Како су добили име римски месеци које данас користимо…

ПОДЕЛИТЕ
У Европи, а касније у целом свету, у службену употребу су ушли називи месеци установљени у календару старог Рима, иако су римски називи недоследни, јер су скрпљени у разним временима. Хришћанскa Европа, како у називима месеци, тако и дана у седмици, чува успомену на паганске богове многобожачког Рима, а истовремено, у име верског чистунства, вековима оптужује словенске народе, а нарочито Србе, за неискорењено многобоштво и двојеверје.
Календар, Римски називи месеци

Римски називи месеци

Пет месеци носе називе по боговима римског Пантеона – Јанус, Фебрус, Марс, Маја, Јунона, за два су имена, у своју част, наметнули цареви – јул (Гај Јулије Цезар) и август (Гај Октавијан Август), једноме име долази од глагола – април (аперире, што значи: раскривати), а четири имају нумеричке називе, који су неодговарајући – девети месец се назива седмим (септембар), десети осмим (октобар), једанаести деветим (новембар), а дванаести десетим (децембар).

Многи народи Европе посредством Римљана преузели и накалемили у своју недељу и седмичне дане од халдејских звездочатаца у древном вавилонском царству. Запазивши на небу седам покретних небеских тела или „светиљки“ вавилонски астролози су развили учење да та тела утичу на судбину људи и посветили им седмичне дане.

Преузимањем тог учења се у данашњем европском календару очувао вавилонски поредак преименован према божанствима старог Рима, којима су били посвећени дани у седмици: недеља Сунцу (dies Solis), понедељак Месецу (dies Lunae) уторак Марсу (dies Martis), среда Меркуру (dies Mercurii), четвртак Јупитеру (dies Jovis), петак Венери (dies Veneris), и субота Сатурну (dies Saturni).

Миле Недељковић

Српско Наслеђе бр. 9, Септембар 1998.

Сродни чланци:

Српски родослов: називи предака 16 колена уназад
Древност словенског календара
Српски календар у српским календарским песмама
Називи месеци код Срба и других словенских народа
Српски и словенски називи за дане у седмици
Древни занати у Србији и називи српских села и презимена
Кокино – Најстарија опсерваторија у Европи
Рабош: древни календар и систем рачунања

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.


Поделите

1 Response

  1. Miodrag Dimić каже:

    Са оваквим текстовима збуњујете само читаоце. Прво србски календар као најстарији на свету , сада је крај 7526. је унео у своју недељу управо седам дана и то на нематеријалној основи. Ово што ви описујете је сазвежје Влашић или Плејаде, које са Венером, однсоно Даницом у време равнодневница прави Свастику. ( имате је на Винчанским таблицама ) Друго Јулијански календар је Јулије Цезар добио од србске краљице Клеопатре 7. ( у то време су римљани су имали недељу која је трајала 9 дана ) па отуда и збрка са крајњим месецима године. Дакле препоручујем топло да се не играте са оваквим текстовима, јер се наши метеоролози убише доказујући разлику између србског и византијског календара ( а византија се помиње као појам тек 1577 године ). Осим тога и вавилонско царство је царство Нина Белова првог владара после великог потопа , и Ирак је нападнут 2003 године управо када је откривена гробница Галгамеша , петог владара после великог потопа. Тако да сада Американци имају мошти богова ( за које сматрају да су ванземаљског порекла ) и Нина Белова и Галгамеша и Рамзеса 3.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.