ПОЕЗИЈА

Сматра се да је поезија најстарија врста књижевности. Рани примери су сумерски „Еп о Гилгамешу“, делови Библије и радови Хомера. Ране поеме су еволуирале из народних песама као што су кинеске шиђиншке песме, или из потребе поновног казивања оралне епике, или из санскритских веда, зороастризанских гата, и хомерских епова, Илијада и Одисеја. 

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Dalmatian_Peasants_at_the_Spring_by_Eugen_Adam,_1869.jpg

Кмети

Узаман су надања, јалова су и празна очекивања наша, видимо ми. Вијекови пролазе, цареви се на Босни мијењају, а ми, проклетници и мученици, једнако робујемо и кметујемо.  Чврсти у вјери и драгим обичајима својијех пређа,...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Jovan_Du%C4%8Di%C4%87_2021_stamp_of_Serbia.jpg

Мој добри роде, сви су лагали

Јован Дучић – Мој добри роде, сви су лагали Мој добри роде, сви су лагали, И твој су видик сав помрачили; За својом срећом само трагали, И свуда крали и све тлачили. И место млека,...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:RobertDucanson-Mountain_Pool_1870.jpg

Пјесма младости

Пјесма младости  (1904.) Пастир Да ли је ово, друже, што ћу ти сад рећи била јава или сан, не знам. Али знам да се скоро догодило, и да се догодило под позну, дубоку јесен на...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Rudyard_Kipling_by_Sir_Philip_Burne-Jones_1899.jpeg

Песма „Ако“ Радјарда Киплинга

Песма „Ако“ Радјарда Киплинга једна је од најпознатијих и најпревођенијих песама на свету. Код нас постоји неколико препева, од којих су најпознатији онај из пера Иве Андрића и нешто слободнији препев анонимног аутора с Филозофског...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Utro_v_sosnovom_lesu.jpg

Кочићеве Јелике и оморике

Своју прву песму у прози „Јелике и оморике“ Кочић је објавио у Српском књижевном гласнику, III/1903. књ. VIII, бр. 3, с посветом Павлу Лагарићу. Следеће године она је нашла своје место и у другој Кочићевој...

https://www.gutenberg.org/cache/epub/35231/pg35231-images.html

Србија (Хелен Ли Рид, 1915.)

Песму „Србија“, америчка књижевница Хелен Ли Рид написала је 1915. године, а потом је песма објављена у две њене књиге, збирци „Дан помена и други стихови“ и „Србија, скица““, обе из 1917. године.  Хелен Ли...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Alle_K%C3%BCnste_tragen_bei_zur_gr%C3%B6%C3%9Ften_aller_K%C3%BCnste,_der_Lebenskunst._Bertold_Brecht,_1898-1956_-_de.svg

Бертолд Брехт – Српска посланица

Јачање нацизма у Немачкој, где су његова дела забрањена и спаљивана, натерала су Вертолда Брехта да оде у егзил. Напад Немачке на Југославију затекао га је у Финској, где у свом радном дневнику пише белешке...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Nichita_Stanescu.jpg

Никита Станеску – Срби

Песник и есејиста Никита Станеску (1933-1983) убраја се у највише домете румунске књижевности друге половине двадесетог века. За више од две деценије објавио је око 30 књига поезије. Многе од њих су награђиване и превођене...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Serbian_warriors_on_the_Kosovo_field,_Gustav_Morelli.jpg

Један српски сан

Половином деветнаестог века један српски војник певао је српски сан о Косову. Од тада до данас учинили смо многа велика дела: ослобађали смо неку лажну браћу, поклонили им крвљу стечену државу, одбранили неке Истре, Корушке...

Девич, Косово, Погром

Добрица Ерић – Плачи вољена земљо

Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли Мисао која тиња у свакој нашој жељи Од свих Суза које сад капљу по Планети најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи. Ко ће, и чиме, да плати толике...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sergey_Esenin.jpg

Сергеј Јесењин о Србима

Сергеј Јесењин, један од најзначајнијих руских песника између два светска рата, био је песник природе, снажних осећања и страсти. Уживао је велику популарност, нарочито код младих читалаца, у Русији и у свету. Прочитајте како је...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Jovan_Jovanovi%C4%87_Zmaj.pdf

Змај као сатирични песник

Јован Јовановић Змај играо је као сатирички песник необично значајну улогу, улогу несумњиво већу но што би се могло очекивати после објективне процене његових стихова. Несумњиво да је томе припомогла баш форма сатире, оне лаке...

Рибља чорба - Остало је ћутање,

Бора Ђорђевић – Кратка лекција наивним Србима

  Кратка лекција наивним Србима Наше сунце прерано је зашло сваког јутра најављују кишу не схватамо шта нас је то снашло победници историју пишу. Свакодневно пада бројно стање Србе данас много лакше броје, а већ...

Венеција

Црна Гора као Венеција војводе Драшка

Програм постављен од Његоша овај је: Ми имамо стару значајну велику патријархалну културу. Она је извор нашег поноса али и нашег здравља. Ви који у име извесних идеала хоћете да уништите ту културу пазите добро...

Бока Которска, Котор

Крај мора – Јован Дучић

Крај мора Из Боке Лав камени један из млетачких дана Озбиљан и мрачан још на тргу седи, На обали мора. Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи. Стар и малаксао, и са...

Ивана Жигон

Добрица Ерић – Пркосна песма

Ја раб Божји Србин са проседом брадом изјављујем драговољно кроз ланце и жицу пред сведоцима Силом, Муком и Неправдом да сам крив и да признајем кривицу! Крив сам што сам неко а не нико и...

Деспот Стефан, Слово Љубве

Барок пре барока српског песника Миливоја из 1420. године

У српској средњовековној књижевности неговао се и веома је цењен био начин писања са структуром акростиха начињеног од почетних слова или речи текста (Наум и Климент Охридски, Константин Преславски, Теодосије, Григорије Цамблак, Марко Пећки…), када...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Avdo_karabegovi%C4%87%C4%87.jpg

Авдо Карабеговић Халидбегов: У очи Видова 1898.

Авдо Карабеговић и Осман Ђикић били су међу носиоцима српске идеје у Босни код Срба-мухамеданаца. Као песник Авдо се појављује у „Босанској Вили“ са песмама Црној Гори и њеном јунаштву; пева Бранку Радичевићу, Марку Краљевићу, Вуку Караџићу, „Вијенцу“, српском православном певачком друштву у Брчком....

Лужички Срби,

Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?

Хандриј Зејлер (1804-1872), лужичкосрпски писац, пастор и активиста поставља питање где је Србима родни завичај: Набрајајући српске крајеве на крају закључује:. Од Лабе па иде до Дунава, од Црног Мора чак до Камчатке, ето, то...

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manojlo_%C4%90or%C4%91evi%C4%87-Prizrenac.jpg

Манојло Ђ. Призренац – Сужањ у туђини

Сам Манојло причаше једног дана: „ Ноћас сам сањао чудноват сан. Нашао сам се у цркви у Призрену, свом родном месту, и ту изиђе пред мене цар Лазар, Краљевић Марко, српски светитељи, патријарси, Митрополити и епископи. Између њих приметих и пок. Митрополита Мраовића. Зачудих се, кад га видех, приступим к њему и запитам га: „Зар Ви нисте умрли, господине?“ „Нисам“, одговори ми, „ја се налазим сада овде.“ И ја клекох пред њега и рекох: „Па молим Вас, оче, благословите ме и учините, да се већ једаред ослободим мојих дугова!“ Митрополит се на то насмеши и рече: „Ни бриге те, синко, на девет дана бићеш свега решен!“