију небо, можемо очекивати ветар с кишом или снегом.

– Ако је пре изласка сунца обзорје црвено, надајмо се ветру или киши.

– Кад црн облак прекрије сунце, па се после сунчане топлоте разиђе, очекујмо кишу.

– Кад се ситни облаци крећу ка југозападу, биће кише, а понекад и олује.

– Ако је по изласку сунца олуја, ноћи ће се стишати

– Кад се облаци ниско крећу, биће кише: ако су густи, можемо се надати граду.

– Ако је цео дан облачно, а пред вече се с некога краја на обзорју разведри и тако остане, другог дана биће с те стране јаког ветра.

– Ако се мањи гомиласти облаци гибају смером ветра, који је испод њих, знак је да ће се време поправити.

– Кад се високо на небу виде расути пахуљасти облаци, биће дуго лепо време,

– Ако је већи део неба превучен дугим пругама пахуљастих облака па се зраци из једног места на обзорју разилазе, надајмо се падавинама са слабим ветром.

– Ако се те гомиле повећавају и поприме облик голих брегова а даље су водоравни, то се при неједнаком ветру очекује бура с кишом.

– Ако се из таквог облака шире пахуљасти облаци као лепезе, или се врх облака шири као печурка, при већој влази сигуран је град.

– Ако се ујутру или дању виде облаци попут овчица, а пред вече се скупе у гомиласте облаке, можемо се у току ноћи надати олуји.

– Кад се лети, по дану и лепом времену навуку наслаге гомиластих облака, често се током неколико ноћи понављају буре.

– Кад су облаци налик на беличасте планине или снежне брегове, биће ведро, а кад су црни или бледи очекујмо кишу. Кад су црвени попут ватре, биће ветра.

– Кад је време кишовито, а облаци се брзо крећу, то значи дуготрајну кишу.

– Мрачни облаци воденасте боје који се показују иза заласка сунца, доносе кишу и нестабилно време.

– Мрачни, тамноцрвени или попут крви црвени облаци доносе невреме, севање муња и грмљавину. То важи за лето.

– Попут пепела беличасти облаци доносе непогоду и град.

– Кад облаци у лето мењају облик може се надати киши.

– Црни и беличасти облаци обично наговештавају грмљавину, црвенкасти и тамни севање муња са ударањем громова. Треба имати у виду да ватроцрвена муња удара чешће него беличаста.

– Ако је зими након ведрог дана пред вече мирно, а цело је небо прекривено ниском облачном наслагом, биће мраза.

– Ако доња страна тешких бурних облака који наговештавају невреме мало-помало поприме гроздолик облик, значи да ће после слабе кише настати ведро.

ПРЕМА МАГЛИ

 Ниска магла, крај лепа времена. Ниска магла ствара се због велике влаге и недостатка ветра. Та статичност ваздуха најчешће  је повезана с високим притиском, тј. с пољем антициклоне. Кад се магла распрши, небо  је опет ведро. (углавном тачно)

– Кад се рано ујутро магла дигне па се затим опет спусти на земљу, биће око поднева лепо време, ако се пак дигне увис биће облачно, или ће се иста магла претворити у кишу.

– Кад се при изласку сунца, на ведром небу покаже магла, значи да ће чешће бити јачих ветрова.

– Кад се пред вече покаже густа магла, ноћу ће бити кише.

– Кад се високе планине и дрвеће замагле и кад се испаравају, као да се њишу, падаће киша.

– Кад рано ујутру магловит облак прикрије сунце, тога дана биће кише.

– Суву маглу и као задимљене висине прате обично суша и врућина.

– Кад се напречац дигне густа магла, биће велик ветар.

– Кад се магла задржи по долинама, а врхови планине рашчисте, то значи врло лепо време, нарочито онда кад магла тако остане и дању.

– Кад се магла спушта на земљу и тако остане, биће лепо време,

– Кад се магла увече дигне као из земље или из воде, сутрадан ће бити топло.

– Кад је у пролеће и по жетви ујутру магла или кад се држи над водом или мочваром можемо се поуздано надати киши.

ПРЕМА КИШИ
– Летња киша: како
дошла, тако прошла. Лети нема дуготрајних киша јер је лоше време лети ретко узроковано широким пољем ниског притиска. Киша лети настаје због брзог проласка хладне ваздушне масе, тј. због појаве локалног загревања. Наиме, различите површине упијају сунчеву топлоту и после се она претвара у мехуре који се дижу и згушњавају у олујне облаке. (делимично тачно)

–  С првим кишама у августу, лето се скрива. Средином августа у нашим крајевима слаби антициклона, која је друго име за лепо и стабилно време, те се ствара више облака, а могућност за настанак лошег времена све је већа. Но на Јадрану је тада време ипак и даље лепо захваљујући антициклони која до тих крајева допире из Африке. Треба запамтити да је у августу , иако је он углавном познат по великим врућинама, Сунчево зрачење већ у опадању, јер је своју највишу тачку досегло 21. јуна, на дан летњег солстиција. (делимично тачно)

– Киша на Цветницу, сунце на јајима. Ова је изрека (само) статистички тачна јер не постоји узрочно-последична веза између метеоролошке ситуације на Цветну недељу и оне на дан Ускрса. Ускрс је увек у пролеће када пада много кише па се том пословицом заправо жели нагласити да је пролеће врло промењиво годишње доба. (тачно)

– Кад пада киша, а није мутно ни облачно, већ „зажарено“ значи да ће и сутрадан падати киша.

– Кад се киша чим падне упије у земљу, биће влажно и кишовито.

– Кад киша најпре тихо, а затим све јаче пада, значи да ће дуго падати.

– Кад пада киша па се по барама дижу клобуци и мехурићи, киша ће бити још јача и дуже ће трајати.

– Кад дува јужни ветар и почне падати киша, време се неће скоро поправити.

– После јутарње или вечерње кише обично настане лепо време.

ПРЕМА ВЕТРУ

У августу ниједан ветар не дува у добром смеру. То је изрека из приморских крајева, где у августу превладавају слаби локални ветрови, а њихов је смер се непрестано мења. Смер ветра наиме узрокују локалне разлике у температури, нпр. између мора и земље, а не помицање ваздушних маса високо у атмосфери. (делимично тачно)

– Кад нам удаљени предмети изгледају већим него обично, надајмо се југу и киши

– Кад се звук и други гласови као звоњење, ковање гвожђа у ковачници, пуцање пушака, лавеж паса итд. боље чују из даљине него обично, надајмо се непогоди с оне стране одакле долази јаснији звук.

– Кад се оштар ваздух нагло ублажи, а ветар дуне са супротне стране, биће кише или снега.

– Ако је навече топлота ваздуха у низинама много нижа него што је у висини, биће лепо време.

– Ако је ноћу у шуми ваздух много топлији него на отвореном пољу, то је знак лепог времена.

– Кад се пред вече или ноћи попнемо и брежуљак или на било коју низбрдицу и при томе запазимо да нас изненада окружује топао ваздух, то значи да ће бити лепо време.

ПРЕМА ВАЗДУХУ

– Кад |е ведро, па ветар више дана заредом не мења свој смер, и тада га изненада јако промени, можемо очекивати падавине или промену времена.

– Ако су ноћи мирне а ујутро се неколико сати после изласка сунца, осећа поветарац који бива све јачи, али га до ноћи нестане, то је сигуран знак сталног јасног и сувог времена.

ПРЕМА НЕБУ

– Црвено (небо) ујутро, мокра вечер, тј. лоше време се спрема. Црвенило неба, било ујутро, било навечер, појава је која се назива „светлосна дифузија“ и може бити јача него што је иначе због повећане присутности влаге или ситне прашине у ваздуху. А баш влажност ваздуха најчешће узрокује атмосферске поремећаје, тј. промену временских прилика. Дакле, ако је небо ујутро црвено у ваздуху је много више влаге него иначе па је и киша могућа. (делимично тачно)

Црвено (небо) навечер, лепо јутро, тј. лепо се време спрема. Како рекосмо, небо се може црвенити и због ситних честица прашине у атмосфери, што пак значи изостанак оборина и ветрова, па је сасвим оправдано очекивати лепо време. Али треба бити опрезан, јер црвено небо може бити и знак влажна зрака, што резултира кишом – као што је речено у претходној пословици. (делимично тачно)

ПРЕМА ПТИЦАМА

Сенице: Beћe присуство најављује масовност инсеката.

– Роде лете високо када је лепо време

– Ласте су високо у лову на инсекте када је лепо. А лете сасвим изнад површине воде или тла пред кишу.

– Вране: Када је јато врана на дрвету окренуто у једном правцу, одатле се очекује промена времена. Када су на све стране окренуте, неће бити промене времена.

Народни календар обичаја и веровања

приредио: Далибор Дрекић

Како је створен Деда Мраз да би се уклонио Свети Никола

Велика је разлика између неговања обичаја Божић Бате, Дед Мраза и Светог Николе, као што је и велико незнање узрок мешања ових обичаја. Да Свети Никола није случајно прогнан и замењен Дед Мразом показује начин на који се са овим свецем обрачунало западно потрошачко друштво. Све што прати празновање Светог Николе представља сметњу, као што све што је уграђено у лик Дед Мраза представља подстицај потрошачком начину живота. За Србе је прихватање култа Дед Мраза бесмисленије самим тим што већ имају у складу са својом традицијом и обичајима лик Божић Бате, божићног дариваоца деце.
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%94%D0%B5%D0%B4_%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B7_%D0%A1-%D0%A0%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BC.jpg

Дед Мраз (С рождеством Христовим), Русија пре 1917. фото: Википедија

Свети Никола

Свети Никола, епископ Мире из четвртог века, још за живота сматран је светитељем и чудотворцем и призиван је у помоћ приликом болести или несрећа, а одазивао се и помагао свима.

Слави се као заштитник деце, студената, морнара, путника, трговаца и стрелаца, а најчувенији је по својим поклонима сиротињи. Убацио је кроз прозор врећу са златницима као мираз трима осиромашеним кћеркама побожног хришћанина, да не би постале робиње и проститутке.

У многим хришћанским земљама обележава се као дечји празник, а деца тада добијају поклоне, уколико су била послушна. Међутим, под утицајем новог начина празновања оличеног у Дед Мразу и празник Светог Николе доживео је комерцијализацију која се огледа у масовној и непримереној куповини поклона за децу, породицу, пријатеље и колеге.

За разлику од западног света, који је углавном прихватио Дед Мраза, створеног на причи о Светом Николи, православни део Хришћанства прославља Светог Николу као једног од највећих светаца, као симбол дарежљивости и тајног милосрђа.

„Док је на православним иконама приказан као висок човек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, како дарује децу поклонима из џака, западно потрошачко друштво је то мало „зачинило“: убачени су ирваси који вуку саонице којима „Санта Клаус“ обилази свет током Бадње вечери.“

Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара, а преко шесто српских цркава носи његово име. Свети Никола је такође и заштитник Србије, Црне Горе, Македоније, Русије  и Грчке.

Порекло Дед Мраза

„Дед Мраз је измишљени лик који доноси деци поклоне на Бадње вече, Божић или на дан Светог Николе (у западној култури) или за Нову годину (у источноевропским државама). Верзије и име овог лика варирају међу различитим културама, религијама и народима.“

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Odin_in_der_Halle_Wolsungs_by_Emil_Doepler.jpg

Один у дворани Волсунгс од Емила Доеплера 1905; фото: Википедија

Код народа западне Европе постоји неколико мање или више међусобно повезаних обичаја који се могу довести у везу са данашњом сомболиком Дед Мраза.

Један од најстаријих упућује на главно германско божанство дугобрадог Одина, који је јахао осмоногог коња Слеипнира и помоћу њега прескакао велике раздаљине, као што то Дед Мраз чини помоћу ирваса. Деца су код димњака остављала своје чизме напуњене шаргарепама, сламом или шећером, да их Одинов коњ поједе, а Один би њихову љубазност награђивао поклонима и слаткишима.

После примања Хришћанства овај је обичај остао распрострањен у Немачкој, Белгији и Холандији и неким другим западноевропским протестантским државама, везујући сву симболику уз Светог Николу. У тим земљама Синтерклас (име настало спајањем речи Синт Николас) има и свог помоћника – Црног Петра који ставља поклоне у чарапу.

Римокатоличка и православна традиција целокупну иконографију Дед Мраза преузима тек крајем 19. века, с тим што код Католика постоји и Кристкинт, односно Дете Христ, Мали Исус, Исусек, Беба Исус… који доноси поклоне за Божић (иако постоји и Божић Бата за секуларне потребе), Интересантно је то да га је измислио и промовисао покретач протестантске реформације Мартин Лутер, из разлога сузбијања слављења Светог Николе.

Преображај Светог Николе у Дед Мраза

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:08_St._Nikolaas_bij_een_Snoeper.png

Свети Никола записује (са помћником Црним Петром 1850)

Од 16. века у западној Европи почиње замена легенде о Светом Николи другим митолошким ликовима. У Британији деци поклоне почиње да доноси лик из бајке за децу „Father Christmas“, У Француској ту улогу добија „Pere Noel”, у Немачкој „Cris Kind“, а у Америци пре Санта Клауса децу дарује „Kris Kringl“.

Почетком 19. века у САД се дешава преображај Светог Николе у Дед Мраза, у складу са захтевима новог потрошачког друштва. До краја века Светом Николи су се постепено одузимале његове карактеристике, а додаване су нове, попут црвеног крзненог огртача, кочија и ирваса.

Популарност Светог Николе није могла лако да се замени, те се прибегло лукавој измени имена. Тако је Дед Мраз назван „Санта Клаус“, што је најобичније скраћење имена „Санта Николаус“, односно „Свети Никола“. Сматра се и да овај назив, који је настао у САД има корен у кованици „Sinterklass“ коју су са собом донели холандски досељеници.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:MerryOldSanta.jpg

Дед Мраз – Илустрација Томаса Наста из 1863, фото: Википедија

Творцем модерног Дед Мраза сматра се амерички карикатуриста Томас Наст, који је, инспирисан Светим Николом, у магазину Harper Weekly 1863. године насликао лик старца седе браде са поклонима.

У коначном обликовању и устоличењу мита о Дед Мразу пресудну улогу имала је медијска машинерија, која је почетком 20. века преко књига, магазина, новина и реклама успела у САД сасвим да засени популарност Светог Николе. Кључну улогу одиграле су између два рата рекламе компаније Кока-кола, чији Дед Мраз ужива пијући ово пиће и са собом вуче џакове препуне играчака радосној деци.

Божићне и новогодишње честитке западног света у 19. веку

Како су се Божић и Нова година на западу честитали ближњима баш у време прогона Светог Николе и његове замене Дед Мразом показују фотографије сајта Bord panda. На њима се може видети каква је изопачена представа о празновању владала на западу у 19. веку. Десетине оваквих честитки можете да погледате на страници Bord panda

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Christmas_card2_byLouisPrang.png

Божићна честитка Луиса Пранга: група антропоморфизованих жаба парадирају са транспарентом и траком; фото: Википедија

Словенски Дед Мраз

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%94%D0%B5%D0%B4_%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B7.jpg

Дед Мраз на руској илустрацији из 1885.

Словенски Дед Мраз (дед Мороз) настао је у Русији у 19. веку, на основу древне руске прехришћанске легенде о злом старцу који доноси зиму и мраз и залеђује људе, а одводи неваљалу децу. Лик из ове легенде претворен је, по узору на Светог Николу, у биће које доброј деци доноси дарове за Божић и као такав се проширио словенским светом.

 

Легенде о дресираним јеленима код Срба

Код Срба постоји неколико легенди и предања које као да описују самог Деда Мраза, односно обичај гајења дресираних јелена.

Једна од њих говори о Јовану Јакшићу, последњем деспотском витезу, који се огрнут у бордо плашт од царске портфире, по побрђима Карпата вози у позлаћеним санкама, које вуку дресирани јелени. Јован Јакшић је умро половином XVI века, у свом граду Оштрељу у Татрама.

Друго предање о дресираним јеленима говори о гошћењу Фридриха Барбаросе у Нишу, у време трећег крсташког похода, 27. јула 1189. године, када га је Стефан Немања, даривао дресираним јеленима.

Свети Никола, Дед Мраз и Божић Бата код Срба

У Србији је до другог светског рата постојало веровање само у Светог Николу и у Божић Бату. Да је Дед Мраз новијег датума и да није извршена замена Светог Николе, која се десила на западу, види се по датуму када он долази деци – уочи нове године по ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ.

И Божић Бата, такође, као што му име каже, долазио је на православни Божић, а не у време празновања Светог Николе. Веровање у Божић Бату настаје код Срба у 19. веку, при чему назив „Бата“ долази од глагола „батати“, а не од именице „бата“, како се то обично мисли:

“Божић, Божић бата, носи киту злата…”

Мали Бог или Божић долази пред кућу, трупће, односно бата на прагу, стресајући снег са ногу и куца на врата. Божић Бату је најчешће представљао домаћин који је облачио тамну шубару, кожни прслук и у џаку доносио поклоне.

„Касније, доласком комунизма деци се уместо религиозног Божић Бате намеће Дед Мраз. Божић Бата се задржао само још понегде, по селима, везан за Божић.

Јован Јовановић Змај – Божић Божић бата

Данас целим светом
Херувими лете
Данас ће се родит
Христос мало дете
Данас нема туге,
Данас боли ћуте,
Све су данас мисли наше
Небу подигнуте.
Данашња је ноћца
Од сухога злата
Божић, Божић, бата!
Данаске се бришу
Нехотични греси,
Данаске се душа
Рајским миром реси,
Данас мелем свети,
Сваки недуг цели,
Данаске се опроштење
И прима и дели.
Данаске је свету
Нова светлост дата
Божић, Божић, бата!
Топла нам је соба,
Топле су нам груди
Свуд су наша браћа,
Где су добри људи.
Воштаница гори,
Слама је просута,
А „Рождество“ певаћемо
По стотину пута,
Ево, већ и вертеп
Отварајте врата
Божић, Божић, бата!

Намеће се закључак да хришћански светац није тек случајно замењен једним митолошким ликом, а самим тим и симболика која је вековима пратила божићну недељу и Божић као значајан хришћански празник. Модераторима потрошачког друштва, какво данас познајемо, није одговарала хришћанска симболика везана за Светог Николу и Божић, јер пуну врећу којештарија нису могли да му ставе на леђа или у саонице. А управо пуна кеса скупих којештарија јесте основна измишљена симболика која прати Деда Мраза.

Другим речима, Деда Мраз је ударац на родитељска осећања према деци, којим су творци потрошачког друштва довели родитеље пред свршен чин обавезне куповине. Због тога данас имамо новогодишње куповне еуфорије, од којих су многе везане управо за измишљену легенду о Дед Мразу.

 

 Далибор Дрекић

извори: Vikipedija, B92, TelegrafSrbin InfoPlezir Magazin, CARSA, Bord Panda

Повезани чланци:
Откуд зека, а не кока, носи јаје? (Шта не знамо о Васкрсу)

Први православни цртани филм за децу о Растку (Светом Сави)

АНИМИРАНА ПРИЧА О ПРИНЦУ РАСТКУ.

Свети Сава - Цртани филм

Још један српски православни цртани филм намењен нашој омладини! У данашњем свету, када деца кроз цртане филмове и едукацију добијају највише утицаја са Запада, ово је идеалан начин да наша деца и омладина уче о правим стварима и вредностима.

Окупите вашу децу и њихове другаре и заједно погледајте, сигурни смо да ће те уживати. Учитељи и учитељице, ево идеје да наша деца науче нешто ново и занимљиво о српској историји и православљу. Уживајте у филму о нашем Растку Немањићу – Светом Сави!

Живимо у модерном добу, свету информатике, видео игрица препуних насиља, лажних јунака, виртуалног света и поремећеног система вредности. Деци која тек формирају своју личност и систем вредности, то је једини реални свет на основу кога стварају обрасце свог будућег понашања и одређивања шта је позитивно а шта не, које су вредности друштвено прихватљиве а које не, шта је добро а шта је зло.

И све је у реду док погрешни примери и системи вредности не доведу до тога да повреде друге и на крају сносе последице за погрешна понашања и изборе.

Који пример им се нуди, међуљудски односи без присуства саговорника – посредством порука, фејса, вибера… Који је циљ свега, прикупити што више, бити први по сваку цену,уловити што више Покемона, што више се забављати-лудовати, имати све нај, пара, аутомобила, материјалних добара.

За примере трајних вредности које уздижу човека изнад равни животиња, нема места, није у тренду, окарактерисали су их као застареле и давно превазиђене.

На срећу још има људи који знају да то није тако и то желе да пренесу и млађим покољењима. Међу њима је свакако и ђакон Дејан Јовановић, вероучитељ у ОШ „Бубањски хероји“ у Нишу, који је као одговор за негативна друштвена кретања у чијем су се вртлогу нашла деца, припремио и први српски православни цртани филм о Растку Немањићу – Светом Сави, који и ми преносимо како би га видело што више деце.

Позовите свој децу да заједно са њима одгледате овај филм и покажете им да живот има и своје позитивно право лице, и поуке које ће им помоћи да у својим будућим животима знају које су праве вредности и праве одлуке. Филм погледајте у дну странице овог текста.

Аутор анимиране приче о принцу је Дејан Јовановић, вероучитељ ОШ “Бубањски хероји” Ниш.

Свака част вероучитељу Дејану Јовановићу који је подарио деци Србије овај образовани цртани филм, камо среће да је више оваквих образованих цртаћа.

Аутор, ђакон Дејан Јовановић, вероучитељ у ОШ „Бубањски хероји“ Ниш.

 

извор: Српска историја, Србија јавља, Светионик

Сродни чланци:

Први православни цртани филм за децу о Растку (Светом Сави)
Свети Сава и ђаци (Цртани филм – Народна легенда)
Улази ли грех на уста? – Цртани филм о Светом Сави
Свети Сава и ђаво (Цртани филм – Народна легенда)
Како се родио Свети Сава (Народна легенда)

Писмо Чехова: Ових 9 особина чине културне људе

Културни људи не говоре Мене нико не разуме или Нико не мари за мене, зато што су то јефтини и вулгарни трикови „Живот има своје услове. Како би човјек био прихваћен међу образованим људима, мора бити културан“, поручује у једном писму руски писац Антон Павлович Чехов свом млађем брату, састављајући списак услова који испуњавају културни људи:
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:ChekhovGl_1.jpg

Антон Павлович Чехов (Осип Браз 1898); фото: Википедија

– Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.

– Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и спремни су да се жртвују како би помогли другима.

– Поштују туђе власништво и зато враћају своје дугове.

– Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вријеђа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима, више ћуте него што причају.

– Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре Мене нико не разуме или Нико не мари за мене, зато што су то јефтини и вулгарни трикови.

– Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога најважнију ствар на свијету, и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. Заиста талентовани људи се увијек клоне светине и рекламирања.

– Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар, али су му и веома посвећени.

– Имају развијен осјећај за лијепо, естетско. Не иду на спавање у одјећи, одржавају чистоћу животног простора.

– Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да у супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човјечности, диве се мајчинским осјећајима. Не опијају се већ пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела mens sana in corpore sano – у здравом тијелу здрав дух.

Тако изгледају културни људи. Да би човјек био културан није довољно да чита популарне романе и посјећује позориште. Он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна”, завршава своје писмо Чехов.

извор: Независне

Сродне објаве
Мекушац – лекција о страху од побуне
Захарије Орфелин – Плач Сербији (1761)
Петар Петровић Његош – Моје племе сном мртвијем спава
Милован Глишић: Сигурна већина
О љубопитљивости и питољубивости
Бранислав Нушић: О друштву и људима који немају ни снаге ни храбрости
Владислав Петковић Дис: Наши дани (1910)
Душан Васиљев – Човек пева после рата (1920)
Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан
Десанка Максимовић – У ропству (необјављена песма)

Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Прва права разгледница на свету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.
Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа "Змај " у Бечу 1871. године

Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа „Змај “ у Бечу 1871. године

Познати цртач, техничар и картограф, чије се име везује за неколико успелих едиција тога времена, током једне од својих честих посета редакцији предложио је чика Јови да изради специјалне илустроване дописнице ради обављања краће преписке редакције са читаоцима.

Пансловенски карактер

Разгледница је отиснута на картону формата дописне карте у техници бакрореза. Манојловић је идејну скицу припремио крајем 1870. Када је његов цртеж одобрила редакција „Змаја“, израда разгледница у бакрорезу поверена је познатом бечком резбару Валдхајму, који је наручену количину предао редакцији почетком априла 1871.

Ова прва илустрована дописница у свету имала је све карактеристике разгледнице у данашњем смислу: слику на предњој страни са одређеним простором за адресовање, односно поштанску марку, док је полеђина карте остављена празна за саопштења

Сама илустрација на разгледници била је прилично импресивна, с обзиром на то да је штампана у срцу Аустроугарске.

На предњој страни карте представљен је змај са раширеним крилима, коме из чељусти севају муње, а из ноздрва излази огањ, док у канџама држи једну повијену траку за адресирање на име примаоца. Испод змаја види се пејзаж, и то, лево – детаљ са ведутама Истамбула и минаретима џамија, испред којих стари Турчин пуши лулу, а на десној страни – воз који излази из тунела, док су у позадини зидине Москве са куполама православних цркава. У средини, између Москве и Истамбула, приказан је део мора са једрењацима и лађама, међу којима је и пароброд – точкаш са грбом тадашње Кнежевине Србије!

Претпоставља се да је аутор желео да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном делу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“. Због тог „политички некоректног“ садржаја, једини сачувани примерак ове разгледнице имао је несвакидашњу историју.

Адвокат враћа политички некорактну разгледницу

Поштанска карта коју је Петар Манојловић из Беча послао у Сомбор свом стрицу сомборском адвокату Димитрију Манојловићу 19. маја 1871. године тако је ушла у историју.

Када је Димитрије Манојловић, примио разгледницу и видео мотив простора који је насељавао православни словенски живаљ, није се много двоумио шта ће са њом. Вероватно бојећи се политичких последица, прецртао је натпис „Сомбор“, вратио разгледницу пошиљаоцу, са пропратним текстом: „Ја са Змајом никаква посла нећу да имам – не прима се“.

Из читаве серије ових илустрованих дописница сачуван је само један примерак, који је 1963. откупио непознати белгијски колекционар, поставши тако власник једног од највреднијих филателистичких раритета!.

На ову разгледницу су, иначе, биле залепљене две марке: једна од пет крајцара (црвене боје) и једна од десет (плаве боје). Игром случаја, пронађена је тек 1964. године, а пошто је филателистима била непозната, исте године је изложена на једној филателистичкој аукцији у Паризу.

Отклоњена неправда

Све до 1963, сматрало се да је изумитељ прве разгледнице извесни књижар Шварц, из Олденбурга. Он је 1875. изрезао картоне у величини тадашњих поштанских дописница, на које су му штампари отиснули клише са цртежом из једне старе немачке песмарице, која је садржавала винске песме из подручја Рајне. Конкретно, реч је о илустрацији за песму Петпутапестотина ђавола. Међутим, када је откривена Манојловићева разгледница, требало је ревидирати дотад важећи став, што није било лако. Тако се међу светским филателистима заподела вишегодишња расправа, у којој је учествовао и Новосађанин Мирко Вернер, који је, на крају, доказао да је Манојловић осмислио најстарију сачувану разгледницу у свету – каже сомборски хроничар Миле Војиновић.

Ремек дела штампарства

Прве разгледнице рађене су у техници литографије и биле су права ремек дела тадашњег штампарства. Код њих се на предњој страни налазила илустрација, а на полеђини место само за адресу и поштанску марку. Поруке су се исписивале на предњој страни поред или преко илустрације. Тек од 1905. године задња страна разгледнице је подељена једном вертикалном линијом на два једнака дела. Десно од линије се исписивала адреса примаоца и лепила поштанска марка, а лево од ње садржај поруке. Овакав тип разгледница се употребљава и дан данас.

Србија на разгледницама

Прву серију разгледница у Србији објавила је књижара Велимира Валожића у Београду, 1895. године. Ту серију красио је Поглед на Калемегдан са Саве (панорама Београда), Позориште (Народно позориште са спомеником кнезу Михаилу) и Нови конак (данашњи Стари двор). На једнима је писало Поздрав из Београда, а на другима Жели вам Срећну нову годину Књижара Велимира Валожића. Идуће године Велимир Валожић објавио је још једну серију у којој је, осим Београда, било и 16 разгледница са сликама градова Србије. Аутор ових првих серија је Владислав Тителбах, познати илустратор, а дворски фотограф Милан Јовановић је аутор фотографија.

извори: Србинсиде

Сродни чланци:

Настанак фотографије – Српско културно чудо 19. века
Како је код Срба испраћен настанак фотографије 1839. године
Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“
Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Зашто никад не треба одустајати (на примерима оних који нису одустали)

На примерима познатих личности можемо се уверити у то да никада не треба одустајати од циља, ма колико у тренутку наша намера деловала неизводљиво, а циљ далеко и недостижно. Волт Дизни, Стивен Спилберг, Бетовен, Мајкл Џордан, Алберт Ајнштајн, Елвис Присли, Стивен Кинг, Мерилин Монро, Томас Едисон, Битлси, Ван Гог, Џ. К. Роулинг, Опра Винфри, Исак Њутн, Сидни Поатје, Хенри Форд, Абрахам Линколн, Стив Џобс, Еминем.
Јабуке и мрави

Јабуке и мрави; фото: pixabay

– Волта Дизнија је уредништво новина отпустило због „Недостатка маште и идеја“. Његово богато дело је пример да никада не треба одустајати.

– Стивен Спилберг није успео да се упише на три универзитета

– Бетовену је учитељ рекао да је безнадежан композитор.

– Мајкл Џордан је плакао када су га избацили из средњошколског кошаркашког тима.

– Ајнштајн је проговорио тек у четвртој години. Избачен је из школе, где су му се исмејавали због спорог учења, а наставници су га описивали као ментално заосталог.

– Елвис Присли је отпуштен након првог наступа. Речено му је да се врати послу возача камиона

– Прва књига Стивена Кинга одбијена је чак 30 пута и захваљујући женином уверавању покушао је још једном

– Први уговор Мерилин Монро са Колумбијом је поништен уз образложење да није довољно лепа и талентована за глумицу. Саветовали су јој да одустане и прихвати посао секретарице.

– Томасу Едисону наставник је рекао како је превише глуп да би било шта могао да научи.

– Прва дискографска кућа Битлсима је рекла да за њих нема будућности у шоу бизнису.

Мрави, Гљива

фото: pixabay

– Ван Гог је успео да прода само једну слику у животу „Црвени виноград“, и то месец дана пре смрти

– Дванаест издавача одбило је рукопис Џ. К. Роулинг, а тринаести је посаветовао да нађе посао, зато што су јој мале шансе да ишта заради својим писањем.

– Опра Винфри је отпуштена са посла водитеља вести уз обазложење да није довољно спремна за телевизију.

. Исака Њутна мајка је исписала из школе да би могао да ради на породичној фарми.

– Због карипског акцента Сидни Поатје је на аудицији од директора добио савет да не губи време, него да се посвети прању судова.

– Хенри Форд је имао више неуспешних послова, пет пута је почињао испочетка, а чак два пута је банкротирао.

– Абрахам Линколн је три пута банкротирао, а седам пута је губио кампању за председника САД.

– Стив Џобс је са тридесет година био сломљен и депресиван зато што је избачен из компаније у којој је почео каријеру.

-Еминем је напустио средњу школу услед борбе са дрогом и сиромаштвом, што је кулминирало неуспелим покушајем самоубиства.

Овом мраву су непрестано понављали да није Шварценегер и да се посвети преношењу мрвица по мравињака :)

 

 

Језичке игре и загонетања античких Грка

У античкој Грчкој је постављање и решавање разних врста загонетки сматрано потврдом високог образовања, а појединци вични загонетању и одгонетању имали су углед и високи друштвени статус.

„Τεω ςεω? Α υςαπ, αςυαωεςωετ!“ / „ΨΟΨ!“ Хумор изказан палиндромом

Хомер је наводно умро од беса зато што није успео да реши загонетку једног рибара с острва Иос: „Шта смо ухватили, то смо пустили; шта нисмо могли да ухватимо, то смо задржали“ (одговор: буве).

Савремени грчки израз који описује феномен палиндрома „Καρκινική επιγραφή“(„раковски запис“ или „запис крабе“) или једноставно „καρκινιήοι“ („ракови“ или „крабе“)односи се на кретање краба унатрашке. Име и слика рака, а ређе и змије, често су кориштени да симболизују палиндримне процесе регресије и кружења.

Уобичајени изрази којима се описује својство палиндрома у данашњем грчком језику су и„παλνδρομο“ („палиндромо“) и „παλινδρομική αλληλουχία“ („регресевни редослед“).

αλλά“ – (ала) – 1. други 2. ипак.

Άννα“ – (Ана) женско име.

άρα“ (ара) 1. разићи се 2. због тога, стога, зато 3. клетва, псовка.

Σάββας“ – (Савас) мушко име.

Σέρρες“ – (Серес) град у Грчкој.

σοφός“ – (Софос) мудар човек.

У античкој Грчкој налазимо једне од најстаријих примера палиндромног израза.Као први писци палиндрома наводесе припадници Александријске школе, песник Сотад Маронејац (Σωτάδης Μαρωνείτης 3. век п. н. е.), пореклом из трачке Маронеје и његови следбеници „Сотадисти“.

После Сотада палиндроми се могу наћи у многим текстовима старогрчких писаца, као што је то нпр. случај са седам сачуваних епиграма Македонца Никодема из Хераклеје (Νικόδημος, Ἡράκλεια, око 300. п. н. е.) из трећег века пре Христа. Његови епиграми, грађени од по два стиха, настали су првобитно као написи на скулптурама и сликама.

Припадницима Александријске школе приписују се заслуге и за настанак анаграма, развој акростиха, мезостиха, телестиха и бројних других врста фигура и игара речима.

Захваљујући овој школи на хришћанском истоку су се у континуитету до данашњих дана, независно од западних књижевних кретања, развијале разне маниристичке поетске врсте.

Велики процват палиндромног израза у Византији дешава се између осмог и десетог века, што показују и бројни примери написа на тањирима, чашама, вазама и другим предметима из свакидашњег живота.

Грчки палиндромни изрази

Амоипимоип пиомипиома!“ – „Закључај окове!“/„ослободи окова!“, коптски натпис откривен 1827. године.

Νίψον ἀνομήματα μὴ μόναν ὄψιν.“ – „сперите своје грехе, а не само своје лице.“

Νόμον, ο κοινός, έχε σον οικονόμον.“ – „Ко год да си, увек пусти нека закон буде твоја водиља.“

Нρεμα τα κακα τα μερν.“ – „Лоша места су безобразна.“

Νοσώ. Σύ ος ει ίαμα, Ιησού, σώσον.“ – „Ја сам болестан. Ти исцељујеш. Исусе, спаси ме.“

Σος ειμί, τίμιε, σός.“ – „Твој, ја сам, искрено, твој.“

Σοςε μαε αμεςος.“ – „Спаси нас одмах!“

Прва модерна књига палиндромне поезије била је књига Амброзија Јеромонаха Пампера „Ракова песма“ објављена у Бечу 1802. године. На почетку књиге је посвета руском цару Александру I и похвала грчким писцима у облику епиграма.

Амброзије Јеромонах Пампер – Ракова песма

Следи песма састављена од 416 кратких палиндромних редова на старогрчком језику и уз сваки ред мноштво објашњења и историјских података (представљање стиха, објашњење о историјским личностима, митолошким бићима и догађајима који се у њему помињу, као и о творцу палиндрома – ако је познат).

Далибор Дрекић

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Екранизације „Малог принца“ Антоана де Сент-Егзиперија

Недавно је снимљен први анимирани филм „Мали принц“, према истоименој књизи француског аристократе, писца и пилота Антоана де Сент-Егзиперија. Редитељ Марк Озборн желео је да остане веран оригиналној књизи тако што је, у филму направљеном помоћу компјутерске анимације, користио две технике – тродимензионалну слику (3Д) за приказивање стварног света и технику „stop-motion“ за секвенце инспирисане романом.

Гласове ликовима анимираног филма Мали принц позајмили су француски глумци Венсан Касел, Андре Дисолије и Марион Котијар.

Мали принц (франц. Le Petit Prince) најпознатија је новела француског писца и пилота Антоана де Сент Егзиперија из 1943. године. Сент Егзипери ју је написао док је живео у САД.

Преведена је на преко 180 светских језика и продана у више од 80 милиона примерака, што је чини једном од најпродаванијих књига на свету.

Књига је илустрована властитим пишчевим цртежима, које је користио да опише ликове. Многоструко је адаптирана, у разним облицима. На првој страници писац каже да књигу посвећује Леону Верту кад је био мали дечак.

Новела је адаптирана у разним медијима. Композитор Рикардо Кочанте продуцирао је мјузикл на француском језику Le Petit Prince, касније оживљен у Хонг Конгу, 2007. Руски композитор Лев Книпер написао је троделну симфонију од 1962.-’71., његову скаску названу „Мали принц“’, први пут изведену у Москви 1978. године.

У филму и телевизији, Loewe и Lerner, заједно с режисером Стенлијем Доненом, продуцирали су мјузикл базиран на причи за Paramount Pictures 1974. године. Ричард Бартон је 1974. године направио Гремијем награђен америчко-британски играни филм. Током 1980.-тих, у Јапану и Северној Америци преношена је јапанска анимирана серија Пустоловине малог принца.

Играни филм „Мали принц“ 2004. година

 

Трејлер за анимирани филм:

Извор: бета

Жан Жијоно – Човек који је садио дрвеће

„Човек који је садио дрвеће“ („L’homme qui plantait des arbres“) је јединствена прича о упорности једног човека, коју је 1953. написао француски писац Жан Жијоно (Jean Gionо, 1895-1970). Дуго се веровало да је прича делимично аутобиографског карактера и да је Елзеар Буфије аутентична фигура, а наратор приче заправо млади Жан Жијоно.
Жан Жијоно

Жан Жијоно – Човек који је садио дрвеће

За свог живота Жан Жијоно је уживао у томе да ствара уверење код људи како је прича стварна, сматрајући то доказом своје списатељске вештине. Његова ћерка, Алин Жијоно, тврдила је дуго да је то „њихова породична прича“. Жијоно је, међутим, у свом писму једном службенику града Дигне, објаснио:

„Жао ми је што морам да вас разочарам, али Елзеар Буфије је измишљен лик. Циљ ми је био да људи више обрате пажњу на дрвеће, и посвете се садњи.“

У истом писму он објашњава да је дистрибуција књиге слободна и због тога преведена на многе језике, сматрајући то личним успехом. Он је још додао да је, иако му није донео ни један цент профита, то текст на који је највише поносан.

По тој причи је Фредерик Бак снимио анимирани филм 1987., који је освојио седам великих награда, као и Оскара за најбољи кратки анимирани филм те године.

Гледање овог филма је одлично утрошених 30 минута живота:

 

Жан Жијоно слови за једног од највећих француских писаца. Његово обимно литерарно стваралаштво укључује приче, есеје, поезију, драмско писање, филмска сценарија, преводе и преко тридесет новела, од којих су многе преведене на енглески и друге језике. Жијоно је био пацифиста, два пута затваран пред крај и по завршетку Другог светског рата. Остао је везан за Провансу и Маноск, мали град где је рођен 1895. године, и где је 1970. године умро.

Жијоно је награђиван Брентановом наградом, затим наградом Принца Ренијеа од Монака (за најистакнутија сабрана дела неког француског писца), Легијом части, а био је и члан Гонкурове академије.

Приредио: Далибор Дрекић