Српска војска у повлачењу – Ништа није било живо сем душе

ПОДЕЛИТЕ

Изглед српских војника у повлачењу био је више него страшан. Ево описа из пера очевица, Паола Ђорданија:

Васа Ешкићевић – Излазак српске војске на море, 1916. фото: Википедија

„Било их је на стотине, на хиљаде, на десетине хиљада… Сви укочени од грчева у празном стомаку, сви заједно уклештени у чељустима глади и жеђи, жртве битке, најстрашније, бијене стотину дана и стотину ноћи, стиснутих зуба, битке са својим изнуреним телом стављеним на све могуће муке, битке са блатом и стењем, са колером и гангреном.

Имали су сви исти израз на лицу на ком се читала грозница и глад. Удубљене очи укоченог стакластог погледа биле су последњи зрак живота, а на угловима уста трагови зеленкасте осушене пене од исповраћане траве.

Скоро сви, чим би ногом дотакли обалу и угледали море, падали би на песак, непокретни, у скамењеном грчу, као да им је та визија, тај сан током дугог марша ужаса, сада наједном застао, херметички затворен, заробљен испод скореле коже на костима, у последњој преосталој капи крви.

Албанска голгота

Пред „Љум Кулом“, путева више није било. По уским стазама даље су могли само војници и коњи.

Ниједно поприште битке није запамтило оволику патњу, толике страшне муке, нити је могуће замислити ишта црње и грозније од изгледа тих људи обложених прљавштином, израњаваних дугим ходом, заражених најодвратнијим болестима, а ипак тако страховито живих у телима у распадању…

Од хероја који су децембра 1914. протерали и уништили Поћорекове армаде, у њиховим телима ништа више није било живо сем душе… Величанствено херојство као да се згуснуло и сво сажело у физичкој трагедији свакога од њих.

Цела Србија умирала је у свакоме од својих синова, али је и у агонији сваког Србина блистао понос расе јунака што су пред страним јармом одабрали  смрт.“

Одломак из италијанског документа „За војску Србије”

Извор: Сведок

Сродни чланци:

Говор британског премијера о Србији септембра 1914.
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
‘Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Елизабет Хил – Дух Косова
Србија (Хелен Ли Рид, 1915.)
Ридова „Земља смрти“ – Лето у Србији 1915.
Време када је цео свет славио Видовдан
‘Српски дан’ у Француској 1916.
Сергеј Јесењин о Србима
Реч у славу Србије – Жан Дитур

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.

Поделите


2 Responses

  1. Властимир каже:

    Само ту недостаје једна чињеница.Италија је на инсистирање Француза спасла србску војску јер је тренутно била најближа.У супротном се то не би десило.

  2. Dejan каже:

    А Француска на притисак Русије и цара Романова.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.