Чудесни свет Луиса Керола

ПОДЕЛИТЕ
У својим књигама Луис Керол открива свет слободне фантазије, хумора и игре речима. Свет маште додатно је богатио разним врстама загонетки и стилским фигурама заснованим на поигравању речима. У оба његова широко позната романа „Алиса у земљи чуда“ и „Алиса с оне стране огледала“ налази се мноштво таквих примера.
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:John_Tenniel_-_Illustration_from_The_Nursery_Alice_(1890)_-_c06543_08.jpg

Луис Керол – Алиса за малишане (Џон Тенијел, 1890.); Британска библиотека; фото: Википедија

Луис Керол (1832-1898) је један од најчитанијих енглеских писаца, а такође је био и енигмата, математичар, логичар, англикански свештеник и аматерски фотограф. Књигама „Алиса у земљи чуда“ и „Алиса с оне стране огледала“ достигао је врхунац свог књижевног рада.

Луис Керол је псеудоним који је писац Чарлс Латвиџ Доџсон начинио играјући се преводима свог имена. Прелаз је ишао на следећи начин: Име „Чарлс Латвиџ“ превео је на латински као „Каролус Лудовико“. Затим је са латинског превео превео на енглески као „Керол Луис“ и на крају то обрнуо добивши „Луис Керол“.

Страствени загонетач

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:LewisCarrollSelfPhoto.jpg

Луис Керол 1857 (Национална галерија портрета Лондон); фото: Википедија

Керол је састављао анаграме имена разних познатих личности, писао је акростихове имена девојака, загонетке, шараде, палиндроме.. и сва његова писма пријатељима пуна су оваквих рекреација. Нарочито у каснијим годинама, измишљао је загонетке и приче које су се често заснивале на бројевима, али које су у суштини постављале питања о људском постојању, стварности и имагинацији. Серија његових мозгалица штампана је 1880. у десет епизода, у лондонском часопису The Monthly Packet. Мозгалице које је назвао „чворовима“, биле су свака са једним или више математичко-логичких задатака умотаних у кратку причу. Ове приче су касније објављене у облику књиге под називом „Замршена прича“.

Скрабл или Квизовка

Измислио је бројне језичке игре, међу којима је и прва верзија данас популарне игре Скрабл или Квизовка. То је игра речима у којој два до четири играча постижу поене, постављајући плочице, од којих свака носи једно слово, на табли за игру подељеној у квадратну мрежу величине 15×15.

Плочице морају да формирају речи које се у укрштеним речима читају лево-десно у редовима или према доле у ступцима и морају бити укључене у стандардни речник или лексикон. 

Лествице речи

Створио је и данас популарну загонетку „Лествице речи„, коју је он звао „дублети“ и објавио је у својој недељној колумни за часопис Vanity Fair између 1879. и 1881. У питању је игра речима у којој се једна реч претвара у другу тако што се измењује слово по слово све док се не добије нова реч.

Играчу се даје почетна и завршна реч и он мора постепено да мења почетну реч у крајњу, проналазећи ланац других речи да их повеже. Сваки корак се састоји од замене једног слова. На пример: реч CAT (енг. мачка) мења се у реч DOG (енг. пас) на следећи начин – CAT, COT, DOT, DOG.

Књижевне загонетке

И у свом књижевном раду прибегавао је разним врстама загонетки и стилским фигурама заснованим на поигравању речима. Палиндроме у огледалу или асиметричне палиндроме називао је једноставно „semordnilap“, речју која преставља одраз у огледалу енглеске речи palindromes.

У оба његова широко позната романа „Алиса у земљи чуда“ и „Алиса с оне стране огледала“ налази се мноштво математичких и логичких загонетки. Многе су скоро неприметне данашњем читаоцу, посебно оном који не говори енглески, јер садржавају референце из тог времена, локалне шале и игре речи које имају смисла само на енглеском језику.

Логичке загонетке

Керол је постигао велики успех у логици, развивши графичку технику за решавање логичких задатака, погоднију од Ојлерових и Џон Венових дијаграма. Главна дела из ове области су „Симболичка логика“ и „Логичка игра“ (упрошћена верзија претходне књиге, писане за децу).

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:John_Tenniel_-_Illustration_from_The_Nursery_Alice_(1890)_-_c06543_05.jpg

Луис Керол – Алиса за малишане (Џон Тенијел, 1890.); Британска библиотека; фото: Википедија

Књиге за децу и одрасле

Његове књиге откривају свет фантастичне маште, искривљене логике карактеристичног хумора и ингениозне језичке игре. Он је настављач и један од најпознатијих представника жанра књижевне бесмислице, претварајући га у светски феномен са своја два романа о Алиси. Керолова песма Џабервоки, која се појављује у последњој књизи, често се сматра суштинском бесмислицом.

Још у младости објављивао је углавном комичне и сатиричне песме и кратке приче, али са умереним успехом. Романтична песма „Самоћа“ из 1856. године, прво дело објављено под псеудонимом Луис Керол доноси му светску популарност.

Алиса у земљи чуда

Роман „Алиса у земљи чуда“ суштински је књига на два нивоа, први за децу, а други за одрасле. Децу Алиса привлачи углавном као прича са занимљивим догађајима и бићима, а одраслима је занимљива због мноштва логичких загонетки.

Један од ликова роману је и Чеширска мачкa, која се изненада појављује и нестаје. Обично када нестане почиње од врха репа и завршава се смехом, а када се појављује, почиње са смехом, а завршава се на врху репа. У тренутку када мачка нестане Алиса изјављује данас чувени палиндром „Was it a cat I saw?“ („Да ли је била мачка то што сам видела?“).

Алиса с оне стране огледала

„Алиса с оне стране огледала“ тематски и локацијски је својеврсна слика у огледалу првог романа. Цео роман заснован је на мотиву симетрије, при чему је огледало употребљено као симболична граница између сна и јаве. Алисин пролазак у Свет иза огледала просторна је симетрија палиндрома.

Већ на почетку, у рефлектованој верзији сопствене куће девојчица проналази књигу која садржи поезију написану наопако. Писац затим уводи временску симетрију чиме појачава основни мотив. Време не само да се креће и унапред и уназад, него може брзим кретањем да се достигне, заустави и престигне.

Алиса до краја чини све противно ономе што је друштвено прикладно. Увек је или превелика или премала, и увек је свесна те своје неадекватности. Када је Бела краљица оптужи да живи наопачке и саветује јој да научи да верује у немогуће, Алиса се смело и спокојно побуни против ненормалности. 

Лов на Снарка

Фантастична поема бесмислице „Лов на Снарка“ описује авантуре бизарне групе састављене од девет трговаца и једног дабра, која је кренула у необичан лов на језиву звер под називом Снарк. Поема је доживела много превода и имала је снажан утицај на светску књижевност.

Чеширска мачка (Џон Тенијел, Британска библиотека) фото: Википедија

Керол је рекао да ју је  компоновао почевши од последње линије која му је пала на памет током шетње и враћајући се уназад до почетка песме, градећи је део по део у наредне две године. Због тога и цела потрага о којој је реч иде наопако и препуна је игара речи.

Силвија и Бруно

Успех његовог последњег дела, дводелног романа фантастике „Силвија и Бруно“ није био ни близу успеха прича о Алиси. Замршеност приче о вилинском брату и сестри није била по вољи тадашњих читалаца тако да су и критике и продаја биле разочаравајуће.

Роман има две главне радње: једна се одвија у стварном свету, а друга у фантастичном свету бајковите земље. Основни циљ приповедача био је да пређе границу стварности да би стигао у царство снова. Керол овде ствара ефекат дуплирања својих ликова,  а оригиналност није у уједињењу сна и јаве, него у реконструисању јединства из првобитне многострукости.

Прва строфа уводне песме наставља се на последњу строфу завршне песме „Алисе с оне стране огледала“ понављајући њене римоване речи обрнутим редоследом. Ситуације и догађаји су повезани великом пишчевом оригиналношћу: путовање кроз време у прошлост, логичке замке, откачени изуми пажљиво описани.

Леворука опсесија обртањем

Амерички психоаналитичар Џон Скинер верује да је леворукост извор Керолове опсесије обртањем која представља једну од доминантних тема у његовим делима. У својим средњим годинама Керолу је један од манира био да писма почиње потписом, а завршава их реченицама које треба да су на почетку.

Указујући на богатство нашег унутрашњег света Керол указује на оно без чега одрастање није могуће. Машта и свет фантазије код њега представљају кључ нашег унутрашњег развоја, без кога нема ни корачања кроз живот. Без тога ми остајемо заувек осиромашени: озбиљни када то није нужно, детињасти када треба исказати зрелост. 

Његова дела утицала су не само на књижевност за децу, већ и на писце попут Џејмса Џојса, Томаса Елиота, Вирџиније Вулф, Кристине Џорџине Росети надреалисте попут Андре Бретона, сликара и вајара Макса Ернста, на когнитивног научника Дагласа Хофштатера и музичара Џона Ленона и Пола Макартнија. 

Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Прве речи које је човек упутио жени
Скривене поруке у романима Дена Брауна
Како у Немачкој пишу и читају уназад
Федерико Гарсија Лорка и читање уназад
Култ Црне Мадоне и витезови Темплари
Дантеови палиндроми у Божанственој комедији
Алисин Свет чудеса
Алисин Свет иза огледала
Чеширска мачка која се цери и нестаје

Наше објаве можете пратити и на страницама Краткословље и Palindromary


Поделите

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.