„Слово о уму“ Светог Саве – осам векова српске поезије

ПОДЕЛИТЕ

Завршивши Житије Светога Симеона, Свети Сава је на крају додао један кратак величанствен поговор, песму у прози „Слово о уму“, пуну метафора и симбола. Песма која је настала између 1199. и 1208. увела нас је у девети век српске поезије.

Свети Сава, Сава Немањић, Пострижење Светог Саве, Стеван Тодоровић

Пострижење Светог Саве (Стеван Тодоровић 1832–1925.); фото: Википедија

Слово о уму

Наш ум да буде
на небесима у гледању,
на красотама рајским,
у становима вечним,
на анђеоским зборовима,
у животу онде…

Какво ли ће ту бити збориште
од мноштва људи
од Адама до свршетка!…

Ради тога нам,
драга браћо моја,
треба туговати
и замишљати се у овом животу
као они који су изван света,
као они који имају живот
на небесима.

(Миодраг Павловић – Антологија српског песништва)

Савин књижевни рад

Са књижевнообликованим и записаним мислима Светог Саве, српска књижевност постала је равноправни члан књижевног живота православног словенског света и настојала је да ухвати корак византијско-словенске литературе, у којој види језгро своје стваралачке поетике.

Велика улога зачетника српске књижевности приписује се Светом Сави, стога његов двојаки значај јесте у томе што је творац самосталне Српске цркве и самосталне српске књижевности. На тим темељима слободе и самосталности градио је путеве од изузетног значаја за Србију, Србе и њихов интегритет.

Када се конкретније говори о књижевном раду Светог Саве, потребно је истаћи да његова књижевна основа лежи у ранохришћанској, византијској и старословенској књижевности, али његове књижевне изворе треба тражити и у литургијској књижевности.

Житије Светог Симеона

Сава је житије почео да саставља одмах после смрти Св. Симеона 1199. године, а завршио га је 1208. у уводу Студеничког типика. Иако је по обиму мало и скромно, Савино дело се одликује лаким и живим излагањем, јаким драмским описима и проживљеном осећајношћу.

Житије Светог Симеона представља једно од најранијих и најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности. Језик је непосредан и једноставан, без претеране реторике, у коме се препознаје близак сведок и сапутник, учесник у животу Светог Симеона.

Приредио: Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Вавилонска кула и схватање језика у старој српској књижевности
“Приношенија“ монахиње Јефимије, прве српске песникиње
Барок пре барока српског песника Миливоја из 1420. године
Почетие свиета – старосрпски текст о стварању света
Песничке загонетке код нас од 16 до 19 века
Доментијан – Реч о Светлости
Песмарица Аврама Милетића – најстарији зборник српског грађанског песништва с краја 18. века

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.