Херцеговина као приморска Србија
Поред Црне Горе и за Херцеговину се веже народни израз да је она „српска Спарта“, а у народној поезији и причама назива се и „света земља“ или „света земља Херцегова“. Ако са народне поезије и предања пређемо у сферу историјске науке, онда за Херцеговину важи оцјена да је још од средњег вијека била врело писмености, духовности и културе.
Херцеговка поји коње. Код појилишта (Херцеговина) у Пожеги (Јарослав Чермак 1888.); фото: Википедија
Она је отаџбина прве српске краљевске обитељи – Војислављевића; дом најстаријег српског ћириличног епиграфског натписа, тзв. Хумачке плоче; писарница у којој је настала највриједнија српска књига – Мирослављево јеванђеља, коју је УНЕСКО 2005. године уврстио у програм „Памћење свијета“ као културну баштину од прворазредног значаја за цијелу људску цивилизацију; радионица у којој су исклесани први стећци, надалеко чувени монументални споменици који су ове године стављени на УНЕСКОВУ листу свјетске баштине; извориште вјере, људи и интелигенције.
Једном ријечју, Херцеговина уз Косово и Метохију и Црну Гору, представља средиште српског народа, врело с којег се напајамо вијековима.
Засигурно су и странци знали понешто о Херцеговини, па су је у прошлости називали и „приморска Србија“ или чак „Србија“ и „српска земља“. Овдје ћемо изнијети неколико историјских извора који говоре у прилог томе.
Секретар млетачке владе (Венеција) Бенедето Рамберти, у књизи „Delle cose de Turchi“ штампаној 1541. године, помиње турске покрајине и између осталога пише овако: „Босна, Херцеговина тј. Србија која се зове војводина…“. Рамберти Херцеговину назива још Србијом и војводином, можда имајуће нека сазнања да су великаши из Херцеговина, као нпр. Сандаљ, Стефан Косача, Храбрен-Милорадовићи, итд. носили и титуле војвода, или је бар у то вријеме традиција о тим великашким породицама или уопште територији Херцеговине била донекле жива у Венецији, јер су се многи Херцеговци у 15. и 16. вијеку селили у Италију.
Стара Херцеговина
Прије нешто више од стотину година, Василије Ђерић у књизи „О српском имену по западнијем крајевима нашега народа“, забиљежио је, да се у манастиру Житомислићу чува књига коју су монаси уз још 8 других књига, добили на дар од руског цара Петра 1707. година, и да је у њој записано да је поклоњена „у српску земљу у манастир Житомислић“.
У документу којим „Consultori“ обавјештавају млетачког кнеза о православном народу у Далмацији 1729. године, каже се да „мјеста Рисан и Топла нису у Далмацији него у приморској Србији, која се зове Херцеговина“.
Ових неколико извора ријечито говоре о значају Херцеговине кроз историју за српски народ, као и о њеном идентитету. У данашње вријеме када историја служи у дневно-политичке расправе и идеолошке конструкције, није на одмет подсјетити се око овог и сличних историјских питања. Свакако да извора који говоре о Херцеговини као Србији или српској земљи има још, али и ова три су довољна да заинтересују читаоце који могу да потраже стручну литературу и прошире своја сазнања. Дакле, Хецеговина није само „српска Спарта“ него и „приморска Србија“.
Аутор: Борис Радаковић
Извор: Срби у БиХ
Ispada da sve sto u Srpstvu valja dolazi iz nekakvih Sparti iza brda Crne Gore ili Hercegovine.Svaka cast nasoj dobroj braci ali da nije Pijemonta Srbije I Srpstva nase Sumadije I njenih vitezova u svim nasim stradanjima I uzletima niti jednog Srbina danas bilo ne bi.Ljubibimo celokupno srpstvo ali slobodno srce naseg narodnog bica kuca u grudima Sumadije.
Леоне,можда је мало глупаво да ти одговарам на коментар од пре 2 године..Али,просто,осећам потребу,не замери.Види,ја сам Србин из Војводине,тачније Новосађанин сам,али ми је фамилија из Срема..значи нисам ни из Шумадије,а ни из наших старих,динарских,горштачких српских крајева(из њим сам,далеким,далеким пореклом,то јест из Васојевића сам,али јако далеким пореклом,из највећег српског племена у Црној Гори)као што су Херцеговина и Црна Гора.Шумадија је,као што си ти сам споменуо,била Пијемонт Српства ,највише у Првом и Другом српском устанку,тиме је допринела настанку савремене Србије,и наравно,у Првом светском рату,када је српски сељак из Шумадије показао целом свету,да је он најбољи војник на свету тога доба!Али,столећима раније,када је Српска Деспотовина пала под турску власт,Зета и Стара Српска Херцеговина су се много дуже бориле против Османлија,скоро до 1500тих.Затим,терен је повољнији за тадашњу герилску борбу.Срби-Црногорци и Срби Херцеговци су у та времена(16.,17ти,па чак и почетак 18.века) више устанцима и победама над Турцима доносили и проносили славу српског ратника и оружја,као што ће од краја 18 и почетком 19.века,и стотину година касније,почетком 20.века то чинити Срби-Шумадинци.Сви ми,Срби смо у неком историјском моменту дали и крв и зној и знање за васцело Српство.Ево овде код мене,сви би рекли:“Мирне Лале“..Али да видиш како су Срби-Војвођани(нарочито Сремци и нешто мање Бачвани и Банаћани),као српски шајкаши уништавали на Дунаву и Сави турске галије,како су,као гусари улетали на бродове и убијали и заробљавали далеко бројније Османлије..За своје подвиге су и добили статус граничара и своју Војну Крајину,која је ишла од Лике,преко Југа Славоније све до Срема и Јужног Баната.Сви смо ми,Срби,када затреба,добри ратници,само што се увек неки крај мало више докаже у неком рату.Извињавам се на преопширном одговору.Свако добро.
Hercegovina najstarija srpska drzava a Trebinje prestonica iz nje je nastala CG a sad ovi Milogorci govore oni su kao drzava jos sve pokrali od Hercegovaca sto se tice narodne nosnje i obicaja i lazu da je njihovo. Srbija je na zalost zadnjih 100 god ulagala u Hrvate umesto u sprsku Hercegovinu. Sramota da muslimansko-hrvatski deo Hercegovine ima izlaz na more a nas srpski nema. Ne zaboravite da je i Dubrovnik Hercegovina. Hercegovina je definitivno najlepsi primorski region. Trebinje vrh prelepo je. Volim da idem u te krajeve.