Андрић као режисер и глумац

Постоје многе ствари из живота овог великана које се поуздано могу утврдити, а готово су непознате. Једна од њих је и та да је у раним годинама живота и стварања био веома заинтересован и везан за позориште.

Иво Андрић, Поштанска марка из заједничког серијала Србије и Бразила, поводом 50 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу, 2011.

Као средњошколац имао је своју позоришну трупу за коју је сам припремао репертоар. Драматизовао је и са својом трупом приказао једну приповетку тада познатог писца Милана Ђ. Милићевића. Како сам каже, то је био његов „први позоришно-литерарни рад“.

У том комаду играо је и једну од главних улога, али се у том послу није баш најбоље показао.

Са овим глумачким неуспехом, Андрић се преселио у публику, али његово интересовање за позориште није престало.

У Загребу се 1917. спријатељио са познатим драмским писцем Ивом Војновићем и знаменитом личношћу југословенског глумишта Ивом Раићем. Заједно са Раићем почиње да планира да у Сплиту отвори једно „другачије позориште“.

До тога из непознатих разлога никада није дошло.

Марија Петричевић

Извор: Српско Наслеђе бр. 8. август 1998.