Јозеф Хајдн је компоновао уназад

ПОДЕЛИТЕ
Аутор немачке химне и најбогатијег опуса у историји компоновања, утемељивач симфоније, отац гудачког квартета, учитељ Ј. С. Баха, а пре свега самоук. Према сопственим речима, „био је присиљен да постане оригиналан” и, наравно компоновао унатрашке…
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:HaydnPlaying.jpg

Јозеф Хајдн свира квартете (1790); фото: Википедија

Ово је прича о маргинализованом генију, чија је несрећа што није умро нити млад, нити глув. Аустријски композитор Јозеф Хајдн (1732-1809) аутор је једног од најбогатијих опуса у историји компоновања „утемељивач симфоније” и „отац гудачког квартета”

Био је самоук, развијао се самостално, „одсечен од света“, због чега је волео да каже како је био „присиљен да постане оригиналан“

Хајдн је био најстарији од бечке тројке класика За њих се говорило да је Хајдн стварао правила класичне музике, Моцарт им се покоравао, а Бетовен их кршио.

Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштату и Естерхазиу као диригент дворске музике кнезова Естерхази, док је након 1790. већином боравио у Бечу.

Једна од бројних последица његове оригиналности јесте и необично компоновање унатрашке. Наиме, када се поједине ставке музичког дела удвоје толико симетрично да друга половина дела представља обрнуто кретање прве, реч је о музичком палиндрому или о форми свода.

Таква појава у музици се назива законом крабе (енгл. crab canon) или законом огледала (енгл. mirror canon) због тога што је једна линија мелодије временски обрнута и одељена од друге тако да представља палиндром (нпр. FABACEAE <=> EAECABAF)

Управо је такав је случај са „Алегром“, његове симфоније бр. 47 у Г-дуру „Minuetto al Roverso“ из 1777. године, познате и под називом „Das Palindrom“. Њен трећи став, минует и трио, који двапут иде напред и назад, а затим се враћа на почетак је музички палиндром.

Променама у звуку истакнута је оштра симетрија обрнутих реприза

Надахнут овом Хајдновом Симфонијом бр. 47. и клавирском сонатом бр. 26, британски композитор Роберт Симпсон (1921-1997) написао је 1982. године „Гудачки квартет бр. 9“ који садржи 32 палиндромне варијације и фугу.

Симсон је и иначе много дела искомпоновао у форми палиндрома или засновану на палиндромним темама („Симфонија бр. 2“; „Гудачки квартет бр. 1“…).

Дела са структуром палиндрома нису реткост. Компоновали су многи композитори: Ј. С. Бах, В. А. Моцарт, Жиљем де Машу, Пол Хајндмит, Арнолд Шојнберг, Албан Берг, Антон Веберн, Џорџ Крамб, Оливије Месјен, Бела Барток, Роналд Бинџ, Констан Ламбер, Игор Стравински, Л. Шлезингер, Пол Вецгер, Луиђи Делапикола, Џејмс Тинеј, Стив Рејч, Анри Дитије, Чарлс К. Кнокс…

Хајдн је умро маја 1809. године. „Разведрите се, децо, сасвим се добро осећам”, биле су његове последње речи. Сахрањен је у црквеном дворишту недалеко од куће у којој је живео.

Јозеф Хајдн

„Minuetto al roverso“ Хајднове симфоније бр. 47 у Г-дуру

 

 

Далибор Дрекић

Повезани чланци:

Класична музика унапред и уназад
Мандала – Музика сунчевог система

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на страницама Краткословље и Palindromary.


Поделите

1 Response

  1. 23. март 2020.

    […] 23. марта 2020.VII разред – Музичка култураLeave a comment СЛУШАЊЕМ УПОЗНАЈЕМО МУЗИКУ МУЗИКА КЛАСИЦИЗМА Класицизам у музици обухвата другу половину 18. и почетак 19.века.Сви музички облици се одликују симетричном формом.Преовладава хомофонија, иако је полифонија и даље заступљенљ у појединим ставовима. Најзначајнији музички облици су: соната,симфонија, концерт, гудачки квартет, опера. СИМФОНИЈА је музички облик који се састоји из четири става, који се разликују по темпу: брз-лаган-менует (умерен)- брз- СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ је музички облик за соло инструмент уз пратњу оркестра, састоји се од три става: брз-лаган- брз. СОНАТА је музички облик за соло инструмент (најчешће клвир) и има три или четири става. ГУДАЧКИ КВАРТЕТ  је камерни састав који сачињавају две виолине,виола и виолончело. То је и термин који означава дела која су компонована за тај састав Најзначајнији композитори класицизма су: ЈОЗЕФ ХАЈДН, ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ И ЛУДВИГ ВАН БЕТОВЕН ЈОЗЕФ ХАЈДН (1732-1809) Хајдн је био аустријски композитор и диригент, Моцартов учитељ и пријатељ. Провео је 30 година у служби грофа Естерхазија. Компоновао је 104 симфоније,83 гудачка квартета, опере, ораторијуме. Утицао је својим гудачким квартетима на Моцара и Бетовена. ЗАДАТАК СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ј.ХАЈДН: “ОПРОШТАЈНА СИМФОНИЈА“-ФИНАЛЕ stadaslusamdanas.wordpress.com/2012/02/24/jozef-hajdn-oproštajna-simfonija-finale -ЈОЗЕФ ХАЈДН: СИМФОНИЈА БР.47 “DAS PALINDROM“ 3 STAV rasen.rs/2015/01/јозеф-хајдн-је-компоновао-уназад […]

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.