Константин Порфирогенит: O Србима на отоцима, у Далмацији, Лици, Крбави и Гацку (10. век)

ПОДЕЛИТЕ
О управљању царством (лат. De administrando imperio) или Спис о народима је назив који се у историјској науци користи за спис настао средином X века у Ромејском царству. Саставио га је цар Константин VII Порфирогенит или неко од њему блиских учењака као спољнополитички приручник намењен царевом сину и престолонаследнику Роману II (959-963).

Карта српских земаља према Константину Порфирогениту

У историјској науци спис се обично назива О управљању царством (лат. De administrando imperio или скраћено DAI) што је наслов који му је 1611. наденуо први приређивач штампаног издања холандски класичар Јохан ван Меурс.

Сам наслов, иако не одговара садржају дела, одржао се до данас. Према унутрашњој анализи самог дела DAI сматра се да је написано између 948. и 952. године 

Расправљајући о овом документу, проф. Реља Новаковић каже да његове делове историчари различито тумаче – често се не слажу. Посебно је у њему нејасно где се тачно простирала Хрватска а где Србија, где су тачне границе српских, а где хрватских насеобина.

Ово је још нејасније кад Порфирогенит, као и неки други средњовековни хроничари напишу: „Срби, које зову и Хрватима“, или „Хрвати, које зову и Србима“. Оно што нас интересује – насеобине Срба на територијама данашње Хрватске — неоспорно је. Порфирогенит, у 34. глави свога списа, наводи:

Земља Травуњана и Конављана је једна: тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба, који су ту живели од оног архонта који је пребегао цару Ираклију из некрштене Србије, до српског архонта Властимира. Овај архонт Властимир даде својој кћерци за мужа Крајину, сина Белоја, жупана Травуније.1

Овде проф. Новаковић обавештава да Порфирогенит наводи да су у Паганији (Неретљанска област) насељени Срби и да Пагани држе острва: Корчулу, Мљет, Хвар, Брач, Вис, и Ластово.

Паганија је постала узрок размирица Србије и Хрватске у време Порфирогенита, када ће Хрватска да се шири на рачун Србије и да запоседне и раније речене српске области: Лику, Крбаву и Гацко. Тако ће границе Хрватске стићи, реком Уном, до Ливна и реке Цетине, што подвлачи и Порфирогенит. 2

Овај податак о Србима у Далмацији, на отоцима, у Лици, Крбави и Гацку (у десетом столећу), не даје за право оним историчарима који наводе да се из ових области иселио само хрватски народ пред турском најездом у 15. и 16. столећу. Ако су Турци из овог краја прогнали становништво, онда је оно било и српско.

Цар Константин Порфирогенит: О управљању државом (DAI)

Напомене:

01 Проф. Реља Новаковић, Где се налазила Србија од VII до XII века, Историјски институт, Београд, 1977, стр. 33.
02 Исто, стр. 36.

Извори: Википедија, Слободан Јарчевић: Средњовековни документи о Србима у Крајинама

Сродни чланци:

Манастир Богородица Стонска на Пељешцу (13-14 век)
Седам векова манастира Крупа у Далмацији (1317-2017)
Ајнхардов летопис из 9. века о Србима који живе од Славоније до Далмације
Ватиканска документа о Србима у Далмацији
Војна, привредна и судска самоуправа Срба у Мађарској и Аустрији
Срби са Јадранског мора (Лудвиг Салватор)
Пилипенда: муке српске далматинске
Рашки попови у Херцег Новом 1647. године
Срби Католици (Никола Томазео)
Ћирилица код Срба католика са приморја
Срби из Пераста у запису из 1698. руског дипломате грофа Толстоја
У Дубровнику је 1890. године 87% становништва говорило српски
Историчар Натко Нодило – Становници Дубровника су Срби
О приморским Србима

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље


Поделите

2 Responses

  1. civokmed каже:

    Зар је могуће да се савремена историја заснива на овој књизи? Спомиње се Турција (страна 9), а она под тим именом постоји тек у 19 веку, све је преведено са греческог(?) на латински, а греческог није било до 18 века. Спомиње се Царство, и то је лажно, није било никаквих царстава до русскога, јединога.
    Наравно, у сваком другом пасусу се спомињу Русси, јер је цела Јевропа била део русске империје и то све до почетка 16 века.
    Језуити су увели сав овај метеж у званичној историји под палицом свог хронолога Скалигера и Петавијуса, и то траје и данданас и полако се разобличава захваљујући мрежи и онлине библиотекама.

  2. Катера каже:

    Реља Новаковић се својски трудио да Салинес (садашњу Тузлу која је према Порфирогениту била један од шест већих градова у крштеној Србији) извуче из Србије и ту руку под руку са Адемом Ханџићем изводи скоро смијешне тезе е некаквој Слатину у садашњој Србији тврдећи да је Порфирогенит вероватно погрешио и да Салинес никаад није био у Србији мада оставља могућност да се то кратко десило неким нападом под вођством Часлава.
    Дакле, према њима Порфирогенит напише све градове тачно и једино за Салинес погреши. Прилично провидна и натегнута прича

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.