Сатиричар Раде Јовановић (1939-2016)

ПОДЕЛИТЕ
Један од најбољих и најпродуктивнијих српских сатиричара Раде Јовановић објавио је седам књига епиграма, сатиричних афоризама и афоризама о спорту и женама и мушкарцима.

Раде Јовановић

О инспирацији, афоризмима и свом књижевном раду овако је говорио:

– „Најпрецизније је рећи да афоризми настају, попут блицева, изненада, баш као што и нестају брзином светлости, уколико их на неки начин не забележите. Слободно могу рећи да сам пропустио да забележим море антологијских афоризама стога што су ми падали на памет ноћу у очекивању сна или у ситуацији кад нисам имао услова да их нотирам.

Није ми жао, јер живот је неисцрпна ризница шанси да афористичар осети инспирацију, што доводи до апсурда да су неки добри афоризми остали да живе захваљујући само оловци и парчету папира.

Ипак, за сваку врсту афоризама је инспирација конкретна: политика, спорт, љубав, а то значи обичан живот, јер се они сами казују, а афористичар их само обликује и по томе се деле писци афоризама на добре и слабије.

Поседовање талента је пресудно, јер мало је речи, а превише порука у афоризму и ту је проблем!“

– „Основна инспирација је човек који емитује натпросечну глупост, поквареност, лаковерност, лакомисленост, а паралелно с њим НАРОД који баштини сличне или исте одобине.

Од професија су најизазовније оне које људима дају прилику да се покажу у најнегативнијој слици, што им омогућује нарочито политика.“

О човеку најбоље говоре његова дела:
Народ који је у говнима до гуше, има разлога да живи високо уздигнуте главе! Прошао сам цео свет, али нигде народ не живи лепше него на нашој телевизији!
Сиротиња је и душом и телом уз вођу. Да није било њега, не би ни ње било! Власт не жели да слуша савете паметнијих од себе. А глупље не може нигде да нађе!
Радници су нам бедно плаћени. Срећом – ретко! У Србији живи пола милиона избеглица и десет милиона оних који нису успели да побегну!
Познати политичар се оправдано развео са супругом. Мислио је да је само политика курва! Колико наши политичари серу, да не једемо говна, могли бисмо хранити целу Европу!
На време су извезли мозак. Сада имају само бирачко тело! Кад платим струју, кирију, воду, остаје ми да одјавим телефон!
Паметнима се не може помоћи… Они све разумеју! Добили смо најзад и школоване полицајце. Имаће убудуће у Србији ко да просипа памет!
Спреман сам да погинем за вођу. Мада је ред да и он учини нешто за себе! Могу да бирам: или ћу бити марионета или ће ми живот висити о концу!
Ко је ЗА, нека дигне два прста. Ко је ПРОТИВ, нека дигне главу! Метак у слепоочницу – решење близу памети!
Гуске су спасле Рим. Ми још експериментишемо са овновима! Проклета је земља која има овако срећну сиротињу!
Укинули су смртну казну. Сад је живот дефинитивно најтежа казна! У почетку беше реч. То је само још један доказ да је највеће зло слобода говора!
Неодговорно лице украло је гласачку кутију. Сва срећа што су се резултати знали унапред! Корисно је резултате избора знати унапред. Да би се избегле мућке при бројању гласова!
Важно је да вас доведу пред стрељачки вод. Даље можете и везаних очију!  Данас је међу интелектуалцима најлакше препознати кукавице. Не смеју да кукају!
Како је Раде видео смисао и утицај српске сатире код нас и у иностранству:

– На ком језику се не разуме српски афоризам?

„Ово питање изазива најапсурднији могући одговор. Српски афоризми су неразумљиви само на НАШЕМ МАТЕРЊЕМ језику, јер како разумети да један просечан грађанин не разуме већ двадесет година подвалу политичара који полазе од чињенице:

Дајте Србима какве год хоћете изборе… Они НЕ БИРАЈУ! А та подвала се завршава дилемом: Зашто питате политичаре како су се обогатили. Не питају ни они вас како сте осиромашили! На сву срећу српски афоризми се преводе на све светске језике и трагедија је што на основу тога може да се претпостави да о Србима и Србији много више знају наши људи који су далеко од домовине.“

Наводи Радета Јовановића преузети су из извода из разговора са Зораном Жеравчићем (2012)

Афодвобој између Слободана Симића и Радета Јовановића током вечери „Сима и пријатељи“ (мај 2015.).

 

Далибор Дрекић

Сродни чланци: 

Књига српског афоризма „Један за све“
Графити велеграда
Деце је све мање, а паса све више
Сатира у сукобу између традиционалног и модерног
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре
О љубопитљивости и питољубивости

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.


Поделите

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.