Ултиматум Млечана Жупи Грбљанској и одговор Грбљана

Грбаљ је често био место окршаја и поара, а Грбљани су се истакли као ратници у многим бојевима. Одвајкада су били ратоборно, неустрашиво племе, љубоморно на своју слободу и сасвим неукротиво, које је захтевало за себе привилегије и умело да их одржи. Износимо један такав пример ултиматума Млетачког дужда Фронћеска Жупи Грбљанској и одговор Жупског главара Вукојле Млечанима.

Грбаљски кнез, Путописна књига (Wiliam Miller, 1804)

Најзападнија средњовјековна дукљанска жупа Грбаљ се пружа између Котора на северозападу и Будве на југоистоку. Ка унутрашњости, оивичен је од Старе Црне Горе Ловћеном, а од мора ниским гребеном који се пружа динарским правцем. Грбаљ је често био место окршаја и поара, а Грбљани су се истакли као ратници у многим бојевима.

Становници Грбља су били одвајкада ратоборно, неустрашиво племе, љубоморно на своју слободу и сасвим неукротиво, које је захтевало за себе привилегије и умело да их одржи“ (бечки лист „Wanderer“, 1869. године, поводом устанка у Грбљу).

Из ултиматума Млетачког дужда Фронћеска Жупи Грбљанској:

„Сваки непокорни има кривац да буде. Има да буде прикован на галије до скончања или да се томе има одсјећи десна рука или избости оба ока. Овако како је записано биће пресуђено. Кристу амен”.

Одговор Жупског главара Вукојле дужду:

Ја, препокорни и препонизни старац Вукојле, замољевам и љубим нашег господина за милост, за свој пук (народ) да их под бич не тураш. Али ако се са овим не слажеш, не остаје друго него да разбудимо срца наша и гробове предака наших што су нам у аманет оставили да је часније извојевано него измољено, и ето нас вама на биљегу, ко један, па да је фалај Богу када друге није.

Пожаревачким миром из 1718. године, Грбаљ је припао Млетачкој републици, с тим што је млетачки дужд прихватио све услове Грбљана, тако да су они у миру остали млетачки грађани до пропасти Републике 1797. године.

Славко Алексић, лист „Гусле” бр. 7 од 18. маја 2000, стр. 9

Удружење ратних војних инвалида Србије свих ратова, Порекло