ПОЕЗИЈА

Милан Ракић: Симонида

Милан Ракић се са правом може сматрати једним од највећих родољубивих песника. У његове најпознатије родољубиве песме спадају  „На Газиместану“, „Јефимија“ и   „Симонида“. Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници. 

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Propast_Srpskog_carstva_na_Kosovu_1389,_A._Bocari%C4%87.jpg

Косово – Стеван Фртунић, 1921.

Песма са насловом Косово из 1921. године, недовољно познатог аутора, описује колико је Косово укорењено и испреплетано не само у свести, већ и у постојању српског народа, и како је скопчано са нашим опстанком као заветног народа. Бремените симболиком секстине...

Хаику: асиметрија палиндрома у краткој форми

Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења. Поред...

Хајдуци

Пјесма о посљедњем хајдуку из Босне – хајдучици Мари

Поред чувене народне пјесме односно севдалинке “Откако је Бањалука постала“ која је опјевала Бањалуку из времена турске окупације, кроз уздахе за младом бањалучком удовицом Џафер-бега Капетановића, још једна пјесма говори о жени из бањалучког краја. И то не било каквој...

Часопис Срђ

Свети Срђу, не дај грђу! – пјесма дубровачких Срба

СВЕТИ СРЂУ, НЕ ДАЈ ГРЂУ! Старац Срђ1 је његда био Стража граду Дубровнику, Па је Влаху2, чилом другу Мјесто давно уступио. А и Влахо ћаше скоро Пред Дубравком3 узмакнути, Да је вр’јеме угађало. Но унаточ чилом Влаху И Дубравку несуђеном,...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Kosovski_mit-ikona_SPC.jpg

Јован Дучић: Вечној Србији

Упркос томе што су два основна тематска круга Дучићеве поезије љубав и природа, на косовску тематику наилазимо у неколико његових песама, пре свих у песмама „Вечној Србији“ и „Југославија–Април, 1941“, где Косово има вредност симбола. У првој песми употребљен је...

Cvet, kamen

Снага белутка и Непочин-поље

Васко Попа је свој Белутак спевао још почетком педесетих година прошлог века. Из те песме је, касније, настао и циклус песама, у књижевнокритичкој и књижевноисторијској литератури оцењен као даља разрада откривањем и низањем различитих „тачака гледишта“ на иницијални мотив. Попа...

Мајка доји дете, Бели Поток (1901. год.)

Матија Бан: Oпомена матери србској

Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818. — Београд, 1/14. март 1903.) је био професор Лицеја, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника Србокатоличког покрета у Дубровнику. ОПОМЕНА МАТЕРИ СРБСКОЈ Србска мати, сина гој; Још дјетенцу дух...

Јован Јовановић Змај

Каламбури и загонетке чика Јове Змаја

Јован Јовановић – Змај (1833-1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Gunduli%C4%87ev_san.jpg

Српски епски карактер Османа Ивана Гундулића

… Када се појавило издање Гундулићевог Османа 1844. у Загребу, није му указана посебна пажња, јер језик у њему није био познат у тадашњој кајкавској Хрватској. Решетар наглашава да ће се тек са победом Вукове и Гајеве реформе језика увидети...

Свети Ђорђе Спаситељ, слика Паје Јовановића

Јован Сундечић – Поред брата брат

Јован Сундечић (Голињево, поред Ливна, 1825 – Котор, 1900) – пјесник и приповједач; по завршетку задарске богословије радио је као свештеник у Истри и по Сјеверној Далмацији, потом као професор богословије, а онда као уредник разних листова и годишњака: Гласника далматинског,...

Први светски рат

Бој на Морави – песма посвећена српским јунацима из 1915.

Песма „Бој на Морави“ о славној и храброј борби српских јунака под командом Живојина Мишића, посвећена је српским јунацима из 1915. године после крвавог боја са Бугарима на мосту Јужне Мораве код села Гложане према Власотинцу, где постоји и спомен...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Uro%C5%A1_Predi%C4%87_-_Pesnik_Laza_Kosti%C4%87,_GMS.png

Каламбури и сатирични епиграми Лазе Костића

Лаза Костић је, кажу, облачио бело одело пре него што би сео да пише. Стваралачки чин је морао бити свечан, слика је морала имати барокни рам. Можда је то бело одело аналогон оном жутом прслуку Теофила Готјеа, као што је...

Манојло Ђ. Призренац

Манојло Ђ. Призренац – Диж’мо, браћо, дјецу нашу!

Диж’мо, браћо, дјецу нашу! Дижмо, браћо, дјецу нашу, Да су Српству понос, сласт Напун’мо им знања чашу, Потомство нам да ј’ на част Уч’мо, браћо, дјецу нашу Да нам буду дика, над; Нек су вјерна Српства гласу, Нек су станац...

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Paja_JovanoviKrunisanje_Cara_Dusana_2.jpg

Милорад М. Петровић – Душаново крунисање

Песма „Душаново крунисање“ српског песника Милорада М. Петровића (1875 — 1921) објављена у “Босанској вили“ у Сарајеву, 15. јануара 1907. године. Душаново крунисање Испраћају се књиге, на све четири стране Царства пространога. И свако јутро, вече, Одлазе верне слуге и хитре скоротече,...

https://pixabay.com/

Јован Јовановић Змај – Рузмарин

РУЗМАРИН Mлада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда – Лазин син. Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис...

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Desanka_Maksimovi%C4%87_prvi_dobitnik_Zlatnog_krsta_kneza_Lazara.JPG

Десанка Максимовић: Жао ми је човека

Десанка Максимовић, (1898-1993) Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности. Била je песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем. ЖАО МИ ЈЕ ЧОВЕКА Ни моји преци, ни сељаци мога...

Виктор Иго: Мушкарац и жена

Следећи стихови великог Иницијата и хуманисте Виктора Игоа, позивају на пут Савршеног брака. Виктор Иго – Мушкарац и жена Мушкарац је најузвишеније створење. Жена је најдивнији идеал. Бог је створио престо за мушкарца; За жену олтар. Престо слави; Олтар свети....

Тодор Швракић

Матија Бан: Призрену

Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 1/14. март 1903) је био професор Лицеја, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника Србокатоличког покрета у Дубровнику. Школовао сe у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и...

Алекса Шантић

Aлекса Шантић – Ти си

Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868 — Мостар, 2. фебруар 1924) је био српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва. Ти си чедо са рајскога виса, А то ме је чедо бјело У бескрајно Царство сјајно Миља, среће, љубави, мириса Однијело!...