Кумово Гумно – древно српско астрономско знање

ПОДЕЛИТЕ
Ово је прича о гумну, за Србе најважнијем месту после огњишта, где се окупљао о свецима и празницима, где је прослављао и оплакивао, одржавао зборове и скупштине, доносио важне одлуке, са њега је кретао у битке. Али ова прича о гумну уздиже се до Васељене.
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Bulgarian-national-ethnographic-museum-model-house.jpg

Макета традиционалне бугарске куће, Народни етнографски музеј; фото: Википедија/В. Атанасова

Реч гумно или гувно прасловенског је порекла и у употреби је у свим словенским језицима. Бранислава Божиновић доводи је у везу са санскртским „gund“, „gundajati“ („покрити“, „окружити“, „заштитити“, „смрвити“, „самлети“), а Душан Вукотић са санскртским „gaemnt/gomanta“ („с планине“) и „gimn/gamin“ („припремати се за покрет“); „gamin“ уз то има и значење ученог човека, доброг познаваоца Веда. Код већине значења речи гумно у српском језику присутно је кружно, циклично обележје.

Гумна сеоска и гумна шумска

Занимљиво је да многа гумна налазимо на подручјима која су неповољна за узгој житарица, било због надморске висине, било због структуре земљишта. То нам указује да основна дефиниција гумна у нашим речницима чека своју допуну.

Сеоска су гумна радна и дружевна и понекад их има свака кућа, а понекад су заједничка. Смештена су уз кућу или уз село и служе како за посао, тако и за игру, песму, весеље и дружење.

Шумска су гумна обредна окупљалишта и налазе се изван села, на узвишењима и пропланцима. На њима присутни седе укруг, сви равноправни, окренути лицем једни према другима и ка отвореном небу. За ова гумна су у првом реду везане све наше митолошке представе о гумну.

На гумну Ивана Црнојевића пред Цетињским манастиром за господара Црне Горе проглашен је Петар II Петровић Његош.

Цетињски манастир

Цетињски манастир између 1890. и 1900.

Кружни облик и циклично кретање

Гумно је заравњено, утабано земљиште, најчешће кружног облика на коме се врше, веје или млати жито, јечам, зоб или пшеница и чувају снопови. Поред житарица, на гумну се чисти и сочиво, сланутак и боб, трапи се сено, припремају дрва или суши летина. Површина гумна често је оивичена ниским каменим зидом.

У приобалним српским подручјима налазила су се гумна соли, односно слани извори на којима се морска  вода излагала испаравању. Забележено је да су се места на којима су циглари и грнчари припремали малтер и сушили своје производе такође звала гумна.

Занимљиво је и да су се рударски послови, дробљење и чишћење драгоцених метала изводили на местима званим гумна. О томе сведоче бројни топоними: М(ј)едено Гумно, Сребрно Гумно, Златно Гувно, Бакарно Гумно  итд.

У Далмацији се гумном назива проширени округли део цесте где је оштра окука, Гумном се зове и округли колач који се пече за Божић. Гумном се у народу називају и многе друге ствари које имају округли облик, као и појаве које се односе на особину цикличног кретања.

Занимљиво је да се један од српских месеци – август назива гумник. Овај месец представља завршетак једног и почетак новог годишњег циклуса. То је време када се природа преображава. Отуда и два временска значења речи „гумно“ у речницима: 1. време вршидбе. 2. време кад је сазревање неких пољопривредних производа у пуном јеку, кад их има у изобиљу.

Народна астрономија

Гумном се код нас назива и сребрнаста светлост која се види око сунца и месеца приликом њиховог потпуног помрачења, корона. Такође, израз Кумово Гумно народни је назив за нашу галаксију – Кумову Сламу. Према легенди, један човек је куму украо сламу (са гумна) и док је бежао, слама је испадала и од ње су настајале звезде:

– „Мјесец… се вози Гумном Кумовијем, куд је даном прематало сунце.“ (Речник Матице Српске)

Кумово гувно обиђох, пренесох га кроз Прокупље, продадох га у Прокупљу! (брзалица)

Трипут кумово гувно обиђох, трипут оглодах овнову главу. (брзалица)

Загонетно је то што древни српски народни назив Кумово Гумно упућује на кружни облик Галаксије, односно на њену цикличност, који се никако не могу опазити голим оком и који су у науци потврђени тек у новије време.

Наиме, гледано са земље, Кумова Слама има облик нејасне светлеће линије, због чега јој је латински назив „Via Lactea“ млечни пут, млечна стаза, понекад и римска стаза. Грчки назив γαλακτός односи се на млеко које се излило из прса богиње Хере по небу, приликом тајног дојења Херакла, којег је подметнуо Зевс.

Ни у вавилонској религији Кумово Гумно нема кружни облик. Према епској песми Енума Елиш, створено је од одсеченог репа првобитне змије Тиамат, коју је бог Мардук поставио на небо након што ју је убио.

У кинеској митологији Млечни пут је представљен као сребрна река која раздваја ткача и пастирке који су заљубљени једно у друго.

У митовима аустралијских Абориџина, Млечни пут је виђен као змија која доноси кишу и плодност.

Астеци су такође представљали Млечни пут у облику змије, а Маје у облику светског дрвета.

Од свих светских језика једино у грчком и српском назив за нашу галаксију упућује на кружни облик и циклично кретање – код Грка је то Κυκλος Γαλαξιας, што је у сагласности са њиховим цикличним схватањем света и времена, а код Срба Кумово Гумно.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Nicolas_Copernicus_among_other_astronomers_of_the_world._Pho_Wellcome_V0006864.jpg

Исак Њутн; Јохан Кеплер; Птоломеј; Никола Коперник; Пјер-Симон де Лаплас; Алберт Бруђевски; Тихо Брахе; Џејмс Бредли; Галилео Галилеј; Хипарх са Родоса (гравура Јана Стифија и Јозефа Холевинског); фото: Википедија (обрада: Расен)

Тек у 17. веку Галилео Галилеј први је разлучио унутар траке светлости појединачне звезде, а потом је Лорд Росе 1845. године новим телескопом успео да разликује елиптичне и спиралне маглине, облик сочива, или диска. У ствари, српски назив Кумово Гумно говори нам да је и много пре Галилеја и Росеа било Срба са оштрим оком или са телескопом.

Списак назива за Млечни Пут у многим светским језицима.

Миленијумима старо српско преображење природе наука је тек недавно потврдила, али Кумово Гумно још увек није сасвим. Бар тако тврди BBC. Прочитајте ову спектакуларну вест о научној дебати о облику Васељене – исте оне коју су наши стари хиљадама година уназад посматрали гледајући у небо и одвајкада знали да је у облику гумна:

Галаксија Млечни пут није равна плоча – она је крива и уврнута

Ово је тек почетак приче о српском гумну…

Приредио: Далибор Дрекић

Литература:

Група аутора, Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970
Александра Бајић, „Календар предака – Врзино коло на Боговом гумну
Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, Нолит, Београд, 1972
Гумно // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, 1890-1907.
Душан Вукотић – Српска зора бела, Сури Орао, Београд, 2004.
Душан Вукотић – Етимолошки речник сурбелских језика
Јасна Влајић – Поповић, Идиоглотија или алоглотија: још једном о сх. гумати, јести, ждерати
Александар Балаћ, Миодраг Стојановић – Грчко српски речник
Радомир Поповић – Грчко-српски речник Новог завета 1994
Братољуб Клаић – Речник страних ријечи
Петар Скок – Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика
Alexander Lubotsky – Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon 2008
Алемко Глухак – Хрватски етимолошки рјечник 1993.
A. P. Šapošnikov – Etimološki slovar sovremenogo russkogo jazyka
Etimologicheskij slovar slavjanskogo jazyka A-P – ESSJA
Бранислава Божиновић – Речник сродних санскртских и српских речи
Миле Недељковић – Древност српског календара
Татјана Владимировна Шалаева – Сипају из класа зрна или ка етимологији слов.*токъ (гумно)
Википедија

Сродни чланци:

Кокино – Најстарија опсерваторија у Европи
Српски календар у српским календарским песмама
Древност словенског календара
Називи месеци код Срба и других словенских народа
Коледо – једна реч која се смеје званичној историји и лингвистици


Поделите

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.