Сотад Маронејац, Александријска школа и језичке игре


У античкој Грчкој налазимо једне од најстаријих примера палиндромног израза. Као први писци палиндрома наводе се припадници Александријске школе, песник Сотад Маронејац (Σωτάδης Μαρωνείτης 3. век п. н. е.), пореклом из трачке Маронеје и његови следбеници „Сотадисти“.
Античка Грчка, фарса

Флијак, флијачка античка фарса; фото: Википедија

Користећи у текстовима разне технике употребе речи, Сотад и сотадисти су помоћу опсцених пародија и сатиричних поема смело и агресивно нападали македонског краља Египта Птомолеја II Филаделфа (Πτολεμαῖος Φιλάδελφος, 309–246 п. н. е.) и његове следбенике.

Сотад је стварао стихове у форми дволичног палиндрома, чије је обрнуто читање давало супротно значење. Зато се ова врста стихова понекад и назива сотадичким стиховима („Σωτάδεια ᾄσματα“), а варијанта јонског тетраметра којом је писао назива се „сотадејон“.

Писао је на јонском дијалекту, пре свега, сатиричне, погрдне и еротски обојене љубавне песме зване „Флиакес“ („Φλύακες“) или „Кинаидои“ („κίναιδοι“), које су биле рецитоване уз пратњу мимичког плеса. У песмама је исмевао ликове из грчке митологије, попут оних из Хомерове Илијаде. Сличан стил користио је пре Сотада песник Пирес из Милета,

Према Плутарховим речима, превелика слобода којом се изражавао донела је Сотаду велике невоље. Поводом венчања фараона Птоломеја са сопственом сестром Арсиноом (Αρσινόη) написао је погрдне и клеветничке стихове, због чега је био ухваћен и затворен у тамницу.

Сматра се да од Сотада потиче израз „Забадаш своју оштрицу у грешну рупу!“, употребљен у Плутарховом делу „Образовање деце“ ((Plutarch, 46-119 г. „De educatione puerorum“, 14).

Плутарх наводи да је Сотад у затвору остао веома дуго, али према грчком реторичару и граматичару Атенеју Наукратити (Ἀθήναιος Nαυκρατίτης, 2. век), Сотад је убрзо потом побегао из Александрије на острво Каунус.

Фараон је у потеру за њим послао свог адмирала Патрокла, који га је недуго затим ухватио и у оловном ковчегу бацио у море.

Сотадички тетраметар (сотадејон)

Фрагменти у преписима

Сотад је имао много имитатора међу грчким и латинским песницима међу којима су и Ксенарх, Александар Етолијанац, Квинт Еније (Quintus Ennius 239-169 п. н. е.), Луције Ације (Lucius Accius, 179-86 п. н. е.), а чак је извесни грчки свештеник Арије оптужен од стране Атанасија да је писао песме у „сотадичком стилу“.

На жалост, до данас је сачувано само неколико редова оригиналних Сотадових текстова.Наводи стихова садржани у „Антологији моралних израза“ („εκλογών αποφθεγμάτων υποθηκών“) које је стоички филозоф Јоан Стобеј (Ίωάννης Στοβαῖος, 5. век) наводио из грчких трагедија сматрају се непоузданим.

Два кратка прегледа стихова нађена су у Квинтилијановим текстовима (Marcus Fabius Quintillianus, од око 39. до око 100.), а Квинт Еније је превео неколико песама ове врсте и укључио их у своју књигу сатира под именом „Сота“ („Sota“).

Атенеј Наукратита помиње коментаре о Сотадовом раду од стране његовог сина Аполонија и Каристија из Пергама (2. век п. н. е.), Забележено је да је Сотад намеравао да препева и целу Илијаду у форми палиндромног стиха.

Далибор Дрекић

Литература:

Strabonis, Geographica 1453. (Firmin Didot Parisiis, 1853.),
Marcus Valerius Martialis – Epigrammatum, 1607. (in English, 1897 edition),
Harold N. Fowler, A history of ancient Greek literature, 1902.
Symbolica Aegyptiorum sapientia 1647.
The history of Egypt under the Ptolemies 1838.
John WilliamDonaldson, The theatre of the Greeks; a series of papers relating, 1811-1861
A classical dictionary of Greek and Roman biography, mythology and geography 1894.
A new and copious lexicon of the Latin language 1838.
Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Том 3,
William Smith, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1867.
Википедија – Sotades 

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.