Сунчани сат из Сирмијума (100. г. н.е.)

Кратило Папије, један од најбогатијих грађана Сирмијума, једнога дана је осетио да му се ближи крај. Истога дана је одлучио да те, 100. године нове ере да овековечи и Сирмијум и своју славну породицу Папија.

Сунчани сат из Сирмијума

Наиме, деду Кратила Папија је сам Октавијан Август послао из Рима да по провинцијама шири римски утицај и културу. Тако је и доспео у Панонију, у Сирмијум. Папије су биле стара латинска патрицијска породица, а такве су биле веома ретке у провинцијским градовима какав је у то време био Сирмијум.

Врло је вероватно да је талас досељавања ових породица посебног друштвеног угледа у главни град Паноније био у вези са доласком цара Трајана у овај град 100. године.

Кратило је вероватно на уму имао и чувени роман „Сатирикон“ Петронија Арбитера где је Трималхион, један од главних јунака, у свом тестаменту одредио да му се „у средину гробнице смести сунчани сат“, али тако да свако, ко год погледа колико је сати, мора да види и његово име.

Кратило Папије је наручио бели мермер са острва Брач, а ангажовао је и вајара и астронома из Грчке. Вајар је израдио сјајну скулптуру која је јединствена у свету, јер је једина која приказује Херкуловог брата Ификла.

Вајар је, у људској величини, израдио Атласа који на леђима носи сунчани сат (небески свод), а иза његових леђа браћу Херкула и Ификла.

Ификлов лик се, до отркића ове скулптуре, налазио само на вазама, а те вазе су поседовали Метрополитен музеј и Лувр. То објашњава зашто је ова камена скулптура дуго била на мети та два музеја који су нудили огромне своте новца за откуп ове једине камене представе Ификла. Ипак, и поред те чињенице, „Сунчани сат“ је остао у Сремској Митровици. У свом Сирмијуму.

„Сунчани сат“ је израђен у облику шкољке са урезаним радијалним линијама које означавају часове, а од казаљке је остао очуван само корен гвоздене шипке.

Оно што овом монументалном сату даје практичну вредност је хоризонтална линија урезана по лучној линији шкољке. На ту линију пада сенка сваког 21. марта и означава да је прошла једна година.

Астрономске и математичке анализе су показале да је та хоризонтална линија урађена веома прецизно, и да је у савршеном складу са географском ширином Сремске Митровице, а да је сат буквално непогрешив.

„Сунчани сат“, који је пронађен на зашадном римском гробљу у Сирмијуму, најстарији је споменик своје врсте у источној Европи, и као такав има огроман научни и културни значај.

Ова фантастична античка скулптура, уникат чија је вредност одавно препозната у светским круговима, још увек није популарисана коју заслужује.

На нама остаје да се Кратилу Папију одужимо на јединствен начин, и да покажемо свету да он није узалуд потрошио своје златнике.

извор: Сирмијум