Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

ПОДЕЛИТЕ
Прва права разгледница на свету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.
Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа "Змај " у Бечу 1871. године

Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа „Змај “ у Бечу 1871. године

Познати цртач, техничар и картограф, чије се име везује за неколико успелих едиција тога времена, током једне од својих честих посета редакцији предложио је чика Јови да изради специјалне илустроване дописнице ради обављања краће преписке редакције са читаоцима.

Пансловенски карактер

Разгледница је отиснута на картону формата дописне карте у техници бакрореза. Манојловић је идејну скицу припремио крајем 1870. Када је његов цртеж одобрила редакција „Змаја“, израда разгледница у бакрорезу поверена је познатом бечком резбару Валдхајму, који је наручену количину предао редакцији почетком априла 1871.

Ова прва илустрована дописница у свету имала је све карактеристике разгледнице у данашњем смислу: слику на предњој страни са одређеним простором за адресовање, односно поштанску марку, док је полеђина карте остављена празна за саопштења

Сама илустрација на разгледници била је прилично импресивна, с обзиром на то да је штампана у срцу Аустроугарске.

На предњој страни карте представљен је змај са раширеним крилима, коме из чељусти севају муње, а из ноздрва излази огањ, док у канџама држи једну повијену траку за адресирање на име примаоца. Испод змаја види се пејзаж, и то, лево – детаљ са ведутама Истамбула и минаретима џамија, испред којих стари Турчин пуши лулу, а на десној страни – воз који излази из тунела, док су у позадини зидине Москве са куполама православних цркава. У средини, између Москве и Истамбула, приказан је део мора са једрењацима и лађама, међу којима је и пароброд – точкаш са грбом тадашње Кнежевине Србије!

Претпоставља се да је аутор желео да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном делу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“. Због тог „политички некоректног“ садржаја, једини сачувани примерак ове разгледнице имао је несвакидашњу историју.

Адвокат враћа политички некоректну разгледницу

Поштанска карта коју је Петар Манојловић из Беча послао у Сомбор свом стрицу сомборском адвокату Димитрију Манојловићу 19. маја 1871. године тако је ушла у историју.

Када је Димитрије Манојловић, примио разгледницу и видео мотив простора који је насељавао православни словенски живаљ, није се много двоумио шта ће са њом. Вероватно бојећи се политичких последица, прецртао је натпис „Сомбор“, вратио разгледницу пошиљаоцу, са пропратним текстом: „Ја са Змајом никаква посла нећу да имам – не прима се“.

Из читаве серије ових илустрованих дописница сачуван је само један примерак, који је 1963. откупио непознати белгијски колекционар, поставши тако власник једног од највреднијих филателистичких раритета!.

На ову разгледницу су, иначе, биле залепљене две марке: једна од пет крајцара (црвене боје) и једна од десет (плаве боје). Игром случаја, пронађена је тек 1964. године, а пошто је филателистима била непозната, исте године је изложена на једној филателистичкој аукцији у Паризу.

Отклоњена неправда

Све до 1963, сматрало се да је изумитељ прве разгледнице извесни књижар Шварц, из Олденбурга. Он је 1875. изрезао картоне у величини тадашњих поштанских дописница, на које су му штампари отиснули клише са цртежом из једне старе немачке песмарице, која је садржавала винске песме из подручја Рајне. Конкретно, реч је о илустрацији за песму Петпутапестотина ђавола. Међутим, када је откривена Манојловићева разгледница, требало је ревидирати дотад важећи став, што није било лако. Тако се међу светским филателистима заподела вишегодишња расправа, у којој је учествовао и Новосађанин Мирко Вернер, који је, на крају, доказао да је Манојловић осмислио најстарију сачувану разгледницу у свету – каже сомборски хроничар Миле Војиновић.

Ремек дела штампарства

Прве разгледнице рађене су у техници литографије и биле су права ремек дела тадашњег штампарства. Код њих се на предњој страни налазила илустрација, а на полеђини место само за адресу и поштанску марку. Поруке су се исписивале на предњој страни поред или преко илустрације. Тек од 1905. године задња страна разгледнице је подељена једном вертикалном линијом на два једнака дела. Десно од линије се исписивала адреса примаоца и лепила поштанска марка, а лево од ње садржај поруке. Овакав тип разгледница се употребљава и дан данас.

Србија на разгледницама

Прву серију разгледница у Србији објавила је књижара Велимира Валожића у Београду, 1895. године. Ту серију красио је Поглед на Калемегдан са Саве (панорама Београда), Позориште (Народно позориште са спомеником кнезу Михаилу) и Нови конак (данашњи Стари двор). На једнима је писало Поздрав из Београда, а на другима Жели вам Срећну нову годину Књижара Велимира Валожића. Идуће године Велимир Валожић објавио је још једну серију у којој је, осим Београда, било и 16 разгледница са сликама градова Србије. Аутор ових првих серија је Владислав Тителбах, познати илустратор, а дворски фотограф Милан Јовановић је аутор фотографија.

извори: Србинсиде

Сродни чланци:

Настанак фотографије – Српско културно чудо 19. века
Како је код Срба испраћен настанак фотографије 1839. године
Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“
Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.


Поделите

3 Responses

  1. Саша каже:

    Сјајно, занимљив и добро напидан текст!

  2. Горан каже:

    Прва је изгледа написана 1840-те. Википедија
    https://en.wikipedia.org/wiki/Postcard

    The earliest known picture postcard was a hand-painted design on card, posted in Fulham in London to the writer Theodore Hook in 1840 bearing a penny black stamp. He probably created and posted the card to himself as a practical joke on the postal service, since the image is a caricature of workers in the post office. In 2002 the postcard sold for a record £31,750.

  3. Вуле каже:

    Пише свашта Горане на википедији, немој се тиме управљати.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.